Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku Srbije raspisalo je danas tender za izbor investitora za zajedničko ulaganje u novu kompaniju za avioprevoz (NewCo).

Uslov za učešće na tenderu je otkup tenderske dokumentacije po ceni od 10.000 EUR.

Na tenderu će moći da učestvuju aviokompanije, kao i finansijski investitori koji imaju najmanje 5% ulaganja u vazdušnom saobraćaju.

Zainteresovane kompanije ili konzorocijumi moraće da dostave dokaz i da su u 2010. godini prevezle više od 1,5 miliona putnika i da im je konsololidovani bilans bio veći od 200 mil EUR.

Tenderska dokumentacija će biti dostupna potencijalnim strateškim partnerima u novoj aviokomoaniji od 1. avgusta, a rok za dostavljanje prijava za učešće na tenderu je 30. septembar.

U programu kosultantske kuće "Deloitte", koji je Vlada Srbije prihvatila 26. jula, navedeno je da je optimalni model da se nova aviokompanije osnuje kao zavisno društvo "Jat Airways", uz obavezni novčani ulog od 400.000 EUR.

Posle prenosa imovine i prava, vlasnički udeo "Jat Airways"-a u novoj aviokompaniji trebalo bi da bude prenet na Vladu Srbije, a zatim da investitor dokapitalizuje novu aviokompaniju u dogovorenom iznosu.

Predviđeno je da nova aviokompanija bude operativna do kraja ove godine. Cilj je da ona bude konkurentna na evropskom tržištu i da omogući poslovanja zavisnih i firmi povezanih sa "Jat Airways".

Vlada Srbije je 16. aprila 2010. usvojila zaključak o osnivanju nove aviokompanije, nakon što su radna grupa za poslovnu konsolidaciju "Jata" i menadžment te kompanije procenili da ona nije u stanju da posluje profitabilno.

Na prvom tenderu za prodaju "Jata", 2008. godine, kad je nuđeno na prodaju 51%kapitala kompanije po ceni od 51 mil EUR, nije stigla nijedna ponuda.

Predstavnici kompanije "Mineco AG" predali su korigovan plan reorganizacije subotičke "Fidelinke" o kome bi trebalo da se izjasni odbor poverilaca tog preduzeća.

Korigovanim planom reorganizacije je predviđeno da se poslovanje ubuduće obavlja preko kompanije "Fidelinka" AD, kao matičnog društva, kao što je bilo i tokom perioda pre pokretanja stečajnog postupka, navodi se u današnjem saopštenju za medije firme "Mineco AG" koja je većinski vlasnik subotičkog preduzeća.

Pritom bi, kako se navodi, matično preduzeće zakupljivalo kapacitete zavisnih društava (Fidelinka-Mlinarstvo, Fidelinka-Fabrika testa, Fidelinka-Skrob i Fidelinka-Nekretnine) i organizovalo proizvodnju u njima.

Bitno je i da planovi reorganizacije za sva preduzeća u sastavu "Fidelinke" budu realizovani istovremeno, smatra većinski vlasnik.

Predloženi plan podrazumeva siguran oporavak "Fidelinke", dobar deo poverilaca bi bio isplaćen odmah, a ostali poverioci bi dobili obezbeđenja za svoja potraživanja, ističu u firmi "Mineco AG".

Pored isplate, odnosno otkupa potraživanja, plan predviđa i stabilno snabdevanje potrebnim sirovinama neophodnim za proizvodnju, a kroz dodatnu dokapitalizaciju od 1 mil EUR bila bi obezbeđena obrtna sredstva neophodna za uspešan nastavak poslovanja.

Na taj način bi, u roku od najviše pet godina, sve obaveze "Fidelinke" bile izmirene i bili bi stvoreni uslovi za njeno dalje uspešno i stabilno poslovanje ističu u kompaniji "Mineco AG".

Ukoliko pomenuti plan bude usvojen, počeće stabilan i jasan proces oporavka "Fidelinke", od čega bi veliku korist trebalo da imaju zaposleni, akcionari i poverioci te kompanije, navodi se u saopštenju.

BEOGRAD - Predsednica Samostalnog sindikata putara Srbije Sonja Vukanović izjavila je da je danas propao dogovor sa AIK bankom koji bi omogućio isplate zarada za zaposlene u Nibens grupi.

Vukanovićeva je agenciji Beta kazala da je AIK banci, kao najvećem poveriocu Nibensa, predloženo da na mesec dana odloži potraživanja po zalogama te grupacije, kako bi radnicima bile isplaćenje zarade, ali da je banka postavila uslove koji nisu mogli da se ispune.

"Još nemamo dogovor oko toga koje korake će preduzeti radnici. Verovatno ćemo blokirati zgradu AIK banke, a predložićemo radnicima i da zatvore račune u AIK banci", kazala je ona.

Vukanovićeva je dodala i da se čeka rezultat sutrašnjeg sastanka sa predstavnicim Vlade i banaka o planu reorganizacije Nibens grupe.

Prema njenim rečima, ako se ne postigne dogovor i ne omogući putarskim preduzećima da rade, poverioci neće moći da naplate potraživanja iz stečajne mase, jer dugovi Nibensa premašuju vrednost imovine te grupacije.

Kako je podsetila Vukanovićeva, Nibens je kod AIK banke založio prihode od održavanja magistralnih i regionalnih puteva u Srbiji.

Računi 12 preduzeća iz Nibens grupe blokiranu su zbog dugovanja bankama, dobavljačima i državi koji dostižu oko 170 miliona evra. Radnici Nibens grupe prošle sedmice su blokirali radove na gradnji severnog kraka Koridora 10.

Ta preduzeća zapošljavaju više od 5.000 radnika, a pet putarskih preduzeća iz grupe održava više od 40 odsto puteva u Srbiji i učestvuje u gradnji autoputa na Koridoru 10 kroz Srbiju.

Najveći poverioci Nibens grupe sa potraživanjima između 110 i 130 miliona evra su banke, koje su inicirale blokadu računa i bez čijeg odobrenja nije moguće započeti reorganizaciju grupe.

Banke su se polovinom juna načelno složile da predlože novi menadžment grupe i mere koje će omogućiti nastavak poslovanja Nibens grupe i pronalaženje strateških partnera.

Vlasnik Nibens grupe Milo Đurašković i sedam rukovodilaca u putarskim preduzećima iz te grupacije uhapšeni su u maju pod sumnjom da su oštetili kruševačku fabriku maziva FAM za 32 miliona evra.

Ministry of Infrastructure and Energy of Serbia has announced today a public call for joint investment investor in the new airline company (NewCo.).

The condition for participation is purchase of the contest documentation by the price of 10.000 eur.

All airline companies are eligible for participation, as well as financial investors with at least 5% investment in the airline transport.

All interested companies and consortiums will need to provide the proof that they have made over 1,5 million passangers turn over in 2010 and that their consolidated balance has been larger than 200 million EUR.

Contest documentation will be available to strategic partners at the new airline company starting from August, 1st and the delivery deadline for applications will be September, 30th.

In the program of Deloitte Consulting Agency, which was accepted on July, 26, by the Government of Serbia, there is an optimal model for formation of the new airline company as a dependent party of Jat Airways, with obligatory money participation of 400.000 EUR.

After transmission of propery and rights, the owner's share of Jat Airways at the new airline company should be passed to the Government of Serbia, and afterwards the investor continues with capitalization of the new airline company in the agreed amount.

It is also planned that the new airline company should start working by the end of this year. The goal is to make it competitive for the European market and allow it to do business with dependents and companies related to Jat Airways.

The Government of Serbia has adopted on April, 16, 2010, the Decision of formation of the new airline company, after the work group for Jat's business consolidation and the company's management estimated that the company doesn't have conditions to work profitably.

On the first public sale of Jat Airways, in 2008, when 51% of the company was offered by the price of 51 million EUR, there hasn't been offers.

Beograd -- Delta maksi dobio je odobrenje Komisije za hartije od vrednosti, za ponudu za preuzimanje preostalih akcija preduzeća Pekabeta, C market, Zvezdara i TP Srbija.
Delta maksi, koji od 27.jula prezueo belgijski Delez je od ranije većinski vlasnik ta četiri trgovinska preduzeća, a ponuda je data za preuzimanje preostalih akcija od manjinskih akcionara.

Ponuđeno je preuzimanje 30,56 odsto akcija Pekabete po ceni od 7.220 dinara po akciji, 1,62 odsto akcija C marketa po ceni od 32.000 dinara, 32,73 odsto akcija Zvezdare po ceni od 700 dinara i 21,76 odsto akcija TP Srbija po ceni do 500 dinara. Ponuda se se ne odnosi na 23,23 odsto akcija C marketa koje su u društvenom vlasništvu.

Manjinski akcionari Pekabete, C marketa, Zvezdare i TP Srbije imaju 21 dan da odluče da li će prihvatiti ponudu Delta maksija.

Zakonom o tržištu hartija o dvrednosti propisano je da kad većinski vlasnik stekne 95 odsto akcija nekog preduzeća ima pravo da od manjinskih akcionara koji nisu prihvatili njegovu ponudu za preuzimanje zahteva da mu prodaju svoje akcije.

Bekers: Maksiju ostaje ime
Lokalni identitet "Delta Maksija" biće očuvan i pod rukovodstvom Delez grupe, kaže Pjer Olivijer Bekers, predsednik i generalni direktor belgijske kompanije.
"Želeli bismo da sačuvamo lokalni identitet „Delta Maksi“ grupe kroz razvoj postojećih jakih brendova lokalnih proizvođača" , kaže Pjer Olivijer Bekers. Prema njegovim rečima strategija Delez grupe je da Maksi bude lider pre svega u pogledu kvaliteta robe koje nudi.

"Ojačaćemo i lokalne brendove na srpskom tržištu, a pokušaćemo da nađemo načine da promovišemo i svoj privatni brend „365 rejndž“. Verujemo da će biti prilike za srpske dobavljače da izvoze svoje proizvode, s obzirom da će „Delez“ grupa znatno ojačati svoje prisustvo u jugoistočnoj Evropi.

On navodi i da će „Delez“ grupa sarađivati sa svim dobavljačima

"Pošto smo već imali priliku da se susretnemo i uspostavimo prve kontakte sa nekim od lokalnih dobavljača na nedavno održanom Sajmu nabavke u Beogradu, smatramo da postoje čvrste osnove za razvoj konstruktivnih odnosa sa dobavljačima na srpskom tržištu", kaže Pjer Olivijer Bekers.

Inače, predstavnici Deleza i Delta holdinga, u čijem je sastavu Delta maksi, potpisali su kupoprodajni ugovor 3. marta 2011 vredan 932,5 miliona evra, a Komisija za zaštitu konkurencije je 13. jula dala dozvolu za preuzimanje.

U Srbiji Delta Maxi ima oko 350 prodavnica i najveći je lanac prehrambenih maloprodajnih objekata. Počeo he da posluje 2000. godine i ima oko 450 prodavnica u Srbiji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Albaniji, a zapošljva oko 15.000 radnika.

 

„Delez grupa“ je maloprodajni lanac iz Belgije, koji je prisutan u šest zemalja na tri kontinenta. Na kraju 2010. prodajna mreža „Delez grupe“ brojala je 2.800 prodavnica, a iste godine ostvaren je prihod od 20,8 milijardi evra.