Dobrodosli na sajt Medjunarodnog centra za razvoj finansijskog trzistaDobrodosli na sajt Medjunarodnog centra za razvoj finansijskog trzista
O namaUsluge CentraProizvodi CentraSavetovanja i seminariNasi rezultatiNasi klijentiLinkovi
Arhiva vesti
Država preuzima USS, ako zagusti?
Smederevo -- Ako dođe do najgoreg scenarija, odnosno odluke Ju-Es Stila da zatvori smederevsku železaru, priskočiće država i preuzeti kompaniju od Amerikanaca, saznaje Pres.
Ovakva odluka doneta je, kako se može čuti, posle najave da će Amerikanci 31. januara, na sastanku u Pitsburgu, gde je sedište „Ju-Es stila", odrediti dalju sudbinu fabrike u Smederevu, čiji su poslovni rezultati drastično uzdrmani globalnom finansijskom krizom.

Sagovornik lista objašnjava da je Ju-Es Stil prošle godine u Srbiji napravio gubitak veći od 100 miliona evra. Razlog je ogromno povećanje cene rude u poslednje dve-tri godine, a ona se koristi kao glavna sirovina, kao i pad cena čelika, koji je finalni proizvod.
“U poslednjih nekoliko meseci cena rude se smanjila, ali nedovoljno, pa „Ju-Es stil" već treću godinu beleži gubitak. U takvoj situaciji najverovatnije je da će Amerikanci odlučiti da ugase i drugu peć i da 5.000 radnika proglase tehnološkim viškom i isplate im otpremnine. Tako bi ostalo svega 200-300 zaposlenih. Pokušaće u Rusiji ili Kini da nađu kupca za železaru, a ako u tome ne uspeju, potpuno bi je zatvorili”, navodi odlično obavešteni izvor.

On kaže da će Ju-Es Stil zadržati čeličanu u slovačkim Košicama, koja ima veći kapacitet od smederevske, a uz to ima i savremeniju tehnologiju, koja omogućava proizvodnju čelika za auto-industriju.

“Država je donela odluku da ni po koju cenu ne dozvoli da se železara zatvori, pre svega zbog njene važnosti za privredu Srbije, s obzirom na to da je ona trenutno naš najveći izvoznik. Pokušaćemo da napravimo dogovor sa Amerikancima kako da se izbegne najcrnji scenario, a u krajnjem slučaju država je spremna da od njih i otkupi železaru”, najavljuje isti izvor.

Jedna visoka peć u Smederevu već je stavljena u režim takozvanog tihog hoda, a američka kompanija gotovo i ne krije da ozbiljno razmatra da se zaustavi i druga.

Takođe, pre desetak dana doneta je odluka o četvorodnevnoj radnoj nedelji, dok za peti dan radnici primaju 60 odsto plate.

Sagovornici Presa saglasni su da država ne sme da dopusti da najveći srpski izvoznik i firma koja zapošljava toliki broj ljudi stavi katanac.
Sekretar za građevinu Privredne komore Srbije Goran Rodić smatra da kompanija ima perspektivu uprkos dešavanjima sa cenom čelika:
“To je velika firma i Vlada mora da je otkupi ako ustreba, jer sa takvim sistemima nema igranja. Iako je sada finansijska kriza, sa dobrim rukovodstvom i uz pomoć države može da se pronađe tržište za železaru. Nije to ogromna proizvodnja, tako da može da preživi. Može da se napravi i neka vrsta konzorcijuma. Na čelo firme treba postaviti pametne ljude, a ne politički podobne. Amerikance očigledno ne interesuje ništa osim profita, ali treba proveriti i šta su oni uložili u firmu”.

Sa Rodićem se slaže i ekonomista Goran Nikolić, koji kaže da je država, uprkos svemu, uspela da spase i RTB Bor, iako su mnogi smatrali da ga treba zatvoriti.

“Najgora moguća solucija je da se železara zatvori. S obzirom na to da oko 5.500 ljudi ima tamo posao, njenim gašenjem oterali bi čitav jedan grad u očaj. Istina je da oni dosta izvoze, mada i uvoze, ali su i dalje pozitivni za platni bilans Srbije, jer budžet dobija poreze i doprinose. Možda bi čak trebalo i prodati nešto da bi se kupila železara, ili se kreditno zadužiti. Država je ulagala i u RTB Bor pa to sada funkcioniše. A, šta bi se desilo da smo ga zatvorili? Imali bismo jedan grad koji bi bio dolina gladi”, navodi Nikolić.

Na železaru u Smederevu „otpada" 14 odsto ukupnog srpskog izvoza. Ranijih godina „Ju-Es stil" je iz Srbije izvozio za 250 miliona evra više nego što je davao za uvoz sirovina.
Nemačka pomogla „Opelu"

Ekonomista Zoran Popov objašnjava da su i mnoge druge države pomogle svojim velikim industrijama da opstanu, pa ne vidi zašto to ne bi bio slučaj i kod nas:

"I Nemačka je pomogla jednom „Opelu" da stane na noge. Mislim da sve ozbiljne države treba da imaju nešto takvo u vlasništvu, nema razloga da država ne bude vlasnik nečega što joj je strateški važno".
Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević upozorava da bi kod ovakvih investicija valjalo biti oprezan i savetuje da eksperti prethodno naprave objektivnu računicu.

Takođe, predsednik PKS Miloš Bugarin kaže da je rano govoriti o tome da li će država kupiti železaru, ali navodi da je ona retko uspevala da uradi nešto korisno sa svojim firmama.
Mogući scenario

1. "Ju-Es stil" 31. januara u Pitsburgu donosi odluku da ugasi i drugu peć u Smederevu
2. Amerikanci odlučuju da ostanu u Košicama, a 5.000 radnika u Smederevu postaje tehnološki višak
3. U fabrici ostaje svega 200-300 ljudi
4. "Ju-Es stil" pokušava da u Kini ili Rusiji proda železaru
5. Kupaca nema, Amerikanci odlučuju da zatvore pogon u Smederevu
6. Država otkupljuje železaru, najveći broj radnika ostaje na poslu


Siemens ulaže 24 mil. € u Subotici
Subotica -- Siemens planira da u naredne dve godine u svoju fabriku u Subotici investira 24 miliona evra u proizvodnju novog tipa generator za vetroturbine.
Prema rečima Petera Lešera, predsednika Upravnog odbora i generalni direktor Siemensa, prihodi ove kompanije premašili su 88 miliona evra, dok vrednost novih porudžbina iznosi oko 120 miliona evra, što predstavlja povećanje za 50 odsto u odnosu na prethodnu fiskalnu godinu.

Ovaj pogon je, inače, značajan proizvođač električnih mašina i transduktora koji se koriste u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora. Svakog meseca 500 radnika zaposlenih u toj fabrici proizvedu oko 150 generatora za vetroturbine.

“Cilj Siemensa je da proizvodimo više od 300 generatora mesečno, kao i da do 2014. godine povećamo broj zaposlenih na 650” , kaže Lešer.

Inače Siemens je predstavio i novi sektor, a to je infrastruktura i gradovi, gde je reč o tržišnim mogućnostima više od 300 milijardi evra.

“Siemensovo višegodišnje iskustvo u oblasti saobraćajnih rešenja jedan je od presudnih faktora zbog kojih nam je poveren projekat rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, najduže i jedne od strateški najvažnijih ulica u centru Beograda” , kaže Lešer.

On objašnjava da projekat obuhvata kako upravljanje saobraćajem pomoću sistema Skala i Motion, tako i nadzemne kontaktne vodove za tramvaje.

Pored toga, izvedeno je nekoliko značajnih projekata za železnice Srbije koji se tiču sistema signalizacije, rekonstrukcije i modernizacije železnice. Većina tih projekata bila je od strateškog značaja za unapređenje železničke infrastrukture Srbije na evropskom Koridoru 10.


"Mali" akcionari
Emitenti
Posrednici
Investitori
Proizvodi Centra
Arhiva vesti
Kontaktirajte nasKnjiga gostijuMapa sajta