Dve vlade potpisale su u četvrtak (6. decembar 2012. godine) sporazum da status Razvojne banke Vojvodine (RBV) bude rešen po modelu prenosa imovine i obaveza na neku drugu banku, odnosno Razvojni fond Vojvodine, saopštila je kancelarija Vlade Srbije za odnose s medijima. Vlade Srbije i Vojvodine su potpisanim sporazumom pronašle rešenje za probleme Razvojne banke Vojvodine, čime je omogućeno da svi deponenti i štediše te pokrajinske finansijske institucije budu potpuno spokojni.

Sporazumom je predviđen prenos aktive i pasive na onu banku koja ponudi najbolje uslove za prenos, u skladu sa Zakonom o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije.

- Reč je o blizu 110 mil EUR osiguranih depozita i blizu 100 miliona neosiguranih depozita, odnosno oko 80.000 deponenata - navedeno je u saopštenju. Svi deponenti i štediše Razvojne banke "mogu biti potpuno spokojni jer su njihova sredstva, do sada deponovana u ovoj finansijskoj instituciji, potpuno sigurna i obezbeđena".

Zajedničkim sporazumom planirano je i da se za iznos neosiguranih depozita, "koji nije pokriven kvalitetnom aktivom banke, u iznosu od oko 70 mil EUR, emituju petogodišnje obveznice, od kojih će AP Vojvodina emitovati 78,11%, a Republika Srbija preostalih 21,89%".

Ovim obveznicama moći će da se trguje na sekundarnom tržištu, navodi se u saopštenju i dodaje da "će Republika Srbija i AP Vojvodina obveznice preneti Agenciji za osiguranje depozita, u cilju njihovog daljeg prenosa na izabranu banku preuzimaoca".

Sporazumom je takođe predviđeno osnivanje, po hitnom postupku, Razvojnog fonda Vojvodine, u kojem će učešće i upravljačka prava ostvarivati Vojvodina i Srbija u odnosu 78,11% pokrajina i 21.89% republika.

Tu se radi, kako se objašnjava u saopštenju o "identičnom odnosu u emisiji obveznica i na koji će biti prenet deo aktive - "kreditni portfolio pravnih lica i stalna imovina Razvojne banke Vojvodine.

Dogovoreno je i da Vojvodina inicira donošenje zakona o Razvojnom fondu Vojvodine po hitnom postupku.

- Ovim zakonom će se osnovati i urediti položaj, način finansiranja, poslovi, upravljanje, kontrola rada, nadzor i druga pitanja od značaja za rad Razvojnog fonda AP Vojvodine - daje se u saopštenju.

Vlade Srbije i Vojvodine, "uz podršku Narodne banke Srbije, odlučile su se na ovaj zajednički korak, jer je ova mera, optimalna za deponente i sve klijente banke, najjeftinija za građane, odnosno budžete Srbije i Vojvodine, a ujedno omogućava i potpunu stabilnost finansijskog tržišta".

U Anapi, na obali Crnog mora, na kompresorskoj stanici "Ruskaja", danas počinje izgradnja Južnog toka. Investicija je "teška" 16 mlrd EUR, a zahvaljujući ovom gasovodu 30 miliona domaćinstava u Evropi biće opskrbljeno gasom, strujom i toplom vodom. Prve količine gasa poteći će Južnim tokom 2015. godine.

Trasa gasovoda ide iz Anape, zatim dnom Crnog mora do Varne, prolazi kroz Bugarsku i kod Zaječara ulazi u Srbiju čijom se teritorijom prostire u dužini od 420 kilometara. Početak radova u našoj zemlji nadležni najavljuju do kraja ovog meseca. Na srpskom delu gasovoda predviđena su dva kraka - prema Hrvatskoj i Republici Srpskoj. Glavna trasa gasovoda ide još i kroz Mađarsku i Sloveniju, do severne Italije.

Iz ležišta "Jamal" i dosad nekorišćenog "Štokman polja" slivaće se Južnim tokom 63 milijardi kubika gasa godišnje. Dužina gasovoda kroz Crno more je 925 kilometara, dok se trasa na kopnenom delu Evrope prostire na 1.455 kilometara. Planirana je izgradnja osam kompresorskih stanica, od kojih dve u Srbiji. Srbija će samo od tranzita ubirati prihod od oko 200 mil EUR godišnje. Na ovom projektu biće uposlena i domaća operativa, direktno oko 2.000 radnika, indirektno mnogo više.