Dobrodosli na sajt Medjunarodnog centra za razvoj finansijskog trzistaDobrodosli na sajt Medjunarodnog centra za razvoj finansijskog trzista
O namaUsluge CentraProizvodi CentraSavetovanja i seminariNasi rezultatiNasi klijentiLinkovi
Arhiva vesti
Automobili prvi izvozni proizvod Srbije u septembru 2013.
Prva tri mesta na izvoznoj listi Srbije u septembru zauzimale su različite vrste automobila sa ukupnom vrednošću od 214 mil USD, dok su delovi i pribor za motorna vozila sa 176 mil USD bili prvi uvozni proizvod, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Na izvoznoj listi slede setovi provodnika za avione, vozila i brodove sa 41 mil USD, električnu energiju smo izvezli za 29 mil USD, koliko otpada i na izvoz pšenice.

Gume za automobile izvezli smo za 27 mil USD, izvoz hula hop čarapa iznosio je 22 mil USD, a izvoz delova za rotacione električne mašine bio je 21 mil USD. Poslednje mesto na izvoznoj listi pripada izvozu toplo valjanih proizvoda od gvožđa i nelegiranog čelika u koturovima sa 19 mil USD.

Na drugom mestu uvozne liste je sirova nafta sa vrednošću od 125 mil USD, a na trećem mestu su lekovi za maloprodaju sa 47 mil USD.

Na uvoz prirodnog gasa potrošeno je 38 mil USD, gasna ulja smo uvezli za 33 mil USD, na uvoz mobilnih telefona potrošeno je 24 mil USD, a dizel automobile više od 1.500, ali ispod 2.500 kubika smo uvezli za 19 mil USD.

Uvoz kutija, sanduka i gajbi od plastike bio je 17 mil USD, koliko iznosi i uvoz delova za rotacione električne mašine, dok poslednje mesto pripada uvozu ulja za podmazivanje sa 15 mil USD.


Oko tehnike traži naftu - Počela trodimenzionalna seizmička istraživanja u Kanjiži
Kompanija NIS a. d. u sklopu istraživanja nafte i gasa za ovu godinu započela je trodimenzionalna – 3D seizmička istraživanja u opštini Kanjiža na području Martonoša i Velebita, kao i u Banatu na području Boke i Jermenovaca u opštinama Sečanj i Plandište.

Kako je saopšteno na konferenciji za medije u Skupštini opštine Kanjiža, ova istraživanja će trajati do aprila 2014. godine. Radove na terenu izvodi ruska kompanija "Kaliningradgeofizika" prema projektu 3D seizmičkih istraživanja na prostoru Martonoša Velebita, Boke i Jermenovaca. Dve seizmičke ekipe će radove izvoditi koristeći najsavremeniju opremu.

Predsednik kanjiške opštine Mihalj Njilaš je istakao da se u pogledu započetih aktivnosti na istraživanjima ostvaruje dobra saradnja predstavnika NIS-a i lokalne samouprave, a održan je i dogovor sa predstavnicima mesnih zajednica.

Direktor Sektora za licenciranje bloka istraživanja i proizvodnje NIS-a Zvezdan Cimbaljević rekao je da su za izvođenje projektovanih 3D seizmičkih radova, koja predstavljaju osnovnu metodu istraživanja nafte i gasa, dobijene sve neophodne dozvole i saglasnosti nadležnih državnih organa, te da ova istraživanja imaju za cilj pronalaženje novih ležišta nafte i gasa.

Pre početka radova predstavnici NIS-a će obavestiti žitelje o predstojećim radovima na njihovoj teritoriji. Agencija "Milenijum" koja se bavi poslovima pribavljanja saglasnosti i isplatom štete, stupiće u kontakt sa vlasnicima svih parcela koje su na liniji radova, obavestiti ih o planiranim istraživanjima i zatražiti saglasnost o ulasku u njihov posed.

Ukoliko dođe do određenih vrsta šteta na posedima, predstavnici Agencije "Milenijum" će vlasnike parcela detaljno informisati o načinu utvrđivanja štete i cenovniku po kome se šteta isplaćuje. Isplata zapisnički konstatovanih iznosa za štete vlasniku se u celosti isplaćuje najviše u roku od 20 dana.


U pripremi dokumentacija za 8 mini hidrocentrala u Beloj Palanci - "Power Gen" dobio lokacijsku dozv
Opština Bela Palanka poznata je po značajnim hidroenergetskim potencijalima, a u toku je izrada neophodne dokumentacije za čak osam mini hidroelektrana - 7 na Nišavi i jedne na Koritničkoj reci.

Kako "eKapija" saznaje u lokalnoj samoupravi, kompanija "Power Gen" iz Beograda je za MHE "Čiflik", snage 1,38 MW, nakon završenog Plana detaljne regulacije, u maju ove godine dobila lokacijsku dozvolu. Sada je u toku izrada glavnog projekta i prikupljanje saglasnosti "Srbijavoda", "Distribucije" i drugih nadležnih.

Za mini hidrocentralu "Žuta stena", snage 1,5 MW, preduzeće "Luka energy" iz Zemuna priprema dokumentaciju za lokacijsku dozvolu. Plan detaljne regulacije je završen.

Takođe, za MHE "Mala Bela Palanka" snage 3,8 MW, koju gradi kladovska kompanija "Conal group", urađen je PDR sa strateškom procenom uticaja na životnu sredinu, a priprema se dokumentacija za izdavanje lokacijske dozvole.

Za MHE "Vrgudinac" snage 1,34 MW završen je glavni projekat, dobijena saglasnost "Srbijavoda" i rešenje Direkcije za vode, a sledi dobijanje građevinske dozvole. Kada je reč o MHE "Vrandol", snage 1,34 MW, kao i MHE "Crveni breg" iste snage, u toku su izrade planova detaljne regulacije.

Nadalje, za MHE "Dolac", čiji je investitor Krstić Dragan iz naselja Dolac, u toku je izrada Urbanističkog projekta. Ta elektrana je snage 75 KW, kažu naši sagovornici.

Osim hidroelektrana na Nišavi, na Koritničkoj reci biće izgrađena MHE "Donja Koritnica", investitora Ivana Đorđevića iz Pirota. Komisija za planove usvojila je Urbanistički projekat, a priprema se dokumentacija za izdavanje lokacijske dozvole, kažu u opštini.

Bela Palanka poznata je i po bogatstvu u drugim oblastima obnovljivih izvora energije, koje je predstavila i na nedavno završenom Sajmu investicija u Novom Sadu "Investexpo 2013".

Preduzeće "Solar Klenje" u januaru ove godine dobilo je građevinsku dozvolu za šest solarnih elektrana snage po 0,85 MW , pod nazivom "Dudenica". Investitor ima sve potrebne projekte, dozvole za priključak na električnu mrežu, ali zasad nedostaje status ovlašćenog proizvođača električne energije za solarne sisteme na zemlji. Belopalančani sa nestrpljenjem iščekuju rešavanje ovog pitanja, te se nadaju da će elektrana zaista biti sagrađena i da neće ostati samo neispunjena ideja.


Saobraćajnica vredna 570 mil EUR - Uskoro projektna dokumentacija za autoput Beograd-Temišvar
Srbija i Rumunija će u narednih nekoliko nedelja preduzeti konkretne korake na izradi projektne dokumentacije za izgradnju dela saobraćajnog Koridora 11 od Beograda, preko Pančeva i Vršca, do Temišvara.

Ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave Igor Mirović izjavio je juče novinarima, posle sastanka s opštinskim rukovodstvom Vršca, da je neophodno ubrzati stvaranje uslova za izradu projektne dokumentacije na tom važnom koridoru.

To je, po njegovim rečima, ono čemu će nadležno ministarstvo, Vlada i sve opštine i gradovi na toj trasi pristupiti s još većom snagom. On je dodao da je država uredila prioritete u izgradnji velikih infrastrukturnih objekata, posebno kada je reč o važnim regionalnim pravcima koji istovremeno u saobraćajnom smislu predstavljaju puteve prvog reda.

Autoput od Beograda preko Pančeva i Vršca do Temišvara je deo ambicioznih planova izgradnje novih saobraćajnica u Srbiji.

Italijani, koji u Rumuniji imaju više hiljada preduzeća, najviše su zainteresovani za taj putni pravac. Protokol o saradnji putara Srbije i Italije s ciljem izgradnje autoputa potpisan je još pre nekoliko godina, kada se to tumačilo kao postavljanje kamena temeljca za budući autoput.

Kako su ranije najavljivali iz "Puteva Srbije", izgradnja te deonice predviđena je Strategijom razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog saobraćaja od 2008. do 2015, a nalazi se i na listi projekata koji su ušli u usvojeni Generalni master-plan razvoja saobraćaja u Srbiji. Vrednost izgradnje 92 kilometra autoputa Beograd–Pančevo–Vršac procenjena je na 570 miliona evra.

Kompletiranje Koridora 11 predviđa u suštini izgradnju autoputa Temišvar–Vršac–Pančevo–Beograd–Bar i trajektom bi se povezao s Barijem u Italiji.

Budući autoput na Koridoru 11 biće izgrađen od Vršca (granica s Rumunijom), preko Pančeva do "kineskog mosta" Zemun–Borča.

Mnogo italijanskih firmi posluje u Rumuniji i Srbiji i očekuje se da EU u narednom periodu taj putni pravac i zvanično proglasi za evropski koridor.

Takođe, i rumunski zvaničnici su u nekoliko navrata prethodnih godina izjavljivali da su zainteresovani za izgradnju autoputa i koridora koji bi temišvar povezao s Barom, a potom i Barijem, u Italiji.

Inače, izgradnja deonice Koridora 11 od Beograda do crnogorske granice počela je prošle godine u aprilu.


Obaveštenje o sticanju sopstvenih akcija - Alfa-Plam a.d. Vranje
Alfa-Plam a.d. Vranje 28.10.2013. godine objavio je Obaveštenje o sticanju sostvenih akcija. Društvo je steklo dodatnih 50 običnih akcija (0,03%). Društvo na dan objavljivanja ovog obaveštenja ukupno poseduje 16.630 sopstvenih akcija, odn. 9,51% od ukupnog broja.


"Mali" akcionari
Emitenti
Posrednici
Investitori
Proizvodi Centra
Arhiva vesti
Kontaktirajte nasKnjiga gostijuMapa sajta