Dobrodosli na sajt Medjunarodnog centra za razvoj finansijskog trzistaDobrodosli na sajt Medjunarodnog centra za razvoj finansijskog trzista
O namaUsluge CentraProizvodi CentraSavetovanja i seminariNasi rezultatiNasi klijentiLinkovi
Arhiva vesti
Devizne rezerve NBS povećane na 11,19 milijardi evra
Devizne rezerve Narodne banke Srbije, prema preliminarnim podacima, iznosile su na kraju decembra oko 11,19 milijardi evra, što je povećanje od 826 miliona tokom tog meseca, saopštila je danas centralna banka.

Tim nivoom deviznih rezervi obezbeđuje se pokrivenost novčane mase (M1) od 327 odsto i pokrivenost više od sedam meseci uvoza robe i usluga.

Najveći devizni priliv u decembru realizovan je po osnovu prodaje državnih hartija od vrednosti na inostranom i domaćem finansijskom tržištu od 844,7 miliona evra. Pored toga, ostvareni su prilivi po osnovu izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka od 101,3 miliona evra i po osnovu korišćenja kredita i donacija od 20,8 miliona evra.

Najveći odliv iz deviznih rezervi u istom periodu realizovan je po osnovu isplate dospelih državnih hartija od vrednosti denominovanih u evrima od 99,1 milion evra. Ostali odlivi iz deviznih rezervi bili su po osnovu izmirivanja obaveza prema inokreditorima u iznosu od 65,1 milion evra i po osnovu otplate duga MMF-u od 58 miliona evra.

Neto devizne rezerve, odnosno rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i za sredstva povučena od MMF-a, na kraju decembra iznosile su 7,8 milijardi evra.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u decembru od 776,9 miliona evra, bio je za 365,6 miliona veći nego u prethodnom mesecu. U 2013. godini u međubankarskoj trgovini realizovano je oko 9,15 milijardi evra.

U decembru je zabeleženo nominalno slabljenje dinara u odnosu na evro od 0,5 odsto, a NBS je intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom 180 miliona evra i prodajom 10 miliona evra da bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa.


Četiri ponude za kupovinu imovine KAP-a
Na tenderu za kupovinu imovine Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP) dostavljene su četiri ponude – dve iz Crne Gore i po jedna iz Nemačke i Srbije.

Kako je saopšteno na javnom otvaranju ponuda u Privrednom sudu u Podgorici, crnogorska kompanija "Uniprom" ponudila je 28,5 miliona evra za svu imovinu KAP-a, osim za bazen crvenog mulja i deponije katodnog otpada.

"Uniprom" iz Nikšića je ponudio i ukupne investicije do 76 miliona evra kako bi do 2018. godine proizvodili 120 hiljada tona tečnog aluminijuma i 30 hiljada tona sekundarnog metala.

Kompanija "Politropus Alternative", sa sedištem u Tivtu, ponudila je 450 hiljada evra za pojedine delove imovine KAP-a, uključujući bazen crvenog mulja, objekat bivšeg Instituta za istraživanje i razvoj aluminijuma i zemljište u Spužu, gde je bila bivša krečana.

Treću ponudu dostavila je kompanija "Get Sales LTD", sa sedištem u Londonu, iza koje stoji nemačka kompanija HGL. Oni su za imovinu KAP-a ponudili 5.100 evra, ali i obećali 700 miliona evra investicija.

Kompanija "Alemani Trade" iz Beograda dostavila je četvrtu ponudu za kupovinu dela imovine KAP-a. Oni za kupovinu 22 vagona za prevoz rude nude 178.000 evra.

Stečajna uprava je 6. decembra objavila oglas za prodaju imovine KAP-a po početnoj cijeni od oko 52 miliona eura.

Nakon javnog otvaranja ponuda, stečajni upravnik Veselin Perišić će u roku od osam dana odlučiti o izboru najpovoljnijeg ponuđača i proglašenju kupca.

Konačnu reč o eventualnoj prodaji KAP-a ipak daće Skupština Crne Gore, kako je i predviđeno Zakonom o zaštiti državnih interesa u rudarsko-metalurškom sektoru, koji je usvojen u decembru prošle godine.

U slučaju da imovina KAP-a ne bude prodata u prvom pokušaju, biće objavljen drugi oglas za prodaju nekadašnjeg najvećeg crnogorskog industrijskog giganta.

Stečaj u KAP je uveden 8. jula, čime je ruska strana izgubila pravo upravljanja fabrikom, ali su aktivirane sve garancije za kredite KAP-a u iznosu od preko 230 miliona evra, koje su pale na teret budžeta Crne Gore.

Privredni sud Crne Gore proglasio je 9. oktobra bankrot KAP-a, čime je nastavljena agonija te nekada najveće crnogorske fabrike.

Potraživanja poverilaca KAP-a iznose preko 360 miliona evra.

Ruska Centralno-evropska aluminijumska kompanija tužila je u međuvremenu Vladu Crne Gore zbog dešavanja u KAP-u, tražeći odštetu od 100 miliona evra.

To je druga tužba firmi u vlasništvu ruskog biznismena Olega Deripaske, pošto je ranije EN plus grupa najavila da će podneti tužbu tešku 93 miliona evra arbitražnom sudu u Frankfurtu protiv Vlade Crne Gore, zbog, kao je navedeno, neispunjenih obećanja i izgubljenog profita kompanije u poslu sa KAP-om.

Vlada Crne Gore saopštila je da su obe tužbe neosnovane, navodeći da je u čitavom poslu oštećena crnogorska, a ne ruska strana.


"Mali" akcionari
Emitenti
Posrednici
Investitori
Proizvodi Centra
Arhiva vesti
Kontaktirajte nasKnjiga gostijuMapa sajta