Do kraja godine tender za izbor privatizacionog savetnika. Izabrana kompanija proceniće vrednost srpskog operatora

TENDER za privatizacionog savetnika za prodaju "Telekoma Srbija" biće raspisan do kraja godine, saznaju "Novosti" u Vladi Srbije. Ovime će, praktično, započeti proces ponovne privatizacije najprofitabilnijeg domaćeg preduzeća. Koliko će tačno kapitala država ponuditi na prodaju, od 78,1 odsto akcija koje poseduje, i po kojoj ceni, proceniće upravo izabrani savetnik, a "presuditi" Vlada.

Pre četiri godine, procena je bila da cela kompanija vredi oko 2,2 milijarde evra, pa je tadašnja vlada za paket od 51 odsto tražila minimum 1,4 milijarde evra. Jedini ponuđač, austrijski "Telekom", nije bio spreman da izdvoji toliku sumu odjednom, već samo 950 miliona evra u kešu i ostatak za investicije, pa je tender propao.

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, smatra da je krajnje vreme za prodaju "Telekoma".

- Reč je o delatnosti gde su investicije veoma važne kako bi se držao korak sa konkurencijom, a obavezna uplata dela profita u državnu kasu svakako ne doprinosi daljem razvoju "Telekoma" - objašnjava Kovačević za "Novosti". - Državi bi, u ovakvoj fiskalnoj situaciji u kakvoj je, sigurno bolje bilo da proda ovu kompaniju i to celo svoje vlasništvo.

Prema Kovačevićevom mišljenju, država ne bi trebalo da zadrži nijednu akciju u "Telekomu", jer će, u slučaju da je reč o nekom značajnijem procentu, oko 40 odsto, na primer, to samo "kočiti" budućeg većinskog vlasnika. Takođe, to može i te kako da utiče i na postignutu prodajnu cenu.

Kovačević ne želi da spekuliše sa potencijalnom prodajnom cenom za "Telekom", samo ističe da akcije ove kompanije do danas nisu listirane na Beogradskoj berzi, a ta cena bila bi dobar pokazatelj koliko je interesovanje investitora.

I Nenad Gujaničić, berzanski analitičar, ističe da je veoma teško reći koliko neka kompanija vredi, ukoliko nije bila na berzi.

- Moguće su samo procene, poredeći situaciju sa drugim kompanijama, pre svega u regionu - ističe Gujaničić za "Novosti" - Ono što je svakako pozitivno po pitanju domaćeg tržišta akcija jeste da je ono u prvih 11 meseci ostvarilo skok od 25 odsto, što svakako poboljšava izglede vrednovanja novih kompanija kao što je "Telekom". Takođe, na Beogradskoj berzi nema previše alternativa, pa bi investitori svakako željno dočekali kotiranje "Telekoma". Naravno, ovo nikako ne mora da znači da bi kompanija vredela više nego pre nekoliko godina kada je prodavana na tenderu. Jedino je izvesno da se prilikom prodaje kontrolnog paketa akcija dobija nešto viša cena iz prostog razloga što su tada investitori spremni da plate više jer mogu činiti s firmom šta im je volja.

RAZVOJ MOBILNOG BANKARSTVA

OD prošlog tendera za "Telekom", raspisanog krajem 2010. godine, do danas, promenjena je struktura vlasništva u ovom domaćem operatoru. Prvo je sam "Telekom" kroz kredit otkupio paket akcija od grčke kompanije "Ote" za 380 miliona evra, čime je operator prešao u stoprocentno srpsko vlasništvo. Potom je deo akcija "Telekoma Srbije" besplatno podeljen građanima i radnicima kompanije, pa sad poredak izgleda ovako: 58,1 odsto je u vlasništvu Republike Srbije, 20 odsto u rukama samog "Telekoma", dok ostatak poseduju građani. Narednih dana "Telekom" bi trebalo i zvanično da postane vlasnik Dunav banke čime mu se otvara i tržište mobilnog bankarstva.

Počeo oporavak nekadašnjeg farmaceutskog giganta, za prvih 11 meseci 2014. godine dobit narasla na 320 miliona dinara. Postignut rast proizvodnje od 30 odsto.

POSLE četiri godine konstantnog pada proizvodnje, preteranog zaduživanja i debelog minusa, nekadašnji farmaceutski gigant - "Galenika" je počeo da zarađuje. Vršilac dužnosti generalnog direktora ove kompanije Živomir Novaković kaže za "Novosti" da je u prvih 11 meseci 2014. godine dobit dostigla 320 miliona dinara, a zabeležen je i rast proizvodnje do 30 procenata.

"Galenika" se nalazi na spisku 502 preduzeća u restrukturiranju, koje je država ponudila na prodaju. Iako je na adresu Agencije za privatizaciju stiglo desetak pisama o zainteresovanosti za kupovinu, odnosno strateško partnerstvo, naš sagovornik kaže da još ništa zvanično ne zna da li će ova državna firma promeniti vlasnika.

- Moramo hitno da se oslobodimo balasta dugova iz prošlosti, jer imamo stručni i proizvodni potencijal da polako, ali sigurno vratimo "Galeniku" u vrh domaće industrije lekova - ističe Novaković. - O ovogodišnjim rezultatima najbolje svedoči činjenica da je minus u prethodnoj godini bio čak 11 miliona evra.

Naš sagovornik kaže da bi "Galenika" do 2020. godine mogla da bude potpuno profitabilno preduzeće. Preduslov je da država na sebe preuzme garancije, koje je dala ovom preduzeću. Dugovi "Galenike" dostigli su skoro 200 miliona evra. Obaveze prema bankama i državnim garancijama su 109 miliona evra. Zaduženje na osnovu investicionih kredita su 38 miliona evra, a kratkoročni zajmovi su narasli do 20 miliona evra, koliko iznose i obaveze prema dobavljačima.
OD SJAJA DO OČAJA "GALENIKA" je u bivšoj Jugoslaviji sa 24 miliona stanovnika imala udeo na tržištu od čak 60 odsto. Danas u Srbiji od sedam miliona stanovnika njen deo tržišnog kolača se sveo na samo deset procenata.

- Uprkos poteškoćama u 70. jubilarnu godinu postojanja ulazimo sa mnogo boljim rezultatima, a uspeli smo bez ijedne trzavice da prepolovimo broj zaposlenih sa 2.800 na 1.400. Radnicima smo isplaćivali otpremnine između 250 do 300 evra po godini staža. Iako na kamate na kredite plaćamo mesečno milion evra uspeli smo redovno da isplaćujemo zarade, koje su u proseku 55.000 dinara.

Ni razvoj, kaže Novaković, nije zaustavljen. U ovoj godini je otvorena laboratorija za mikrobiologiju. Prema Novakovićevim rečima, u pitanju je objekat izgrađen po evropskim standardima, za čije puštanje u rad su zeleno svetlo dali slovenačka i srpska inspekcija ministarstva zdravlja:

- Želja nam je da se vratimo i na rusko tržište gde smo nekada prihodovali 80 miliona dolara. I za to su nam potrebne sveže pare, jer samo za registraciju jednog leka treba platiti 100.000 dolara.

SIROVINE ČEKAJU PO MESEC DANA

IAKO je prema rečima v. d. generalnog direktora "Galenike" Živomira Novakovića popravljen odnos sa Ministarstvom zdravlja, Agencijom za lekove i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i sada se dešavaju problemi.

- Ponekad nam sirovine i po mesec dana čekaju na granici zbog samo jedne dozvole Ministarstva - kaže Novaković.