Evropski antimonopolski regulatori dali su danas "zeleno svetlo" za spajanje francuskog proizvođača cementa "Lafarge"-a i švajcarskog rivala "Holcima", čime će biti stvorena najveća svetska cementara.

- "Lafarge"-ovo preuzimanje "Holcima" je uslovljeno. Proces spajanja može biti sproveden - napisala je evropska komesarka za zaštitu konkurencije Margret Vestager na svom nalogu na Tviteru, a prenosi agencija Frans pres.

Za nastavak spajanja dve kompanije, Evropska komisija je postavila sledeće uslove: da "Lafarge" otuđi svoje poslove u Nemačkoj, Rumuniji i Britaniji, kao i da Holcim proda svoje aktive u Francuskoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Španiji i Češkoj.

"Holcim" i "Lafarge" su u aprilu ove godine najavili spajanje, u cilju osnivanja najvećeg svetskog proizvođača cementa, čija bi tržišna vrednost iznosila 40 mlrd EUR.

Tada je saopšteno da će se nova kompanija zvati "Lafarge Holcim", da će imati jedinstvenu poziciju u 90 zemalja sveta, da će zapošljavati 136.000 ljudi, imati godišnju prodaju od 32 mlrd EUR i profit iz poslovanja od 6,5 mlrd EUR.

Uz modernizaciju pruge Beograd - Budimpešta i Termoelektrane Kostolac (blok 2), kineski investitori zainteresovani su i za kupovinu PKB, izgradnju luke na Dunavu i bescarinske zone u Krnjači, pišu današnje Novosti.

Prema informacijama tog lista, i to će biti ključni projekti koje će razmatrati vodeći ljudi Kine i 16 zemalja Centrane i Istočne Evrope na trećem zajedničkom samitu, koji počinje u Beogradu.

Srpski državni vrh je, navode "Noovsti" pripremio skoro 70 projekata, vrednih oko dve milijarde evra - od energetike, infrastrukture, farmaceutske industrije do turizma, koji će biti ponuđeni kineskom premijeru Li Kećijangu i šefovima vlada Mađarske, Slovenije, Poljske Slovačke, Češke, Rumunije, Letonije, Litvanije, Estonije, BiH, Makedonije, Crne Gore Bugarske i Albanije.

Osim signalizacije pruga, gradnje obilaznice oko Beograda, odnosno mosta kod Vinče, kao i dve termoelektrane, u fokusu kineskih privrednika naći će se i brojna srpska preduzeća, za čiju privatizaciju su zainteresovani - od Prve petoletke do kruševačkog Rubina.

Osim ekonomskog predznaka, samit CIE će biti prilika da se pod jednim krovom, u Palati Srbija, raspravlja o najaktuelnijim svetskim političkim pitanjima.

Republika Srbija preuzeće kao javni dug 9,34 milijardi dinara za izmirivanje obaveza Er Srbije (AIR Serbia) prema pravnim i fizičkim licima po osnovu izvršenih usluga i isporučenih roba, kao i dug koji je ER Srbija već izmirila, tako da je ukupan dug koji država preuzima 19,3 milijardi dinara.

To je predviđeno Predlogom zakona koji je danas objavljen na sajtu parlamenta.

Sredstva se, kako je navedeno, odnose na izvršene usluge i isporučene robe na dan 31. decembar 2013. godine, a sredstva će biti obezbeđena iz budžeta Srbije.

Obaveze te aviokompanije prema pravnim i fizičkim licima po osnovu izvršenih usluga i isporučenih roba u iznosu od 9,34 milijarde dinara biće isplaćene u dve mesečne rate i to polovina iznosa do 31. decembra 2014, a druga polovina do 31. marta 2015. godine.

Predviđeno je da Republika Srbija u javni dug preuzima i obaveze koje je privredno društvo Er Srbija izmirilo prema pravnim i fizičkim licima po osnovu izvršenih usluga i isporučenih roba na dan 31. decembar 2013. godine, kao i obaveza da se ta sredstva refundiraju Er Srbiji tako da je ukupan dug koji Srbija preuzima 19,3 milijardi dinara

Kako se navodi u obrazloženju, jedan deo obaveza će servisirati Srbija direktnim plaćanjem poverilaca Er Srbije - Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd, NIS a.d. Novi Sad, Direktorat vazduhoplovstva Srbije, Jat tehnika d.o.o. Beograd. Kontrola letenja Srbije i Crne Gore, Beogradska banka a.d. Beograd u stečaju, Investbanka a.d. Beograd u stečaju i Narodna banka Srbije.

Dodaje se da će obaveze prema ostalim pravnim i fizičkim licima regulisati Er Srbija nakon prenosa sredstava iz budžeta Srbije.

Predviđeno je da zakon, koji će parlament razmatrati po hitnom postupku, stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Vlada Srbije je u obrazloženju navela da je predloženo da zakon stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja jer je što hitnije potrebno isplatiti zaostale obaveze privrednim društvima koja imaju potraživanja prema kompaniji Er Srbija kako bi ona što pre izvršila finansijsku konsolidaciju i mogla samostalno da obavlja svoju delatnost i postane međunarodno konkurentan nacionalni avioprevoznik.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je danas dao dozvolu za rad banci iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koja će poslovati pod imenom "Mirabank, akcionarsko društvo, Beograd", čime je završena druga faza u postupku osnivanja ove banke.

U saopštenju NBS se podseća da je banka u vlasništvu pravnog lica koje je deo međunarodnog konglomerata poznatog kao "Royal grupa", čije je sedište u Abu Dabiju - UAE. To je prva grinfild investicija u bankarskom sektoru Srbije od 2008. godine.

Nakon dobijanja dozvole za rad banke, osnivač je dužan da u roku od 30 dana održi osnivačku skupštine banke, na kojoj se donosi statut banke, biraju predsednik i članovi Upravnog i Izvršnog odbora banke, usvajaju program aktivnosti i poslovna politika i donosi odluka o prvom izdavanju akcija.

Banka stiče svojstvo pravnog lica momentom upisa u Registar privrednih subjekata, nakon čega će moći da otpočne sa redovnim poslovanjem na teritoriji Republike Srbije. Očekuje se da banka otpočne svoje redovno poslovanje do kraja marta 2015. godine.

"Royal grupa" je jedna od najvećih kompanija i investicionih holdinga u UAE, prisutna u državama Bliskog istoka, SAD, Evrope, Azije, Afrike i Južne Amerike. Čini je oko 80 malih, srednjih i velikih preduzeća i zapošljava preko 15.000 ljudi na međunarodnom nivou.

Ova grupa ulaže u različite privredne i javne subjekte u sektorima koji uključuju finansije, proizvodnju, nepokretnosti, ugostiteljstvo, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, tehnologiju i medije, navedeno je u saopštenju NBS.