Svetske banke u Beogradu, Toni Verheijen, kaže da će Vlada Srbije do 1. februara morati da pronađe strateškog partnera za "Železaru Smederevo", a kao razloge navodi to što su izdvajanja za ovu kompaniju veliki trošak za budžet i pregovore Srbije sa EU.

- Srbija se u pregovorima sa EU obavezala da od 1. februara više neće biti državne pomoći za "Železaru" - rekao je Verheijen za "Politiku".

Prema njegovim rečima, od ključne je važnosti da zainteresovani investitor, ako ga ima, preuzme "Železaru", jer ako Srbija ne uspe da je u tom roku privatizuje, država će morati da nastavi da pruža pomoć ovoj kompaniji čime će direktno kršiti pravila i procedure EU, a to je od ključne važnosti u procesu pridruživanja.

List podseća da, prema proceni Fiskalnog saveta, "Železara" državu godišnje košta 60 mil EUR, a posredni troškovi - za struju i gas koje ne plaća, takođe su veliki.

Verheijen, međutim, ukazuje da "Železara" nije jedino preduzeće koje negativno utiče na bilanse EPS-a i "Srbijagasa", i napominje da je važno rešiti problem naplate da bi EPS postao solidna kompanija koja u budućnosti može da privuče strateškog partnera.

- Rukovodstvo "Srbijagasa" tvrdi da bi bili profitabilna kompanija kad bi naplatili sve dugove za gas. Mi nismo radili studiju o tome, ali je ta izjava dobra ilustracija zašto je važno reformisati javna preduzeća - naveo je zvaničnik i dodao da Svetska banka već dve i po godine sa vladom pregovara o tome.

On je takođe rekao da ministar privrede Željko Sertić i vlada treba što pre da donesu odluku koliko će preduzeća otići u bankrot a istovremeno treba definisati i metod privatizacije za ona preduzeća koja nisu privatizovana.

- Odluka o tome trebalo je da bude doneta početkom decembra, a sad je već kraj meseca - dodao je, uz upozorenje da što se duže bude čekalo to će problem u javnim finansijama biti veći, što "nije u skladu ni sa merama fiskalne konsolidacije koje država primenjuje".

Prema rečima Verheijena, reforma javnih preduzeća istovremeno znači da će i neki ljudi ostati bez posla, a kada je reč o javnom sektoru u širem smislu, kao višak se pominje 30.000 ljudi.

- Konačni broj zavisiće od odluka koje preduzme vlada - napomenuo je šef Kancelarije Svetske banke.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2013. iznosio je 2,6 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku konačne podatke godišnjeg obračuna.

Kako se navodi u saopštenju, u 2013. godini BDP Srbije u tekućim cenama iznosio je 3.876 milijardi dinara i bio je nominalno viši za 8,2 odsto nego u 2012.

Zavod je saopštio da je njaveći realni rast imao izvoz robe i usluga sa 21,3 odsto, dok su bruto investicije u osnovne fondove imale realan pad od 12 odsto.

Prema RSZ-u, najveći realni pad bruto dodate vrednosti u 2013. zabeležen je u sektoru finansijskih delatnosti i sektoru osiguranja sa 9,5 odsto i sektoru usluga smeštaja i ishrane sa 8,1 odsto.

Najveći realni rast bruto dodate vrednosti od 20,9 odsto imao je sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, slede snabdevanje električnom energijom, gasom i parom od 13 procenata, saobraćaj i skladištenje sa 7,6 odsto, dok je rast od 5,7 odsto zabeležen u sektoru prerađivačke industrije.

Posmatrano po delatnostima, u 2013. godini najznačajnije učešće u formiranju BDP-a imali su prerađivačka industrija sa 16,1 odsto, trgovina i popravke motornih vozila sa 9,7, odsto, poslovanje s nekretninama sa 8,7 odsto i poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo sa 7,9 odsto.

S druge strane, u upotrebi BDP-a učešće izdataka za ličnu potrošnju domaćinstava je 74,4 odsto, izdataka za finalnu potrošnju države bilo je 17,8 odsto, bruto investicija u osnovne fondove 17,2 odsto, izvoza robe i usluga 41,2 odsto i uvoza robe i usluga 51,9 odsto.

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je uvrstila kineski juan među valute kojima se trguje na srpskom deveznom tržištu. Ta odluka će se primenjivati od 12. januara 2015. godine.

U saopštenju se precizira da je Izvršni odbor NBS na današnjoj sednici odlučio da na listu valuta kojima se može trgovati na deviznom tržištu uvrsti i kineski juan.

- Pri donošenju ove odluke Narodna banka Srbije se rukovodila sve većim učešćem trgovanja sa Narodnom Republikom Kinom u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Republike Srbije, kao i značajnim stepenom ekonomske saradnje između dve zemlje. Takođe, u obzir je uzet i proces aktuelne internacionalizacije juana, odnosno činjenica da juan dobija sve važniju ulogu u međunarodnim ekonomskim odnosima i finansijskim tokovima - istaknuto je iz centralne banke.

Kineski juan će se uključiti na listu deviza i efektivnog stranog novca kojima banke mogu da trguju i na listu efektivnog stranog novca koje ovlašćeni menjači mogu da kupuju i prodaju.

Kineska valuta će biti uvedena na kursnu listu pod nazivom "kineski juan renminbi" sa slovnom oznakom CNY i numeričkom oznakom 156.