Dobrodosli na sajt Medjunarodnog centra za razvoj finansijskog trzistaDobrodosli na sajt Medjunarodnog centra za razvoj finansijskog trzista
O namaUsluge CentraProizvodi CentraSavetovanja i seminariNasi rezultatiNasi klijentiLinkovi
Arhiva vesti
ENERGOPROJEKT: Ponovo kreće izgradnja "Prokopa"
Kompanija "Energoprojekt" trebalo bi sledeće nedelje da potpiše ugovor sa "Železnicom Srbije" o nastavku izgradnje železničke stanice Prokop, sredstvima od kuvajtskog kredita od oko 25 mil EUR i posle toga počeće radovi koje će izvoditi srpske firme, sa oko 400 domaćih radnika, izjavio je u četvrtak Tanjugu generalni direktor "Energoprojekta" Vladimir Milovanović.

Milovanović je rekao da s nestrpljenjem očekuje odluku "Železnice Srbije", već ove nedelje, da formalno potvrde tendersku proceduru u kojoj je konzorcijum od šest domaćih firmi, sa "Energoprojektom" na čelu, izabran da potpiše ugovor sa "Železnicom" o realizaciji izgradnje Prokopa, ponovo posle 14 godina pauze.

- Nadam se da će to biti do kraja ove nedelje, da će sve formalne odluke biti donete, što znači da bismo u toku naredne nedelje bili u mogućnosti da potpišemo ugovor sa Železnicom Srbije" - rekao je Miliovanović i napomenuo da je "Energoprojekt" obezbedio bankarske garancije za taj posao.

- Mi smo potpuno spremni da odmah po potpisu ugovora krenemo u realizaciju - naglasio je Milovanović i i podsetio da je "Energoprojekt" bio angažovan na izgradnji "Prokopa" od 1996. godine u različitim fazama radova, tako da je sam projekat tehnički i tehnološki potpuno definisan.

Osim šest srpskih firmi, u okviru konzorcijuma, Milovanović očekuje uključivanje i domaćih dobavljača, isporučilaca opreme i usluga u domenu energetskih i telekomunikacionih sistema, zanatskih radova koji će biti tamo izvođeni.

Iz "Energoprojekt Holdinga" u radovima na "Prokopu" biće tri firme: "Energoprojekt oprema", "Energoprojekt Niskogradnja" i "Energoprojekt Visokogradnja". Sama imena govore o tome, koji će koji deo posla raditi, odnosno voditi, naveo je sagovornik Tanjuga i napomenuo da kako radovi budu dobijali na intenzitetu, na samom gradilištu biće angažovano oko 400 radnika.

Napominjući da je tenderom predviđen rok od 18 meseci za završetak prve faze gradnje "Prokopa", Milovanović je ocenio da je rok dobro odmeren, a "Energoprojekt" je već uradio detaljan plan dinamike radova, koje će predati nadzornim inženjerima.

Na pitanje šta praktično znači završetak prve faze gradnje "Prokopa", Milovanović je objasnio da po završetku ovog dela opremanja buduće glavne železničke stanice, ona će biti spremna za putnički saobraćaj, a u međuvremenu će postojeća Glavna železnička stanica u Beogradu biti izmeštena u "Prokop".

U Prokop će biti izmešten celokupni putnički železnički saobraćaj, a teretni na druge dve lokalcije u Beogradu, precizirao je Milovanović i objasnio da se to mora uraditi da bi se raščistio teren za izgradnju projekta "Beograd na vodi", koji takođe jedan od buducih značajnih projekata, razvojnih projekata za srpsko građevinarstvo i za Beograd i za Srbiju.

Posao "Energoprojekta" i njegovog konzorcijuma biće i završni radovi na betonskoj konstrukciji samog staničnog dela i krovne ploče, koja je buduća osnova za izgradnju nekog šoping centra, koji će biti građen po završetku prve faze, objasnio je Milovanović.

Takođe, "Energoprojekt" će graditi i pristupne puteve ka železničkoj stanici Prokop i to sa sa autoputa Beograd - Niš, koji prelazi neposredno ispod stanice, kao i sa Bulevara mira, za šta postoje određena tehnička rešenja i postoje određene studije, reako je Milovanović.

Izgradnja Prokopa, sa prekidima, traje punih 37 godina, dakle od 1977. kada je projekat uradio Saobraćajni institut CIP.

Gradnja je ubrzo prekinuta zbog nedostatka novca, a zatim je devedesetih godina prošlog veka nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine.

Prema projektnoj dokumentaciji, kada bude završena železnička stanica "Prokop" imaće dnevni promet od oko 40.000 putnika.


"East Capital" razmišlja o kupovini značajnog broja akcija aerodroma "Nikola Tesla"
Čelnici skandinavskog fonda, "East Capital", jednog od najvećih institucionalnih investitora u regionu i na Beogradskoj berzi, boravili u Beogradu radi održavanja biznis foruma sa srpskim privrednicima, a posetili su i kuću B92, u kojoj su vlasnici dela kapitala.

Oni su u intervju za B92, naveli način kako pristupaju investiranju. Prvo se posmatra privredni rast i državna struktura, a zatim se krene u potragu za kompanijama koje su interesantne, rekao je jedan od predstavnika fonda, Jakob Grapengajser. On je dodao da je fond u Srbiji našao više takvih kompanija i da smatra da je Srbija danas najjeftinije investiciono područje u regionu i da je za njih veoma atraktivna.

Napominju da je privatizacija generalno dobra stvar, kao i da bi kompanije trebalo da budu na berzi, jer to onda omogućuje građanima Srbije da ulažu u te kompanije i da na duže staze zarade od tih kompanija. Pričajući o ulaganju, Grapengajser je rekao da fond ima značajan paket akcija u ljubljanskom aerodromu i da će razmotriti istu stvar i sa beogradskim aerodromom "Nikola Tesla" . Beogradski aerodrom je u poslednje vreme u žiži interesovanja investitora, usled najava da Vlada traži koncesionara i da će najveća vazdušna luka u region biti data na koncesiju na oko 20 godina.


"Mali" akcionari
Emitenti
Posrednici
Investitori
Proizvodi Centra
Arhiva vesti
Kontaktirajte nasKnjiga gostijuMapa sajta