Nakon kompanija "Mercator", "Fructal" i "Droga Kolinska" i "poslednji slovenački socijalistički div", "Gorenje", više nije u domaćim rukama.

Nakon uspešno preživljene tranzicije, i tri dokapitalizacije, iskazane kroz ukupnu vrednost od 36,6 mil EUR i realizovane u poslednjih godinu i po, sada 51,9% vlasničkog udela u "Gorenju" drže stranci, prenosi "Poslovni dnevnik".

U velenjskoj kompaniji koja duže od pola veka proizvodi kućne aparate pojedinačno najveće udele iza kojih stoji inostrani kapital imaju Međunarodna finansijska korporacija (IFC) s 11,8% te japanska grupacija "Panasonic" s 9,5%, koja je u "Gorenje" potkraj 2012. godine investirala 10 mil EUR.

Premda su Uprava i Nadzorni odbor kompanije u avgustu 2013. Skupštini deoničara izneli projekciju kako nameravaju dokapitalizacijom u tri kruga temeljni kapital povećati sa 66 na 129 mil EUR, to nije realizovano.

Naime, u izveštaju o poslovanju za prvih šest meseci ove godine objavljen je podatak da osnovni kapital iznosi 101,9 mil EUR.

"Gorenje" je u pola godine ostvarilo prihod u visini 601 mil EUR, što je naspram učinka za isto razdoblje 2013. rast od 1,8%. EBITDA je skočila znatno više, čak 17,2%, na 43,1 mil EUR, dok je neto dobit iznosila 3,1 mil EUR. S obzirom na to da je lani na polugodištu "Gorenje" iskazalo gubitak od 7,8 mil EUR, ova je godina zasad donela pozitivnije trendove.

Slovenci su godinama odolevali izazovima privatizacije na internacionalnom nivou zadržavajući pod državnim "starateljstvom" najveće kompanije ili u portfeljima lokalnih tajkuna uprkos njihovom posrnulom poslovanju.

Poslovni dnevnik piše da je najbolja ilustracija opiranja dolasku novih vlasnika višegodišnja "saga" vezana uz "Mercator" koji postaje deo "Agrokora".

U međuvremenu je iz lepeze negdašnjih privrednih uzdanica srpski "Nectar" preuzeo "Fructal", hrvatska "Atlantic grupa" "Drogu Kolinska".

Evropska komisija ovih dana insistira na stečaju "Elana" zbog nezakonitih subvencija, a novog premijera Miru Cerara čeka paket 15 firmi u većinskom vlasništvu države čiju su privatizaciju kratko zakočili nedavni vanredni parlamentarni izbori.

After Mercator, Fructal and Droga Kolinska, the last Slovenian socialist giant, Gorenje, is no longer domestic company.

After successful transition and three capital increases with total value of EUR 36,6 mil implemented in the previous year and a half, now foreigners have acquired 51,9% of ownership stake in Gorenje, Poslovni dnevnik reports.

In Velenje-based company which has been producing household appliances for more than half a century, the International Financial Organization (IFC) s 11, 8% and Japanese Panasonic with 9, 5%, in late 2012 have the biggest majority stakes supported by the foreign capital.

The 1H 2014 business report shows data that the starting capital totals EUR 101, 9 mil.

In half of the year, Gorenje generated profit of EUR 601 mil which is, compared to the same period 2013, an increase of 1, 8%. EBITDA jumped significantly more, 17, 2%, to EUR 43, 1 mil totalled EUR 3, 1 mil. Since in the last half of the year Gorenje showed loss of EUR 7, 8 mil, this year, as for now, has brought more positive trends.

Polson dnevnik reports that the best illustration of resisiting new owners’arrival is a multi-year saga related to Mercator which is becoming a part of Agrokor.

The European Commission these days is insisting on bankruptcy of Elan due to illegal subsidies and a package of 15 companies with the state-owned majority stake whose privatziations were halted by reecnet outstanding parlametarian elections is waiting for the new Prime Minister, Miro Cerar.

Agencija za osiguranje depozita Srbije objavila je poziv za podnošenje izjava o zainteresovanosti za preuzimanje portfelja Takovo osiguranja u likvidaciji.

Kako se navodi na sajtu Agencije, osiguravajuća društva mogu da dostave izjave o zainteresovanosti do 20. septembra na adresu Agencije za osiguranje depozita.

Narodna banka Srbje je 31. jula 2014. oduzela dozvolu za rad Takovo osiguranju nakon što je utvrdila da kompanija nema adekvatnu pokrivenost tehničkih rezervi i da nisu sprovedene mere koje je centralna banka nalagala u postupku nadzora nad poslovanjem.

Agenciji za privatizaciju Srbije stigao je veliki broj pisama o zainteresovanosti kupaca za firme koje su na spisku za privatizaciju, a najveći broj investitora želi da ulaže u poljoprivredu i metalski kompleks, saznaje danas agencija Beta.

Rok za dostavu pisama o zainteresovanosti investitora objavljen je 15. avgusta, a rok za dostavu je 15. septembar, kada će Agencija objaviti konačni broj pristiglih pisama.

Ministarstvo privrede je dužno da do početka decembra odluči, na osnovu pristiglih pisama o zainteresovanost koje preduzeće će biti privatizovano, a koje će ići u stečaj.

Vršilac dužnosti direktora Agencije za privatizaciju Marijana Radovanović izjavila je za današnje "Večernje novosti" da će pri odlučivanju o pokretanju postupka privatizacije za neko preduzeće najvažnije biti da li su potencijalni investitori predložili ozbiljan plan privatizacije, koji uključuje i način prodaje i plan daljeg poslovanja.

- Važan nam je stav investitora o tome da li želi da kupi imovinu ili kapital preduzeća, šta planira sa radnicima i delatnošću, da li je možda zianteresovan za dokapitalizaciju - istakla je Radovanović.

Po njenoj oceni, za metalaski kompleks je najbolje rešenje strateško partnerstvo države i investitora, tako što bi država u novo preduzeće unela proizvodnu halu i opremu, pretvaranjem duga u kapital, a strateški partner licence i tehnologiju.

Ukupan dug 161 preduzeće u restrukturiranju, kako je dodala, iznosi 4,7 mlrd EUR, do čega je dug prema državi 2,4 mlrd EUR, a komercijalni dugovi su 2,3 mlrd EUR. Ostala preduzeća za spiska za privatizaciji državi duguju 3,2 mlrd EUR, a drugim poveriocima 3,4 mlrd EUR.

U grupi preduzećima za koja je objavljen poziv investitorima za privatizaciju 58 je onih za koja je već 16. septembra moguće pokrenuti stečaj, jer postoje samo na papiru, nemaju imovinu niti zaposlene, navela je direktorka Agencije i dodala da još oko 50 firmi ispunjava uslove da idu u stečaj, u slučaju ako se ne pojavi zainteresovani investitor.

Zakonom o privatizaciji predviđeno je da se privatizacija društvenih preduzeća završi do kraja 2015. godine.

Među 500 najuspešnijih kompanija u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE) u 2013. godini nalazi se devet firmi iz Srbije, doksu najveći broj uspešnih kompanija imale Poljska, Ukrajina i Mađarska, objavila je međunarodna kompanija za osiguranje potraživanja Coface.

Prema studiji "Coface CEE Top 500" najbolje plasirana srpska kompanija je Naftna industrija Srbije koja je na 58. mestu, Fiat automobili Srbija na 105. mestu i Elektroprivreda Srbije na 124. mestu. Telekom Srbija je na 263. mestu. Termoelektrana "Nikola Tesla" je na 300. poziciji, Delez Srbija na 314, Srbijagas na 373. mestu, Merkator - S na 387, a Idea na 450. mestu.

Poljska je opet centralno-istočni lider po broju uspešnih kompanija kojih je 148. Ukrajina je u 2013. godini, neposredno pre izbijanja krize i građanskog rata na istoku zemlje, među 500 najuspešnijih imala 90 firmi, što ju je svrstalo na drugu poziciju, dok je Mađarska na trećem mestu sa 62 kompanije. Slede Češka i Rumunija sa po 48 kompanbija na listi.

Izazovna ekonomska godina 2013. uticala je na vodećih 500 igrača: kompanije u Centralnoj i Istočnoj Evropi neznatno su povećale promet za 0,2 odso na preko 644 milijardi evra, a vodećih 500 pokrivaju 3,7 odsto ukupne radne snage (oko 2,5 miliona zaposlenih) u zemljama CIE.

Poljska, najveća ekonomija u Centralnoj Evropi, iako vodeća po broju kompanija, u 2013. ih je imala 23 odsto manje na listi nego u 2012. godini.

Ukrajina je zbacila Mađarsku sa drugog mesta i vratila se u vrh, a 90 ukrajinskih kompanija generisale su promet od 101 milijarde evra u 2013. godini, što predstavlja do sada najvišu zabeleženu cifru na rang listi, jer je većina pridošlih kompanija sa izuzetno visokom stopom rasta prometa.

Naftni i gasni sektori opet su dali najviše kopmanija iz rang liste vodećih 500, jer je ukupno 77 naftnih i gasnih giganata generisalo promet od 162 milijarde evra, mada je to pad od 3,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Jedan broj vodećih od 500 na rang listi, koji ponovo dolazi iz Poljske, nije bio bez poteškoće u 2013. godini. PKN ORLEN još jednom je pobednik uprkos negativnim promenama u neto dobiti i prometu.

Kao i u prethodnoj godini, dobavljači energije ostvarili su promet čija je veličina bila gotovo kao polovina pobedničkog sektora (90 milijardi evra), dok je prosečni rast prometa bio samo 0,9 odsto posle veoma obećavajućih 11 odsto u 2012. godini.

Sektore koji su pali predvodi građevinski sektor. To i dalje predstavlja ograničenje u regionu CIE i daje materijal za statistike o stečaju u mnogim zemljama u regionu, navedeno je u saopštenju Coface.