Radnici i pet hiljada malih akcionara BIP-a od nadležnih traže odgovor zašto je njihovo preduzeće, umesto da dobije novog vlasnika, završilo u stečaju. Podsećaju na dogovor sa zajedničkog sastanka kod premijera krajem jula da se BIP proda. Traže smenu ministra privrede i da se stečaj stavi van snage, jer se za BIP interesuju kupci iz Nemačke, Poljske, Azerbejdžana i Amerike.

Proizvodnja u skoro dva veka staroj beogradskoj pivari nije zaustavljena, iako je samo pedesetak radnika odbilo da uzme socijalni program. Ispostavilo se da je odluka za njih bila pogrešna.

"Nisam hteo da uzmem socijalni program, ostao sam tu, imao sam želju da radim, sada su me oterali bez otpremnine, primili su na moje radno mesto još ljudi, koji su uzeli pare", kaže Mihailo Miletić.

Stečaj znači otkaz za sve zaposlene a da proizvodnja ne bi stala, po ugovoru je ponovo angažovano stotinak radnika. Međutim, prednost nisu imali oni koji su ostali bez socijalnog programa. Mali akcionari koji su vlasnici 48 odsto BIP-a traže tendersku prodaju a ne davanje u zakup, što je pokušano.

"Imamo četiri kupca koji su zainteresovani za prodaju i da plate Poreskoj upravi sve, oni to neće, hoće da daju za 50.000", rekao Vojislav Ćorović, predsednik malih akcionara BIP-a.

Uz takvu cenu zakupac bi raspolagao ogromnom imovinom, uz mesečni prihod od milion evra, koliko ostvaruje BIP. Pitaju i zašto novopostavljeni direktor nije plaćao poreze kad je na računu u trenutku blokade bilo više od 130 miliona dinara.

U Ministarstvu privrede na sva pitanja odgovoreno je da se neće oglašavati do 20. oktobra, kada ističe rok za razrešenje direktora Agencije za privatizaciju, koji je na zahtev Ministarstva udaljen s te funkcije.

"Gde je došlo do kamena spoticanja? Nadzorni odbor u kome se nalazi i šefica Kabineta ministra Sertića, i direktorka Agencije za stečajne upravnike, da ne ređam dalje, u stvari je pregovarao mimo mene lično, mimo bilo koga sa potencijalnim investitorima", kaže Ljubomir Šubara, direktor Agencije za privatizaciju.

"Oni su osmislili model koji je verovatno za njih bio prihvatljiv, a imao je samo jednu manu. Agencija za privatizaciju morala je takav ugovor da odbaci", rekao je Šubara.

Gradonačelnik Beograda kaže da je interes grada da se pitanje BIP-a što pre reši.

"Za Beograd je veoma važno da se ta privatizacija što pre okonča, s obzirom na to da se radi o jednom lepom delu grada, koji umesto fabrike može da ima poslovno-stambeni kompleks", kaže Siniša Mali, gradonačelnik Beograda.

Više od 5.000 manjinskih akcionara BIP-a veruje da država, kao većinski vlasnik, ima isti interes – da BIP bude prodat.

Povodom brojnih nejasnoća u pogledu privatizacije lista "Politika" i javnog poziva iz tog medija Vladi da se spreči "pokušaj za neprijateljsko preuzimanje" i odgovori koji su političko-finansijski moćnici iza toga ministar privrede Željko Sertić je rekao da Vlada nema uticaja na te probleme.

Sertić dodaje da ni njegovo ministarstvo nije uspelo da dođe do podataka vezanih za drugu polovinu vlasništva u listu. On je rekao da to "teško može da se isprati, jer je tržište slobodno, prodaju se akcije, ne zna se ko su ti vlasnici, ko upravlja povezanim licima, a pominju se razne firme, neke iz Rusije...".

- Svi članovi Vlade na čelu s premijerom bi voleli da znaju o čemu se tu radi, a to će verovatno biti moguće kad se okončaju sudski procesi - rekao je Sertić.

Kad je reč o državnom udelu, ministar je naveo da je privatizacija AD "Politike" odložena do maja sledeće godine, jer je na listi kompanija od strateškog značaja.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izabran je danas za člana Borda direktora Evrokomora (Eurochambres) iz redova zemalja van Evopske unije.

Kako se navodi u saopštenju Privredne komore Srbije, Čadež je izabran na današnjem redovnom zasedanju Generalne skupštine Evrokomore u Luksemburgu.

Čadež je izabran u najviše rukovodstvo te asocijacije zbog postignutih rezultata u modernizaciji komorskog sistema, doprinosa jačanju regionalne saradnje u okviru Berlinskog procesa i internacionalizaciji srpske privrede.

Intenzivne aktivnosti Čadeža znatno su unapredile poziciju PKS u zemlji, ali i u zajednici evropskih komora, navodi se u saopštenju.

Predstavljajući članicama Evrokomora rezultate modernizacije komorskog sistema Srbije Čadež je istakao da je cilj PKS da postane centar koji će svojom kvalitetnom infrastrukturom pružiti podršku za efikasan ekonomski razvoj.

On je naglasio da je važno da komorske usluge odražavaju potrebe članstva i pomognu jačanje konkurentnosti kompanija pojedinačno, ali i nacionalne ekonomije u celini.

Priznanje predsedniku Čadežu i Privrednoj komori Srbije za dosadašnje reformske rezultate stigle su i od najviših zvaničnika evropskih privrednih komora.

Kako se navodi u saopštenju, generalni direktor Udruženja nemačkih privrednih komora Martin Vansleben ocenio je da je Srbija uspešna priča u procesu modernizacije komorskog sistema i da u tome treba da bude primer ostalima.

Prema rečima predsednika Austrijske privredne komore Kristofa Lajtla, rezultati Privredne komore Srbije pokazuju da se može mnogo postići, kako u unapređenju odnosa sa poslovnom zajednicom, tako i sa vladom i nadležnim institucijama.

Generalna skupština Evrokomora održana je u okviru Ekonomskog foruma koji svake druge godine organizuje Asocijacija evropskih privrednih komora - Evrokomora. Ključne teme ovogodišnjeg foruma bile su inovativne usluge, reforma poslovnog modela i upravljanje privrednim komorama.

Direktor operacija kompanije Viktorija grupa Nikola Vujačić ocenio je danas da je privatizacija Sojaproteina, koji posluje u okviru te grupe, verovatno jedna od najboljih privatizacija u srpskoj privredi.

"Od fabrike koja je imala krajnje skroman obim prerade zrna uz proizvodnju mahom sojine sačme, danas naša sojara preradi 250.000 tona soje pri čemu u strukturi proizvodnje 70 odsto čine proizvodi dodate vrednosti visokog stepena tehnološke obrade. Preko 70 odsto prodaje predstavlja izvoz, najvećim delom u zemlje EU, ali smo prisutni i šire na svetskom tržištu od Južne Koreje do Čilea", rekao je Vujačić u Subotici na poljoprivrednom forumu "Hrana za Evropu", posvećenom agroprivredi Srbije u pretpristupnom periodu.

Prema njegovim rečima, Viktorija grupa kupila je fabriku Victoriaoil u "neoperativnom stanju" sa nekoliko zaposlenih, a stigli su do situacije u kojoj preradjuju 350.000 tona uljarica, polovinu prodaje plasiraju u izvoz i čine 50 odsto celokupne proizvodnje ulja na teritoriji bivše Jugoslavije.

"Veliki je izazov biti konkurentan na globalnom tržištu, naročito u zemljama gde su subvencije u poljoprivredi velike, za razliku od Srbije gde se suočavamo sa većom cenom koštanja usled nedostatka subvencija za domaće farmere. Uspeh postižemo stalnim ulaganjima u konkurentnost. U poslednjih deset godina smo realizovali zaista ogromne investicije, preko 200 miliona evra, i zahvaljujući tome se danas u našim postrojenjima nalaze najsavremenije tehnologije na svetskom nivou", rekao je Vujačić.

Forum u Subotici organizuju Ekonomski institut iz Beograda i Društvo agrarnih ekonomista, a Vujačić je govorio na panelu posvećenom efektima privatizacije i privatnih investicija u agroprivredi Srbije.

Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine (STK BiH) najavila je da će u utorak (20. oktobra 2015. godine) u hotelu "Bristol" biti održan Trilateralni poslovni forum između privrednika Bosne i Hercegovine, Srbije i Turske. Organizator foruma je Spoljnotrgovinska komora BiH u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i DEIK-om, saopšteno je na sajtu STK BiH.

Tokom Trilateralnog poslovnog foruma biće održana Plenarna sesija na kojoj će se privrednicima obratiti visoki zvaničnici triju zemalja, te predsednici privrednih komora Srbije i Turske, a planirano je i potpisivanje Memoranduma o razumevanju između STK BiH, PK Srbije i DEIK-a, uz prateću foto sesiju.

U okviru Foruma, biće održane i Sektorske panel diskusije koje će se fokusirati na tri prioritetna sektora a to su sektor metalne industrije, poljoprivredno-prehrambeni sektor, te sektor energetike i građevinarstva.

Učesnici će imati priliku diskutovati o mogućnostima međusobne saradnje, te ukazati na aktuelne probleme koji stoje između privrednika triju zemalja.

Privrednici Bosne i Hercegovine, Srbije i Turske učestvovaće i u bilateralnim razgovorima sa potencijalnim partnerima planiranim za popodnevni dio programa Foruma.

Dodatne mogućnosti za investicije italijanskih kompanija u Srbiju i razvoj drugih oblika njihovog prisustva na celokupnom srpskom tržištu razmatrani su na međunarodnom poslovnom forumu u Milanu, koji je organizovao Generalni komesarijat Republike Srbije za sajam "Expo Milano 2015".

Forum, koji je okupio visoke zvaničnike vlade i diplomatskog predstavništva Srbije u Italiji, kao i predstavnike privrednih asocijacija i preduzeća dve zemlje, održan je s ciljem da se dodatno unapredi bilateralna ekonomska saradnja kako bi se u potpunosti iskoristio potencijal određenih industrijskih grana i na taj način povećale koristi za obe zemlje u smislu ekonomskog rasta i pozitivnog uticaja na lokalne zajednice.

Kako je saopštio organizator, u okviru skupa je organizovan institucionalni panel pod nazivom "Ekonomski rast i mogućnosti za kompanije" na kojem su, između ostalih, učestvovali predstavnici 80 italijanskih kompanija iz svih privrednih grana, uključujući automobilski sektor, proizvodnju, poljoprivredu, finansije i usluge.

Vladu Srbije predstavljali su državni sekretari Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstva privrede, Stevan Nikčević i Miloš Petrović.

Predsednik Izvršnog odbora UniCredit banke Srbija Klaudio Ćezario rekao je da naše dve zemlje tradicionalno imaju dugu institucionalnu, diplomatsku, privrednu i kulturnu saradnju, a u poslednje dve godine Italija je uspela da zauzme poziciju najvećeg spoljno-trgovinskog partnera Srbije.

U prošloj godini izvoz iz Srbije u Italiju iznosio je 2,6 milijardi, dok je uvoz iznosio 2,3 mlrd USD, podsetio je Ćezario. On je naveo da italijanske kompanije koje posluju u Srbiji zapošljavaju oko 25.000 radnika, uglavnom u sektorima finansija, osiguranja i proizvodne industrije.

- Pored toga, želja nam je da pronađemo dodatne mogućnosti da italijanske kompanije investiraju u Srbiju, kao i da razviju druge oblike prisustva na celokupnom tržištu, ali i da srpske kompanije imaju koristi od boljih mogućnosti za izvoz u Italiju - istakao je Ćezario.

Generalni komesar Republike Srbije za "Expo 2015", Žarko Malinović, rekao je da u Srbiji posluje oko 650 italijanskih firmi i da je najava novih investicija iz Italije ohrabrujuća.

- Naše dve zemlje imaju dugu tradiciju prijateljskih i poslovnih odnosa koji se iznova potvrđuju organizacijom ovog poslovnog foruma. Zahvaljujem se UniCredit Grupi i verujem da će ovaj veoma uspešan forum doprineti daljem rastu italijanskih investicija u Srbiji i razvoju bilaterne ekonomske saradnje - istakao je Malinović.

Međunarodni poslovni forum je Generalni komesarijat Republike Srbije za "Expo Milano 2015" organizovao zajedno sa UniCredit Grupom, Udruženjem industrijalaca Milana, Lodija, Monce i Briance - Asolombarda, najveće asocijacije preduzetnika u Italiji koja predstavlja 5.750 kompanija i advokatskom firmom "NCTM Studio legale Asoccato".

President of the Serbian Chamber of Commerce Marko Cadez was elected a member of the EUROCHAMBRES Board of Directors from a non-EU country on Friday.

Cadez was elected at a regular session of the EUROCHAMBRES General Assembly thanks to his results in modernization of the chamber system, contribution to strengthening regional cooperation within the Berlin process and internationalization of Serbian economy.

He presented the results of the modernization of Serbias chamber system to EUROCHAMBRES members, after which top officials of EU chambers of commerce said that Serbia should be an example to others in that respect.