Razrešen prvi čovek Agencije za privatizaciju?
Vlada Srbije smenila je Ljubomira Šubaru sa mesta direktora Agencije za privatizaciju, objavljeno je u poslednjem "Službenom glasniku".
Kako se navodi, Vlada je "udaljila" Šubaru sa dužnosti direktora "do okončanja postupka za utvrđivanje postojanja razloga za razrešenje direktora Agencije za privatizaciju".
Šubara je na tome mestu od janura ove godine, a izabran je na javnom konkursu na period od pet godina.
Vlada je navela da će ovlašćenje direktora preuzeti predsednik Upravnog odbora Agencije za privatizaciju.
Na tom mestu nalazi se Omer Redžović.
U "Službenom glasniku" objavljeno je i rešenje o imenovanju Ivane Matić za vršioca dužnosti pomoćnika ministra finansija.
Izabran predsednik Komisije za hartije od vrednosti
Skupština Srbije donela je danas odluku o prestanku funkcije predsednika Komisije za hartije od vrednosti Zorana Ćirovića, a za novog predsednika komisije izabrala je Žarka Milićevića. Skupština je za člana te komisije izabrala Mirjanu Ivošević.
Ćirović je sredinom jula podneo ostavku na tu funkciju, a na njegov rad ranije su iznete brojne kritike i zatraženo je bilo njegovo smenjivanje.
Milićević je u Komisiju došao na predlog Ćirovića i bio je šef njegovog kabineta i direktor nadzora, za šta, kako su tvrdili zaposleni u Komisiji, nije imao potrebne kvalifikacije.
Uskoro oživljavanje kikindskih preduzeća MSK i "Toza Marković"
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić najavio je danas da bi u narednih nekoliko nedelja trebalo da ožive fabrike "Metanolsko-sirćetni kombinat" (MSK) i "Toza Marković" u Kikindi.
- Postoji prostor da te fabrike rade i pokušavamo da obezbedimo stranog partnera i dodatne investicije za njih, kako bi se ljudi zaposlili - rekao je Antić, prilikom posete Kikindi.
Kikinda ima posebno mesto u planovima Vlade Srbije, jer je to nekada bio važan industrijski centar, rekao je Antić i dodao da Vlada sa lokalnom samoupravom zbog toga ulaže maksimalne napore da u narednih nekoliko nedelja ožive te fabrike.
- Ljudi u Kikindi mogu sa optimizmom da očekuju naredne dane - poručio je ministar.
Kada je reč o MSK, Antić je rekao da je sada važno da se stabilizuje proizvodnja i obezbede neophodne količine gasa i da će se tako lakše razgovarati sa strateškim partnerima.
- Verujem da ta fabrika ima budućnost - rekao je Antić.
Danas "zaduvavanje" druge visoke peći "Železare Smederevo" - U funkciji od 9. oktobra
Visoka peć broj jedan u "Železari Smederevo", koja je bila u remontu proteklih pet meseci, počeće da radi u petak, 9. oktobra, najavljeno je iz tog preduzeća.
Kako je precizirano, u sredu, 7. oktobra 2015. će biti urađeno "zaduvanje" visoke peći, dan kasnije će biti "prvi probod", a za 10 do 15 dana biće stabilizovana proizvodnja.
U smederevskoj železari očekuju postizanje maksimalnih radnih kapaciteta na tom postrojenju od 75.000 tona mesečno.
Izvršni direktor menadžerskog tima kompanije "HPK engineering" Peter Kamaraš rekao je da sa ponosom naglašava da je 80% radova na remontu visoke peći broj 1 urađeno sopstvenim snagama zaposlenih "Železare Smederevo".
- Sa malim izuzecima na ostalim remontnim poslovima bile su angažovane domaće kompanije - izjavio je Kamaraš.
Predsednik Samostalnog sindikata "Železare Smederevo" Siniša Prelić rekao je agenciji Beta da visoka peć broj jedan nije radila od 2010. kada ju je ugasio "US Steel" za vreme krize sa cenom čelika, sve do dolaska HPK.
- Sporazumom sa menadžmentom HPK počele su pripreme za njeno aktiviranje, jer je proizvodnja te peći bitna ne samo za "Železaru" već za kompletnu privredu Srbije – rekao je Prelić.
Kako je dodao, pre nekoliko nedelja počele su aktivnosti oko zagrevanja i puštanja u rad te visoke peći, druge u fabrici, što će pokrenuti proizvodnju, pa može da se očekuje upošljavanje novih ljudi i pronalaženje strateškog partnera.
Prelić je naglasio da predstoji i povećanja zarada radnika.
- Prvo povećanje plata od 8% očekujemo 1. oktobra, naredno u januaru, i time se vraćamo na nivo kada smo zbog krize smanjili plate - rekao je on.
Optimista je i predsednik Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata (ASNS) u "Železari Smederevo" Saša Čolić.
- Naš cilj je proširenje proizvodnih kapaciteta, a potom i privatizacija da bismo mogli da opstanemo na tržištu. Kada se stabilizuje rad visoke peći broj jedan, tada ćemo imati jasniju budućnost - rekao je on.
Prema njegovim rečima, to ujedno znači da će 638 radnika zaposlenih na određeno vreme dobiti ugovor o stalnom zaposlenju, na čemu, kako je istakao, insistira ASNS.
Makedonsko-turska privredna komora zainteresovana za ulaganje u Srbiju
Delegacija Makedonsko-turske privredne komore (MATTO) posetila je Privrednu komoru Srbije (PKS) sa ciljem da se upozna sa investicionom klimom u Srbiji i konkretnim mogućnostima za ulaganja, kao što je projekat "Beograd na vodi".
Savetnik predsednika PKS, Veljko Jovanović, izjavio je da mogućnosti privredne saradnje postoje u definisanju i realizaciji zajedničkih projekata, koji se finansiraju sredstvima fondova EU, kao i u zajedničkom nastupu na trećim tržištima.
U okviru regionalne saradnje Srbije i Makedonije postoji dogovor o unapređenju saradnje na granskom nivou – metalskog i elektro sektora i sektora građevinarstva, formiranjem konzorcijuma, sa ciljem zajedničkog nastupa na tržištu regiona i na trećim tržištima.
Turski privrednici zainteresovani su za strateško ulaganje u srpsku tekstilnu industriju, infrastrukturne i građevinske projekte, poljoprivredu i prehrambenu industriju, kao i u izgradnju turističko-ugostiteljskih objekata, navodi se u saopštenju PKS.
MATTO, meštovita privredna komora makedonskih firmi sa turskim kapitalom, okuplja 60 najvećih investitora iz Turske, koji su u Makedoniji investirali 840 mil EUR u 2014. godini.
I drugi put neuspešna prodaja "Tanjuga" - Cena 380 hiljada EUR, nijedna pristigla ponuda
Postupak javnog prikupljanja ponuda radi prodaje kapitala novinske agencije "Tanjug" proglašen je i drugi put neuspešnim, s obzirom na to da u predviđenom roku Agenciji za privatizaciju nije dostavljena nijedna prijava za učešće.
Agencija za privatizaciju objavila je, podsetimo, po drugi put javni poziv za privatizaciju novinske agencije "Tanjug", jer na prvoj aukciji nije bilo zainteresovanih kupaca. Ovoga puta početna cena na nadmetanju bila je upola manja od procenjene i iznosila je 380.467,87 EUR.
Republika Srbija prodaje 100% udela u vlasništvu u "Tanjugu", čija je vrednost kapitala procenjena na 760.936 EUR, a rok za privatizaciju medija u kojima Republika Srbija i lokalne samouprave imaju vlasništvo produžen je do 31. oktobra. Ukoliko mediji do tada ne budu prodati, njihove akcije će besplatno biti podeljene sadašnjim i bivšim zaposlenima.
Kako su ranije pisali mediji, dokumentaciju za kupovinu "Tanjuga" prvi put otkupile su četiri kompanije, ali nijedna nije uplatila depozit za kupovinu od 76.000 EUR, niti je predala ponudu.
Za "Tanjug" su tada, prema tim navodima, privatizacionu dokumentaciju otkupili biznismen iz Kruševca Radoica Milosavljević, "Adria media" i Dejan Jocić, vlasnik TV "Nova" i nekadašnji direktor TV "Prva".
U prodaju i cenu nije uključena zgrada u centru Beograda u kojoj se "Tanjug" nalazi, a koja je u vlasništvu države.
Nemci zainteresovani za saradnju sa srpskom firmom
Nemačka pokrajina Rajna-Palatinat (Rheinland-Pfalz) zainteresovana je da u svojoj "energetskoj tranziciji" i potpunom prelasku na obnovljive uzvore energije ostavri saradnju sa srpskom firmom Mikro Kontrol u domenu automatizacije.
"Ustanovili smo da postoji veoma dobra baza za čvrsto partnerstvo sa Mikro Kontrolom, jer je njihov nou-hau (know how)izrazito veliki, ali i da su kao firma sposobni da posluju na različitim tržištima i u različitim segmentima industrije", rekao je ministar privrede, zaštite klime, energije i prostornog planiranja te pokrajine Joe Vajngarten (Weingarten) posle posete Mikro Kontrolu.
"Veoma brzo smo prepoznali koliki je potencijal firme Mikro Kontrol i želimo da kroz našu kooperaciju doprinesemo stabilnosti i mogućnosti razvoja privrede u Srbiji i u regionu", dodao je Vajngarten.
Sastanak u Mikro Kontrolu organizovan u okviru zvanične posete visoke delagacije nemačke pokrajine Rajna-Palatinat u Srbiji i Republici Srpskoj s ciljem uspostavljanja saradnje firmi iz te pokrajine sa našim firmama, pre svega u segmentu obnovljivih izvora energije, saopšteno je iz Mikro Kontrola.
"Trenutno pokrivamo 25 odsto potrošnje energije kroz obnovljive izvore, a naš cilj je da do 2030. godine pokrijemo svih 100 odsto. To otvara prostor za angažman većeg broja malih i srednjih preduzeća na realizaciji ovih projekata", objasnio je Vajngarten razlog posete i angažovanja srpskih firmi.
On je dodao da je dogovoreno da predstavnici Mikro Kontrola početkom sledeće godine odu u posetu Rajna-Palatinatu radi sastanaka sa kompanijama i nadležnim institucijama te pokrajine.
"Ovaj projekat na kome radimo sa firmom Mikro Kontrol predstavlja sam početak i otvara vrata za saradnju i sa drugim kompanijama iz Srbije", naglasio je Vajngarten.
Direktor kompanije Mikro Kontrol Mile Milanov istakao je da obnovljive energije predstavljaju veliku budućnost za privredu Srbije i da će pitanja u vezi sa zaštitom klime i smanjenjem potrošnje energije biti veoma aktuelni u narednim godinama, navedeno je u saopštenju.
Niška televizija prodata za 78.000 evra
Niška televizija (NTV) prodata je danas na licitaciji za 78.000 evra konzorcijumu koji čine Narodne novine i direktorka TV Zona plus Slađana Ostojić, potvrdio je za agenciju Beta urednik Niške televizije Nebojša Veličković.
On je istakao da su na licitaciji održanoj u Agenciji za privatizaciju učestvovala dva potencijalna kupca, a drugi je bio izvršni direktor NTV-a Aleksandar Živadinović.
Veličković je podsetio da je početna cena na licitaciji iznosila nešto više od 38.000 evra.
Prema njegovim rečima, Niška televizija nastaviće i narednih dvadesetak dana da funkcioniše kao jedini državni medij u Nišu, jer je otprilike toliko vremena potrebno da bude završena kompletna procedura oko primopredaje imovine.
Niška televizija prodata je iz drugog pokušaja, a prvi pokušaj prodaje proglašen neuspešnim jer jedini potencijalni kupac, konzorcijum koji su činili Nišlija Dragan Milošević i niški dnevnik Narodne novine nije priložio svu neophodnu dokumentaciju.
Početna cena sa kojom je Agencija za privatizaciju krenula u prodaju NTV-a iznosila je 75.000 evra.
Zbog straha od zatvaranja televizije posle privatizacije, NTV je proteklih nedelja uz socijalni program napustilo 75 zaposlenih, od ukupno 81, tako da sada emituje program zahvaljujući angažovanju honorarnih saradnika.
Ta medijska kuća januara naredne godine trebalo bi da proslavi dve decenije postojanja.
|
