Stečajni upravnik "Centroprometa" AD u stečaju oglasio je prodaju pokretne i nepokretne imovine stečajnog dužnika javnim nadmetanjem.

Predmet prodaje su zgrade trgovine i poslovnog prostora, kao i porodična stambena zgrada, na više lokacija u Šidu, Jameni i Bačincima, sa pokretnom imovinom koja se nalazi u ovim objektima.

Početna cena ponuđene imovine je ukupno 61.238.154,50 dinara.

Rok za otkup prodajne dokumentacije je 4. januar 2016. godine, a javno nadmetanje održaće se 12. januara 2016. u 13 časova u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika u Beogradu.

Na kraju trećeg kvartala ove godine u Srbiji je pozitivno poslovalo 19 banaka, sa dobitkom od 32,81 milijarde dinara, dok je 11 banaka poslovalo sa gubitkom od ukupno 6,19 milijardi, objavila je Narodna banka Srbije.

Kako se navodi u izveštaju NBS o stanju u bankarskom sektoru na kraju septembra, pet banaka sa najvećim gubitkom učestvovalo je sa 89,35 u ukupnim gubicima sektora, dok je pet banaka sa najvećim neto dobitkom ostvarilo 76,2% ukupnog dobitka.

Ukupan operativni dobitak bankarskog sektora ostvaren u prvih devet meseci iznosi 137,1 milijarde dinara i veći je za devet odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najveći uticaj na gubitke banaka imale su kursne razlike i efekti ugovorene valutne klauzule.

Ukupna neto bilansna aktiva bankarskog sektora Srbije na kraju septembra bila je 3.007,6 milijardi dinara, što je povećanje od 22,9 milijardi dinara ili 0,8% u odnosu na kraj prethodnog tromesečja.

Nenaplativi krediti bankarskog sektora su u trećem kvartalu smanjeni za 13,4 milijarde i na kraju septembra iznosili su 425 milijardi dinara. Učešće nenaplativih kredita u ukupnim kreditima iznosilo je 22%, što je 0,8 procentnih poena manje u odnosu na kraj drugog kvartala.

U 30 banaka u Srbiji je na kraju septembra bilo zaposleno 24.387 ljudi, što je za 204 manje nego na kraju prvog polugodišta.

Globalna vazduhoplovna industrija ponovo će 2016. godine zabeležiti rekordnu neto dobit, zahvaljujući niskim cenama goriva i zdravoj potražnji za putovanjima, prognoziraju u Međunarodnoj asocijaciji za aviosaobraćaj (IATA).

Neto dobit avioprevoznika dostići će rekordan nivo u 2016. godini od 36,3 mlrd USD, posle prognoziranog profita za ovu godinu od 33 mlrd USD, što je iznad prethodno projektovanih 29,3 mlrd USD, prenosi agencija Rojters.

Od pomenute sume, više od polovine dobiti će pripasti aviokompanijama iz Severne Amerike, navodi IATA koja predstavlja skoro 260 aviokompanija sa udelom od 83% u globalnom vazdušnom saobraćaju.

- Ovo je dobra vest - rekao je generalni direktor IATA-e Toni Tajler novinarima u Ženevi, ali je dodao da je dobit vazduhoplovnog sektora bolje opisati kao "krhku, a ne održivu".

Potražnja za putovanjima je doživela ekspanziju u 2015. godini, zahvaljujući poboljšanju stanja ekonomija sveta i nižim cenama goriva, s obzirom na 60-procentno potonuće cena nafte u odnosu na najviše prošlogodišnje nivoe.

Evropska komisija usvojila je 11. decembra paket programa pretpristupne pomoći za 2015. za podršku reformama i regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu i u Turskoj od oko milijardu evra, uključujući gotovo 200 miliona evra za Srbiju.

Zbog složenih procedura planiranja i potvrdjivanja, uobičajeno je da se iznosi za određenu godinu najčešće troše od sledeće, u ovom slučaju 2016. godine.

Reč je o sredstvima iz Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA II) kojima će se u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj podsticati dalje demokratske i ekonomske reforme, modernizacija pravosudja i javne uprave, kao i regionalna saradnja.

Za Srbiju je predvidjeno 196,6 miliona evra za oblasti demokratije i uprave, vladavine prava i osnovnih prava i transportnu politiku, saopštila je Komisija.

Najveća suma će ići Turskoj 255,1 milion evra, za Albaniju je odredjeno 89,9 miliona, Bosnu i Hercegovinu 37,2 miliona, Makedoniju 24,1 milion, Kosovo 78 miliona a za Crnu Goru 25,1 milion i 15,23 miliona iz višegodišnjeg akcionog programa 2015-17.

"Taj paket pokazuje naše snažno opredeljenje za EU perspektivu za Zapadni Balkan i Tursku. To je dugoročno ulaganje u stabilnost EU, bezsbednost i prosperitet i podržaće političke i ekonomske reforme zemalja na putu ka EU", ocenio je evropski komesar za evropsku politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han.

Za programe u kojima učestvuje više zemalja u regionu za 2015. je odobreno 122,55 miliona evra.

Paket uključuje i 155,25 miliona za programe povezivanja za 2015-16. Tim novcem će se podržati finansiranje velikih regionalnih infrastrukturnih projekata u energetici i transportu na Zapadnom Balkanu četiri interkonektora, dva putna i dva železnička projekta.

Predvidjeni su interkonektori za povezivanje elektromreža Albanije i Makedonije I i II i za uspostavljanje transbalkanskog koridora I i II, sekcije u Crnoj Gori i Srbiji.

Takodje su predviđena dva projekta drumskog povezivanja BiH i Hrvatske u okviru mediteranskog koridora i dva železnička projekta povezivanje Makedonije, Kosova i Srbije, i Crne Gore i Srbije.

Realizacija tih projekata će približiti ekonomije i društva u regionu a očekuje se da doprinos EU "povuče" zajmove partnerskih finansijskih institucija u vrednosti 540 miliona evra.

Komisija je ocenila da je unapredjenje povezivanja na Zapadnom Balkanu, kao i izmedju tog regiona i EU, ključno za ekonomski razvoj u regionu.

U saopštenju Komisije ističe se da je povezivanje postavljeno visoko na listi prioriteta EU u regionu iz punu podršku zapadnobalkanskih vlada.

Posebna pažnja posvećena je pripremi i finansiranju konkretnih regionalnih infrastrukturnih investicionih projekata, ali i primeni tehničkih standarda i tzv. mekim merama, poput pojednostavljenja prekograničnih procedura.

Takodje je za mere podrške u regionu, uključujući reviziju, evaluaciju i monitoring, informacije i komunikacije, podršku OHR u BiH i šemu TAEIX, odobreno 71,55 miliona evra.