Smenom dosadašnjeg direktora Nikole Krumova zbog sumnje rukovodstva "Yumca" da je opstruirao ponovno pokretanje proizvodnje u pogonu konfekcije "Kobos", nakon šest godina 35 radnika ponovo se vratilo na posao.

Taj broj bi, u skladu sa ugovorenim poslovima, mogao da bude u narednom periodu povećan na stotinu upošljenika iz bosilegradske opštine - potvrdio je za "Danas" predsednik Nadzornog odbora "Yumca" Branislav Popović.

On je precizirao da će pogon u Bosilegradu u početku raditi na izradi odeće iz sektora modne konfekcije, koju u "Yumcu" planiraju da vrate u proizvodni asortiman, a kasnije bi "Kobos", prema tehnološkim potencijalima, mogao da bude uključen i u sektor namenske proizvodnje.

- Prvi radni nalog za zaposlene u "Kobosu" je izrada hiljadu radnih mantila za javna preduzeća u Srbiji. Ujedno u stalnim smo kontaktima sa predstavnicima bugarskog preduzeća "Valena", koje je zainteresovano za strateško partnerstvo - rekao je za "Danas" Nebojša Dejković, novi direktor pogona "Jumca" u Bosilegradu.

Proces proizvodnje u "Kobosu" prekinut je u avgustu 2009. godine kada je oko 400 radnika dobilo otpremnine i dobrovoljno napustilo radna mesta. Pored pogona u Bosilegradu, pokrenuta je i proizvodnja u selu Poljanica nadomak Vranja, gde je upošljeno oko pedeset radnika.

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je da je dogovoreno da se za manje od mesec dana potpiše ugovor o izgradnji prvih pet farmi nemačke industrije "Tonnies" u Srbiji.

- Svaka ova farma znači kapacitet po 2.500 krmača, to na godišnjem nivou znači da će od svake ove farme moći da se očekuje 80.000 tovljenika. U prvoj fazi na godišnjem nivou ćemo imati 400.000 tovljenika više za proizvodnju svinjskog mesa - kazala je Bogosavljević Bošković za RTS.

Ona je podsetila da je planirano da se izgradi 20 ovakvih farmi u narednih nekoliko godina, a važno je i što je planirana kooperacija sa srpskim poljoprivrednicima što će im doneti veću proizvodnju i siguran plasman.

Bogosavljević Bošković je istakla da su velike investicije kao "Tonnies"-ova, preko potrebne srpskoj poljoprivredi, a posebno našem stočarstvu ukoliko želimo da pre stignemo da oporavimo srpsko selo i obezbedimo uslove za razvoj poljoprivrede.

To će nam, dodala je, omogućiti povećanje stočnog fonda, razvoj svinjarstva i značajno veću proizvodnju mesa za naše i domaće tržište.

Vlada Srbija i nemačka kompanija "Tonnies", najveći proizvođač mesa u Evropi, potpisale su 27. aprila u Beogradu Memorandum o razumevanju, uz poruku premijera Srbije Aleksandra Vučića da je ta investicija veoma važna za Srbiju i da će se u našoj zemlji proizvoditi najbolje meso u Evropi.

Investicija nemačke kompanije u proizvodnju u Srbiji iznosiće oko 420 mil EUR, a namera te kompanije je da proizvodi tri miliona tovnih svinja.

Sporazum o podsticaju i zaštiti investicija između Kanade i Srbije stupio je na snagu, objavio je u Otavi kanadski ministar spoljne trgovine Ed Fast.

Sporazum omogućava fer tretman investitorima i stvara više predvidljivo i transparentno poslovno okruženje pomoću recipročnih, pravno obavezujućih odredbi, kaže se u saopštenju.

U saopštenju se naglašava da je Srbija značajan kanadski trgovinski partner u jugoistočnoj Evropi. Oblasti potencijalnog rasta kanadskih investicija uključuju ekstraktivnu industriju, energiju, transportnu infrastrukturu i poljoprivredu.

Odnosi Kanade i Srbije poslednjih godina ojačavaju se brojnim bilateralnim ugovorima uključujući onaj o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, zatim sporazume o socijalnoj sigurnosti i o avionskom saobraćaju.

U 2014. godini dvosmerna trgovinska razmena između Kanade i Srbije prevazišla je 101 mil USD, što je 45% više nego prethodne godine.

U 2013. Narodna skupština Srbije ratifikovala je Sporazum o strateškoj ekonomskoj saradnji sa Kanadskom komercijalnom korporacijom. Kanada i Srbija neguju jake veze između naroda dveju država koje ojačava i više od 80.000 Kanađana srpskog porekla.

Sporazum o podsticaju i zaštiti investicija između Kanade i Srbije koji je od juče na snazi potpisali su u Beogradu početkom septembra prošle godine potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić i (tadašnji) kanadski ministar spoljih poslova Džon Berd (John Baird).

Rukovodstvo kompanije "AHA Mura Prvi maj" saopštilo je danas da su investitori iz Turske odustali od kupovine fabrike, ali da su pristigle konkretne ponude za izdavanje proizvodnih hala u zakup, što je i krajnje rešenje i poslednji pokušaj da se ova fabrika sa 1.700 zaposlenih koji već deset meseci ne primaju plate, sačuva od definitivnog gašenja.

- Predstavnici ministarstva su sve prisutne na poslednjem sastanku obavestili da potencijalni kupac iz Turske, na čije izjašnjavanje se predugo čekalo jer su na njemu bazirani planovi za početak proizvodnje, u ovom trenutku nije zainteresovan za kupovinu kompanije, te je rukovodstvo prisutne informisalo o planu koji se bazira na izdavanju proizvodnih kapaciteta pre otvaranja stečaja, kao krajnje solucije za rešavanja statusa firme "Aha Mura Prvi maj" - navodi se u saopštenju, koje prenosi Tanjug.

- Ovaj predlog je podržan kako od strane Ministarstva privrede, tako i od strane predstavnika svih sindikata - kaže se u saopštenju i dodaje da je već sačinjen predugovor za izdavanje proizvodnih kapaciteta pirotske konfekcije u zakup.

- Na osnovu zaključka sa sastanka u Ministarstvu privrede sačinjen je predugovor za izdavanje proizvodnih kapaciteta u zakup, koji je poslat svim zaiteresovanim zakupcima i poslovnim partnerima, sa idejom da se što pre pokrene proizvodnja i uposli što veći broj radnika. Zaiteresovani zakupci su već poslali konkretne ponude za upošljavanjem proizvodnih kapaciteta i početak ozbiljne proizvodnje u što kraćem periodu - kaže se u saopštenju koje je potpisala direktorka ove kompanije Maša Flegar.

Rukovodstvo pirotske konfekcije apeluje na radnike na još malo strpljenja, ali i upozorava da su se u fabrici pojavile razne grupacije koje rade u ličnom interesu, šire dezinfromacije i obmanjuju radnike kako bi zadovoljili svoje lične interese.

- Ovim saopštenjem, poslovodstvo se ograđuje od ovakvih izjava pojedinaca i poziva sve radnike, na još malo strpljenja jer se čini sve da se proizvodnja što pre pokrene. Sve objektivne i prave informacije biće plasirane putem medija, te da više ne nasedaju kojekavim obmanama i lažima samoproklamovanih lidera - stoji u saopštenju rukovodstva.

Preduzeća u restrukturiranju, od 1. juna neće više biti zaštićena od prinudne naplate. Naime, poslednjeg dana maja, ističe rok u kojem je država "čuvala" ove firme od poverilaca. Mnoga, od 97 preduzeća, koja su dosad bila zaštićena od poverioca, posle tog datuma će završiti u stečaju. Nadležni zato nastoje da spasu oko 25 firmi koje su od strateške važnosti za državu i traže dozvolu od Međunarodnog monetarnog fonda da im produže zaštitu u narednih godinu dana.

Kako "Novosti" saznaju, na spisku preduzeća koja bi trebalo da dobiju poseban status su RTB "Bor", JP "Resavica", "Galenika", "Industrija kablova" iz Jagodine, Poljoprivredna korporacija Beograd, "Prva Petoletka", GP "Mostogradnja", "Petrohemija".

Ministar privrede Željko Sertić juče je potvrdio da će Vlada Srbije tražiti od MMF-a odobrenje za produžetak roka za zaštitu 25 strateških firmi od naplate potraživanja poverilaca u narednih godinu ili dve. Glavne teme razgovora sa misijom MMF-a bile su privatizacija, problemi firmi u restrukturiranju i stanje u javnim preduzećima.

- Vlada razgovara sa MMF-om da se rok za zaštitu produži u narednih godinu do dve, jer su u toj grupi veoma važna preduzeća, među kojima je i "Petrohemija" - rekao je Sertić. - Moramo obratiti posebnu pažnju na tih 25 firmi. Pokušaćemo da im obezbedimo neku vrstu zaštite, kako bismo napravili adekvatne modele da ta preduzeća ili u delovima rasprodamo ili da kroz restrukturiranje nastave da žive, jer u ovom obliku to nije moguće.

Sertić je strane kreditore obavestio da će sudbina 338 preduzeća predviđenih za privatizaciju biti definisana do 1. jula. Objasnio je i da je proces privatizacije suočen sa teškoćama izazvanim pravnim problemima, pre svega sudskim procesima koji su u toku i restitucijom.

- Otežavajuća okolnost su i ogromna dugovanja pojedinih firmi - rekao je ministar privrede. - Samo 50 preduzeća iz portfolija Agencije za privatizaciju duguje više od 4 mlrd EUR. Do sada su objavljeni pozivi za privatizaciju 12 preduzeća, a do kraja maja će biti oglašena prodaja još 15 firmi.


Sve po planu

Sa spajanjem "Koridora" i "Puteva Srbije" se kasni i taj postupak biće završen u narednih mesec dana, a sve drugo u resoru saobraćaja i građevinarstva odvija se po planu, istakla je juče Zorana Mihajlović, resorni ministar nakon sastanka sa predstavnicima MMF.

- Razgovarali smo o restrukturiranju "Železnica Srbije" koje se odvija po planu, spajanju JP "Koridori" i "Putevi Srbije" i implementaciji Zakona o planiranju i izgradnji - navela je Mihajlovićeva. - Od 1. jula "Železnice" će funkcionisati kroz tri odvojene firme kao holding kompanija, koja će imati ograničen rok trajanja na dve godine, a od ovog preduzeća se očekuje da napravi realan plan ušteda.

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Borko Milosavljević izjavio je danas da će tender za privatizaciju PKB-a biti raspisan u drugoj polovini ove godine, a da se od kupca očekuju jake garancije, uz obavezu da zadrži delatnost kompanije.

On je, na konvenciji u hotelu "Metropol" naglasio da je Beograd 100% vlasnik PKB-a i da će kao vlasnik insistirati da privatizacija bude transparentna, uspešna i u skladu sa zakonom.

- Insistiraćemo da se očuva delatnost PKB-a, da se vodi računa da to ostane poljoprivredni kombinat, kako nam se ne bi ponovila neprijatna iskustva privatizacija iz prošlosti, a tražićmo i jake bankarske garancije - rekao je Milosavljević Tanjugu.

On je rekao da je Agencija za privatizaciju donela metod i model za privatizaciju tog kompanata, a u narednom periodu će biti raspisan i tender.

- Zainteresovanost investitora za PKB je velika, a sada bi trebalo voditi računa kako će se privatizacija realizovati - rekao je on.

Milosavljević je podvukao da suštinu investicionih potencijala Beograda čine tri grupe projekata, a to su projekti iz oblasti javno-privatnog partnerstva, grinfild investicije i privatizacija.

Telekomunikaciona kompanija "Telenor Srbija" saopštila je danas da je u prvom kvartalu 2015. godine ostvarila je prihod od 10,5 milijardi dinara, što je šest odsto više nego u istom periodu prošle godine. Kako se navodi u saopštenju, broj korisnika "Telenora" na kraju marta bio je 3,2 miliona, što je za 1,9% nego na kraju istog perioda 2014. godine.

Izvršni direktor za finansije u "Telenoru" Erlan Neten rekao je da je kompanija zadržala lidersku poziciju među mobilnim operaterima u Srbiji prema prihodima u prva tri meseca ove godine uprkos usporavanju srspke ekonomije i nižim cenama terminacije u mobilnim mrežama.

"Telenor Srbija" deo je norveške "Telenor grupe", jednog od najvećih svetskih mobilnih operatora koji ima 190 miliona korisnika na 13 tržišta.

The Investment Promotion and Protection Agreement between Canada and Serbia has come into force, Canadian Foreign Trade Minister Ed Fast said in Ottawa.

This agreement ensures fair treatment to all investors and creates a more foreseeable and transparent business environment by means of reciprocal, legally binding regulations, it is said in a release.

The release reads that Serbia is a significant trade partner of Canada in southeasst Europe. The fields that could attract bigger investments from Canada are the extractive industry, energy sector, transportation infrastructure, and agriculture.

Relations between Canada and Serbia have been reinforced over the past few years by numerous bilateral agreements, including those on double taxation avoidance, social security and air traffic.

In 2014, trade between Canada and Serbia exceeded USD 101 milllion, up 45 percent from 2013.

In 2013, the National Parliament of Serbia ratified the Agreement on Strategic Economic Cooperation with the Canadian Commercial Corporation.

The Investment Promotion and Protection Agreement between Canada and Serbia, which came into force Tuesday, was signed in Belgrade in early September 2014 by Serbian Deputy Prime Minister Rasim Ljajic and (then) Canadian Minister of Foreign Affairs John Baird.

Italija je Srbiji glavni spoljnotrgovinski partner sa razmenom od preko 4,5 mlrd EUR, što je četvrtina ukupne razmene Srbije i Evropske unije, a za dalje odnose je veoma važno produbljivanje saradnje među malim i srednjim preduzećima, izjavio je danas potpredsednik Privredne komore Srbije Miroslav Miletić.

- Poželjno je da u saradnji sa Italijom gledamo i dalje od "Fiat"-a - rekao je Miletić na skupu "Srbija ka Evropi".

On je rekao da je Italija već dugo orijentisana ka razvoju sektora malih i srednjih preduzeća što dokazuje kreditna linija namenjena tim firmama a koja je nedavno potpisana u PKS-u.

Miletić je naglasio da je za obe strane i dalje važna saradnja na projektima jer se kroz njih prepoznaju ključne tačke na kojima je važno raditi u budućnosti.

On je poručio da će Privredna komora ostati nosilac inicijativa koje će unaprediti već dobru saradnju sa Italijom, a u tom smislu je nedavno postavljen dogovor sa zaštitnicima italijanske privrede da se kroz redovnu platformu poboljša kontakt i saradnja poslovnih ljudi u dve zemlje.

Miletić je naglasio da Srbija želi da dodatno razvije izvozno orijentisane male i srednje firme koje će u budućnosti stvoriti i više od 200.000 radnih mesta.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Miloš Petrović izjavio je na istom skupu da sada ima oko 315.000 firmi iz tog sektora, a da je planirano da ih ima 350.000 i da taj sektor zapošljava milion ljudi.

On je rekao da je kreditna linija sa Italijom jako značajna jer naše firme imaju i problem finansiranja.

- Bankarski proizvodi su kod nas skupi i nedovoljno usklađeni sa potrebama privrede, pa moramo razvijati nove načine finansiranja, a to su fondovi - rekao je on.

Prema njegovim rečima, u nedostatku sredstava, fondovi su pravi put da se privreda unapredi, a onda ostaje samo to da mi budemo sposobni da održimo projekte.

- Ako ne možemo da održimo projekte, onda sve ovo i nema smisla - zaključio je on.