"Victoria Group" najveći je neto izvoznik prerađenih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji. Tako je, prema podacima Uprave carina i Agencije za privredne registre na kojima se bazira istraživanje "Business Info Group", na listi najvećih neto izvoznika Srbije u 2014. godini fabrika "Sojaprotein" zauzela peto mesto, sa neto izvozom od 61 mil EUR, dok se "Victoriaoil" nalazi na devetom mestu, sa 49 mil EUR neto izvoza ostvarenog tokom prošle godine. Ako posmatramo prehrambeno-prerađivački sektor, ove dve članice "Victoria Group" zauzimaju prva dva mesta.

Iz kompanije "Victoria Group" poručuju da u njihovom izvozu dominiraju proizvodi višeg stepena prerade.

- Otkupljujemo domaću sirovinu od poljoprivrednih proizvođača, a zatim srpskoj soji i suncokretu dodajemo vrednost preradom u fabrikama "Sojaprotein" i "Victoriaoil". Na evropskom tržištu smo prisutni više od decenije upravo zahvaljujući visokom kvalitetu, stabilnoj proizvodnji prema najvišim evropskim standardima i stalnom ulaganju u proizvodne procese i kvalitet proizvoda.

Ističu da je partnerima i kupcima na ovom tržištu izuzetno bitno dokumentovano poreklo sirovine i kontrola kvaliteta kroz celokupni proces od njive do finalnog proizvoda, što kompanija obezbeđuje kroz brojne međunarodne standarde koji su implementirani u njenim fabrikama – "IP Non-GMO", "Dunav Soja", HACCP, GMP+, OHSAS, "IFS Food", ISCC, "Halal", "Kosher" i dr.

Soja sa oranica Srbije

"Sojaprotein" izvozi u 40 zemalja širom sveta, a oko 90% izvoza plasira u Evropsku uniju. U pitanju su proizvodi od soje namenjeni prehrambenoj industriji, prvenstveno – mesnoj, pekarskoj, konditorskoj, ali i proizvodi koji se koriste u farmaceutskoj industriji. Veliki uspeh beleže i sa asortimanom za ishranu životinja. U pojedinim tržišnim nišama "Sojaprotein" zauzima čak i više od 50% udela na EU tržištu.

"Victoriaoil"
Kako kažu u ovoj kompaniji, osvaja se intenzivno i tržište sojinih proteinskih koncentrata, čija je proizvodnja pokrenuta krajem 2012. godine, a prodaja od tada kontinuirano raste. Dalji rast prodaje očekuje se, između ostalog, i zahvaljujući implementaciji "Dunav Soja" standarda. "Sojaprotein" je prvi u regionu dobio ovaj sertifikat za proizvodnju sojinih proteinskih koncentrata od NON-GMO soje.

Ove godine nastavljena je ekspanzija na međunarodnom tržištu kroz izvoz u Izrael, Egipat, Nigeriju, Ganu, Maroko, Južnu Koreju, a u narednom periodu, očekuju da će se broj novoosvojenih tržišta dodatno uvećati.

Na tom putu, svakako bi trebalo da im pomogne činjenica da "Sojaprotein" prerađuje isključivo genetski nemodifikovano sojino zrno (NON-GMO), strogo kontrolisanog porekla i kvaliteta, što potvrđuju i međunarodni sertifikati "Identity preserved Non GMO" i "Dunav Soja". Ovi standardi definišu proces očuvanja genetičke čistoće od semena do isporuke finalnog proizvoda, uz dokumentovanu sledljivost i striktnu kontrolu svih segmenata lanca snabdevanja i proizvodnog procesa.

Ne zaostaje ni izvoz uljare "Victoriaoil"

"Victoriaoil" izvozi više od polovine svoje proizvodnje u EU i zemlje regiona. Prošle godine najveći izvoz realizovan je na tržištima Austrije, Italije, Grčke, Hrvatske, Mađarske, a značajno su povećali prisustvo i na tržištima Češke i Slovačke.

- Naše suncokretovo ulje prepoznato je po odličnom odnosu cene i kvaliteta, što nam omogućava njegov uspešan plasman. Osim suncokretovog ulja, odlični prodajni rezultati postignuti su i sa rafinisanim repičinim uljem, kao i suncokretovim i repičinim lecitinom i drugim proizvodima od uljarica. "Victoriaoil" je tehnološki najsavremenija fabrika za preradu uljarica na Balkanu. U našoj uljari se nalazi i najmoderniji pogon za punjenje i ambalažiranje jestivog ulja, kapaciteta više od 13.000 litara na sat - kažu za "eKapiju" u "Victoria Group".

Investicije

"Victoriaoil"

"Victoria Group" je u proteklih deset godina investirala više od 200 mil EUR u modernizaciju proizvodnih pogona i povećanje prerađivačkih kapaciteta svojih fabrika. Značajna sredstva su uložili su i u energetsku efikasnost, odnosno kotlove na poljoprivrednu biomasu u tri fabrike - "Sojaprotein", "Victoriaoil" i "Veterinarski zavod Subotica".

Kako najavljuju za naš portal, ove godine će u "Sojaprotein" ugraditi još jedan kotao na biomasu u cilju potpune energetske nezavisnosti i ekonomičnije proizvodnje, što će, kako smatraju, svakako u velikoj meri doprineti njihovoj konkurentnosti ne samo kvalitetom, već i cenom.

Još jedna značajna investicija biće u pogon funkcionalnih sojinih proteinskih koncentrata, čime će "Sojaprotein" dodatno učvrstiti svoju poziciju jednog od malobrojnih proizvođača na globalnom nivou koji mogu da ponude ovako širok portfolio sojinih proteina.

Saradnja sa poljoprivrednom zajednicom

"Victoria Group" sarađuje sa 40.000 poljoprivrednika preko više od 300 kooperanata. Na bazi ove saradnje kompanija otkupljuje sirovine sa oko 200.000 hektara u Srbiji, od čega, kako kažu, direktan benefit ima oko 100.000 ljudi iz različitih lokalnih zajednica. Svake godine "Victoria Group" pretfinansira primarnu poljoprivrednu proizvodnju, kao podršku partnerima za organizaciju proizvodnje. Ove godine kompanija je u sklopu pretfinansiranja obezbedila repromaterijal u vrednosti više od 50 mil EUR. Ipak, ističu da podrška koju pružaju nije samo finansijske prirode – poljoprivrednicima je na raspolaganju i Agrotim i stručna služba "Victoria Logistic" za preporuke i savete kad je u pitanju primena agrotehničkih mera i unapređenje proizvodnje.

Agencija za privatizaciju Srbije objavila je javni poziv za za privatizaciju 38 medija u Srbiji.

U oglasu objavljenom u današnjem dnevnom listu Politika objavljen je i poziv za privatizaciju Novinske agencije Tanjug.

Na prodaju su ponuđeni mediji: Radio Požarevac, Radio-televizija Kruševac, Radio Raška, Ivanjički radio, Radio Subotica, Radio i televizija Bačka Palanka, Javno preduzeće za informisanje Šumadija iz Aranđelovca, Radio-televizija Šabac, Radio-televizija Kragujevac, RTV Pruga iz Lajkovca, Niška televizija, Reč radnika iz Aleksinca, Radio Medveđa, Radio-televizija Pančevo, Javno radiodifuzno i TV preduzeće Petrovac na Mlavi, Informativni centar Bački Petrovac, Informativni pres centar opštine Vladičin Han, Televiziju Blace, Radio Valjevo, Radio Sečanj, Javno informativno preduzeće Novi put iz Jagodine, BC info iz Bele Crkve, Radio Bačka, Radio-televiziju Brus, Radio i televiziju Trstenik, gradski informativni centar Apolo iz Novog Sada, Radio-televiziju Indija, Javno preduzeće za informisanje Novi Pazar, novosadski Dnevnik, Televiziju Požega i Radio-televizija Caribrod-Dimitrovgrad, Radio Požega, TV Ljig, Centar za informisanje Kneževac, Radio Šid, Radio-televizija Stara Pazova i Radio Pirot.

Neto dobit Aerodroma "Nikola Tesla" u prvih pet meseci 2015. godine iznosila je 2,07 milijardi dinara (17 miliona evra) i oko sedam puta je veća nego u istom periodu prošle godine, saopštilo je danas to preduzeće.
Kako se navodi u saopštenju, od januara do maja 2015. ukupni rashodi smanjeni su za oko 20 miliona dinara, a ukupni prihodi uvećani su za 65 odsto, odnosno za oko dve milijarde dinara.

Dodaje se da je aerodrom "Nikola Tesla" krajem 2014. isplatio Vladi Srbije, kao najvećem akcionaru, međudividende u iznosu od 600,7 miliona dinara (pet miliona evra), a u junu i dividende u iznosu od 1,1 milijarde dinara (devet miliona evra).

To znači da je državi uplaćeno ukupno 1,7 milijardi dinara dividende (14 miliona evra) iz dobiti za 2014. godinu.

Isplata dividende malim akcionarima predviđena je do 30. novembra 2015. godine. Prema ranijim informacijama, dividenda za male akcionare za 2014. godinu iznosiće 346,44 miliona dinara, na ime 5.778.821 akcija, odnosno 16,85 odsto učešća u broju ukupno izdatih akcija Društva. Mali akcionari mogu da očekuju uplatu od 59,95 dinara bruto po akciji.

Vrednost akcija Aerodroma "Nikola Tesla" na kraju 2014. godine iznosila je 942 dinara, dok je vrednost akcija na današnji dan iznosi 1.265 dinara.

Kako se navodi u saopštenju, u prvih pet meseci 2015. godine, pored rekonstrukcije Terminala 1, cilj rukovodstva je i sistemska modernizacija celokupnog dosadašnjeg poslovanja Aerodroma kako u tehničkom tako i u finansijskom pogledu.

Započet je investicioni ciklus od oko 20 miliona evra u narednih 12 meseci, a sve investicije se finansiraju iz sopstvenih sredstava, bez kreditnog zaduživanja, saopšteno je sa Aerodroma "Nikola Tesla".

Vladica Đurđanović, diplomirani saobraćajni inženjer novi je direktor aerodroma u Nišu.

Đurđanović je imenovan za direktora javnog preduzeća za aerodromske usluge "Aerodrom Niš" na period od 4 godine.

Iz Srbije je u prvih pet meseci 2015. izvezla robe u vrednosti 4,86 milijardi evra, što je za 6,6 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Kako se navodi u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku uvoz je u istom periodu povećan za 5,4 odsto, na 6,57 milijardi evra.

Na osnovu toga, spoljnotrgovinski deficit Srbije je od januara do maja 2015. iznosio je 1,7 milijardi evra, što je za 2,3 odsto više nego u istom periodu lane.

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije bili su Italija (1,03 miliijarde dolara), Nemačka (633 miliona dolara), Bosna i Hercegovina (451 milion dolara), Rumunija (366 milona dolara) i Rusija (255 miliona dolara). Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u uvozu bili su Nemačka sa 883 miliona dolara, Italija (815,6 miliona dolara), Rusija (772 miliona dolara), Kina (594 miliona) i Mađarska (351 milion dolara).

Pokrivenost uvoza izvozom u prvih pet meseci 2015. godine bila je 74 odsto i veća je nego u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 73,29 odsto.

Spoljnotrgovinski deficit Srbije u periodu januar-maj izražen u dolarima, bio je 1,9 milijardi dolara, što je 16,8 odsto manje nego u istom periodu 2014. godine.

Izvezeno je robe za 5,4 milijarde dolara što je pad od 13,4 odsto, a uvezeno za 7,3 milijarde dolara što je 14,3 odsto manje nego u prvih pet meseci prošle godine.

Pad izvoza i uvoza, kao i ukupne spoljnotrgovinske razmene, izražen u dolarima, rezultat je jačanja te valute prema dinaru i evru.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje Evropske unije čine 64,7 odsto ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, s kojima Srbija ima suficit u razmeni od 638,8 miliona dolara u prvih pet meseci ove godine, uglavnom na osnovu izvoza poljoprivrednih proizvoda. Izvoz Srbije iznosio je 935,8 miliona dolara, a uvoz 297miliona dolara.

Posmatrano po zemljama, najveći suficit u razmeni bio je s bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, a ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom i SAD.

Najveći deficit je u trgovini s Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa Nemačkom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom, Turskom, Švajcarskom, Belgijom i Austrijom.

Republički zavod za statistiku Srbije podseća da ne raspolaže podacima za Region Kosovo i Metohija.

Po podacima RZS, u maju je izvezeno robe za milijardu i 74 miliona evra, što čini povećanje od 15,6 odsto u poređenu sa istim mesecom 2014, a uvoz je iznosio 1,33 milijarde evra, što je rast od dva odsto.

Na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" započeti su radovi vredni 20 mil EUR, a najznačajniji projekat, dogradnja Fingerskog hodnika C poverena je kompaniji "Mašinoprojekt kopring", rečeno je danas na skupu u Privrednoj komori Srbije. Projekat vredan 15,2 mil EUR podrazumeva izgradnju novog objekta površine 11.000 m2, za koji je idejno rešenje već završeno i početak radova se očekuje do kraja godine.

Osim ovog, kao što smo i ranije pisali, planirana je i izgradnja Platforme za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova, koja se odnosi na proširenje platformi i manevarskih površina. Ovo ulaganje bi, kako je rekao Marko Marković, pomoćnik direktora za investicije na aerodromu, trebalo da obezbedi uštedu u vremenu od 12 minuta po avio operaciji. Izrada idejnog projekta je u toku, a radovi bi trebalo da budu završeni do kraja 2016. godine.

Za izgradnju Službenog prolaza D tender je završen i do kraja nedelje bi trebalo da bude izabran izvođač radova.

Adaptacija Terminala 1, vredna oko 2 mil EUR već je počela, a kako je rekonstrukcija predviđena u 3 faze, kraj radova očekuje se krajem 2015, početkom 2016. godine.

Na aerodromu su planirali i radove na toplovodu - rekonstrukciju 300 metara postojećeg i izgradnju 300 metara novog, kao i izradu tehničke dokumentacije za izgradnju vatrogasne baze, koja je planirana za sledeću godinu.

Iako je pista beogradskog aerodroma u dobrom stanju i, kako je studija pokazala, u nju nisu neophodna ulaganja u narednih 10 godina, menadžment je ipak odlučio da na vreme razmišlja i o ovom projektu, vrednom 45 mil EUR.

Kako je rekao direktor aerodroma Raša Ristivojević, svi ovi projekti biće finansirani iz sopstvenih sredstava, a među dugoročnim planovima je i izgradnja hotela, poslovnog centra, kao i izgradnja nove staze i terminala. On je dodao i da je aerodrom "Nikola Tesla" prošle godine ostvario rast broja putnika od 32% i neto dobit veću nego svi aerodromi u okruženju što je bio razlog da se razmišlja o proširenju kapaciteta i ulaganjima.

Današnji skup Privredna komora Srbije i aerodrom "Nikola Tesla" organizovali su kako bi predstavili projekat, ali i kako bi se susreli sa privrednicima, potencijalnim izvođačima radova i isporučiocima opreme. Od kada je najavljena velika investicija u beogradski aerodrom, potencirano je da je to velika prilika za domaće građevinske firme. A na današnjem skupu je pomenuto i eventualno formiranje konzorcijuma kako bi što više firmi moglo da konkuriše na tenderima.

Makedonski biznismen Svetozar Janevski, predsednik Upravnog odbora vinarije "Tikveš", zakupio je Beogradsku industriju piva za 50.000 EUR mesečno, tvrde mali akcionari ove fabrike.

Oni su juče na Skupštini negodovali zbog toga i istakli da je Agencija za privatizaciju napravila propust, jer nijednom nije raspisala tender za prodaju preduzeća. Mimo procedure, tvrde, Nadzorni odbor je usvojio predlog da se potpiše ugovor sa Društvom za inženjering i usluge "M-6 Eden dooel", koju je Janevski pre nekoliko dana osnovao u Beogradu.

- Naša firma je izdata u zakup preduzeću koje je registrovano u APR-u 23. juna, sa osnivačkim kapitalom od 600.000 dinara i sa jednim zaposlenim - kaže Slavko Popović, jedan od predstavnika malih akcionara. - Dan ranije je Nadzorni odbor razmatrao njihovu ponudu. U ugovoru je navedeno da će novi poslodavac zadržati 150 radnika, što znači da će ostalih 350 izgubiti posao. Tamo piše i da će Janevski u Srbiji uložiti 30 mil EUR, ali je za BIP precizno navedeno samo da će davati 50.000 EUR za zakup prostorija. Smatramo da je ugovor štetan po preduzeće i po akcionare. Tražimo odgovornost svih koji su potpisali ugovor, jer nije dat oglas za prodaju.

Sa njim se slaže i Vojislav Ćorović, koji je kao član Nadzornog odbora, prisustvovao sednici na kojoj je razmatrana ponuda makedonskog biznismena.

Bio sam protiv prihvatanja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, koju je dao "Tikveš", predsedniku Nadzornog odbora Čedomiru Stojkoviću - kaže Ćorović. - Nastavlja se ista praksa kao i prethodnih godina, da se BIP dokrajči. Ova firma je služila ljudima za lično bogaćenje. Zbog svih nelegalnih radnji koje su sprovela prethodna rukovodstva, uz blagoslov Agencije za privatizaciju, podnećemo predstavku Evropskom sudu za ljudska prava.

Inače, BIP je na spisku 43 preduzeća koja su bila u restrukturiranju i koje od 1. juna država više ne štiti od poverilaca. Firma je trenutno u blokadi, a akcionari strepe da će uskoro biti uveden stečaj i da će njihove akcije postati potpuno bezvredne.

Njuh za biznis

Uspon Svetozara Janevskog poklapa se sa periodom tranzicionih promena. Janevski je početkom devedesetih u Makedoniju doveo velike globalne brendove - "Coca-Cola"-a i "Heineken", a otvorio je i prvi "MacDonalds" restoran u Skoplju. Kao jedan od šest vlasnika "Pivare Skopje" stvorio je brend "skopsko". Sa partnerima iz ove kompanije je 2000. osnovao "M-6" Investicioni fond, dok je tri godine kasnije otkupio većinski akcionarski paket vinarije "Tikveš" u Kavadarcima.