"Beogradska industrija piva" (BIP) u utorak je, nakon 175 godina, otišla u stečaj, a 450 radnika te kompanije ostalo je bez posla, saznaje "Blic".

Predstečajni postupak pokrenut je 15. jula, kada je NBS sredstva s računa kompanije usmerila za izmirenje poreskih obaveza.

Akcionari BIP-a smatraju da je stečaj neopravdan i da su njihova prava povređena.

- Poreska uprava je dostavila lažne podatke da je BIP 824 dana u blokadi, a račun je blokiran 38 dana. Pored toga, predlog je preuranjen jer je BIP na rešenje Poreske uprave izjavio žalbu. Država je pod pritiskom nelegalno oterala u stečaj BIP iako je je premijer Vučić 24. juna zatražio da se nađe kupac za kompaniju. Kupaca ima, ali i firma je uništena iako rapolaže velikim kapitalom. Zato tražimo da nas premijer primi kako bi se zaustavila otimačina naše imovine – rekao je za "Blic" Slobodan Obradović, član UO udruženja Novih akcionara.

Tri meseca poslovanja bez zaštite od prinudne naplate u stečaj je odvelo 11 od 43 preduzeća. Čeka se odluka suda za još jednu firmu, a četiri preduzeća su podnela unapred pripremljen plan reorganizacije. Istovremeno je oglašena prodaja 44 kompanije koje su još van domašaja poverilaca, ali nijedna još nije privukla kupca. Makar u prvom krugu.

U Ministarstvu privrede kažu da deo preduzeća koja više nisu pod zaštitom od prinudne naplate radi na planu reorganizacije, drugi su podneli zahtev za predstečajni postupak, čime je imovina preduzeća, privremeno, zaštićena od naplate sudskih poverilaca. Do kraja maja naredne godine prinudne naplate je pošteđeno i 17 strateških kompanija.

- Za neka od ovih preduzeća postoje zainteresovani kupci i u Ministarstvu privrede se svakodnevno vode razgovori sa njima - kažu u Ministarstvu.
- Veći deo njih, međutim, nije atraktivan jer je reč o firmama od kojih je ostala samo ljuštura. Ozbiljna namera se vidi kada se objave javni pozivi. Naš cilj je da ona preduzeća koja imaju šansu na tržištu prodamo, ostala će u stečaj. Stečaj za mnoga od njih neće značiti kraj, jer preduzeće može biti kupljeno iz stečaja, prizvodnja može biti ponovo pokrenuta, kao što je to bio slučaj sa "Mitrosom" iz Sremske Mitrovice i "Pionirom" iz Subotice.

To što oglašene kompanije nisu privukle kupce retko koga je iznenadilo. Kao neuspele su proglašene, između ostalog, prodaje Izdavačke kuće "Rad", "Severtransa", "Krušik Plastike", Industrije stakla Pančevo... Eventualni zainteresovani, međutim, imaju razloga da ne žure sa ponudama. Zakon o privatizaciji kaže da je u prvoj objavi početna cena polovina procenjene vrednosti, a već prilikom naredne objave ona može da padne na trećinu procenjene vrednosti.

Taj podatak, nažalost, ne iznenađuje mnogo, ali ne treba ni biti pesimista do kraja - kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
- Opšti je utisak da ne vlada veliko interesovanje za te firme, makar ne u tim gabaritima, sa toliko zaposlenih. Možda ima interesovanja za neke njihove delove, imovinu. Ne treba zanemariti da početna cena pada u drugom krugu, tako da je moguće da eventualno zainteresovani čekaju to. Odlaganje roka za 17 strateških je bila kupovina vremena. Nijedna vlast nije imala političke kuraži da preduzme ozbiljne mere, a to znači za većinu da će završiti u klasičnom stečaju. Sve su to, međutim, bili privredni giganti. Od njih zavise čitavi gradovi i niko ne želi na sebe da preuzme odgovornost da ih ugasi. Ali neko će morati na kraju to da uradi. Nije isključeno i da će rok opet biti produžen.

Posle četiri godine MSK radi

Metanolsko-sirćetnom kompleksu u Kikindi 1. septembra počinje proizvodnja, a pogoni su, nakon pauze od skoro četiri godine, proradili zahvaljujući isključivo svesrdnoj pomoći republičke vlade, koja je obezbedila novac za namirivanje ogromnog duga za gas, nezvanično saznaju "Novosti".

Vlada Srbije je za premošćavanje gasnog problema odobrila 600 miliona dinara, koje je od ovog kikindskog petrohemijskog giganta potraživao "Srbijagas", inače, njegov većinski vlasnik. Plin je, inače, osnovna proizvodna sirovina ove naše jedine, izvozno orijentisane fabrike metanola i sirćetne kiseline.

Od 1. septembra 2015. godine je na poslu u MSK oko 530 zaposlenih, koji su pred kraj 2011. godine, upravo zbog problema s gasom i obustave proizvodnog procesa, poslati na prinudni odmor. Sve vreme, iako nisu radili, "Srbijagas" im je davao 65% njihove plate.

Zahvaljujući letovima mađarske kompanije "Wizz Air" do Malmea i Bazela, više od 13.000 putnika koristilo je ovog leta niški aerodrom "Konstantin Veliki", izjavio je danas direktor tog javnog preduzeća Vladica Đurđanović.

On je agenciji Beta kazao da je tokom jula niška vazdušna luka imala 6.796 putnika, a tokom avgusta 6.495.

Kako je naveo Đurđanović, redovni saobraćaj između Niša i Malmea uspostavljen je 25. juna ove godine, a između Niša i Bazela četiri dana kasnije. Đurđanović je dodao da postoji interesovanje i drugih kompanija za letove iz Niša, ali da za sada nema konkretnih dogovora.

Prema njegovim rečima, aerodrom "Konstantin Veliki" će uskoro ponuditi putnicima nove sadržaje pošto je pri kraju tender za izdavanje u zakup restorana koji se nalazi u aerodromskoj zgradi, kao i tender za otvaranje fri-šopa.

Govoreći o opremanju niškog aerodroma uređajima koji doprinose većoj bezbednosti saobraćaja, Đurđanović je rekao da se taj posao nastavlja po planu i dodao da će do kraja oktobra biti stavljen u funkciju uređaj za merenje horizontalne i vertikalne daljine vidljivosti.

- U pripremi je tender za nabavku ALS uređaja koji omogućuje instrumentalnu navigaciju i tender za izradu prilaznog svetla. Procedura nabavke i postavljanja tih uređaja trebalo bi da bude završena 2017. godine - najavio je je Đurđanović.

Aerodrom "Konstantin Veliki" dobio je prošlog meseca od beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" najsavremeni rendgen aparat za ručni pregled prtljaga.

Privredna i Čačanska banka posle prošlonedeljne prodaje "Fabrike automobilskih delova" (FAD) iz Gornjeg Milanovca ostaje bez ogromnih para koje neće moći da naplate.

Strečajni upravnik FAD-a, koju je kupila kompanija "Metalac", Ninoslav Šimić objasnio je da je u stečajnoj masi ostalo 180 miliona dinara za isplatu poveriocima.

On ističe da su prioritetne isplate ovim dvema bankama, koje imaju hipoteku nad nekretninama FAD-a, jer su obezbedile kredite kod prethodnog vlasnika Dejana Babića koji je uhapšen zbog malverzacija.

- Privredna banka, kojoj FAD duguje 246 miliona dinara dobiće iz stečajne mase 26, a Čačanska banka od potraživanih 215 samo 24 miliona zbog čega će se svrstati u kategoriju neobezbeđenih poverilaca - kaže Šimić.

Novi kupac, kompanija "Metalac", prema poveriocima nema nikakve obaveze jer je FAD kupljen u stečaju, bez ikakvih tereta i dugova, a zatim slede namirivanja i mnogih drugih poverilaca.

"Metalac" je za kupovinu FAD-a izdvojio 242 miliona dinara, što je odmah uplaćeno, a ugovori overeni pre dva dana. Generalni direktor Petrašin Jakovljević za agenciju "Beta" je izjavio da je plaćenih 2 mil EUR maksimalna cena koju bi ozbiljan ponuđač izdvojio za FAD.

Kao ilustraciju navodi se da je prethodni vlasnik 2006. godine ovu fabriku kupio za 1,5 mil EUR i to u vreme kada je FAD bio jedan od najvećih snabdevača spona i zglobova evropske autoindustrije.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić smatra da će sporazum o telekomunikacijama između Beograda i Prištine uticati i na cenu "Telekoma Srbija".

Ljajić je u Ženevi razgovarao sa generalnim sekretarom Međunarodne unije za telekomunikacije o primeni sporazuma postignutog u Briselu i istakao da su sve tri strane u sporazumu važne za njegovu implementaciju - Međunarodna unija za telekomunikacije, Srbija i Austrija, kao strana koja će podneti zahtev u ime Kosova.

Ćerka firma "Telekoma Srbija" koja će, prema sporazumu, poslovati na Kosovu trebalo je da bude registrovana u ponedeljak. Međutim, zastoj je nastao u kosovskoj agenciji za privredne registre.

- Rekli su nam da je radnik koji se time bavi na godišnjem odmoru i da sačekamo dva-tri dana. Pa hajde da sačekamo - rekao je Ljajić ne želeći da komentariše da li je reč o opstrukciji.

"Telekom Srbija", odnosno ćerka firma koja će biti registrovana, dobiće punu licencu za fiksnu i privremenu licencu za mobilnu telefoniju. Naime, prema međunarodnim propisima, da bi se dobila stalna licenca, neophodno je učešće na tenderu.

Dobijanje privremene licence značajno je i u procesu privatizacije "Telekoma".

- Ukoliko "Telekom" bude prodat, kompanija koja ga kupi moći će da učestvuje na tenderu za stalnu licencu 2017. godine. Ukoliko ne bude prodat, privremena licenca se automatski produžava - objasnio je Ljajić i napomenuo da će to doprineti povećanju cene srpske kompanije.

Za privatizaciju "Telekoma Srbija", inače, zainteresovano je osam kompanija i investicionih fondova, ali u novembru će se znati koje su zaista i spremne da učestvuju u procesu privatizacije. Ljajić objašnjava da je u toku proces otkupa dokumentacije, što traje sedam dana, a početkom novembra biće otvorene obavezujuće ponude.

Rezultati julske ankete o inflacionim očekivanjima ukazuju da finansijski sektor za godinu dana unapred očekuje međugodišnju inflaciju u visini od 3,4%, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS), dok za period od dve godine unapred (jul 2017) banke i osiguravajuća društva očekuju međugodišnju inflaciju na nivou od 3,9%.

Sektor privrede za godinu dana unapred očekuje međugodišnju inflaciju na nivou od 3%. Inflaciona očekivanja tog sektora su u okviru granica dozvoljenog odstupanja od cilja od februara 2014. godine. Za jul 2017. preduzeća očekuju inflaciju na nivou centralne vrednosti cilja Narodne banke Srbije (4%).

Srednjoročna očekivanja svih sektora su unutar granica dozvoljenog odstupanja od cilja (4%, plus-minus 1,5%), što će doprineti postizanju stabilizacije inflacije u srednjem roku i povećanju efikasnosti mera monetarne politike.