Unapređenje umrežavanja oko stotinu registrovanih klastera u Srbiji i dve stotine mađarskih, u različitim oblastima, predstavlja potencijal za dalju afirmaciju saradnje i povezivanje radi zajedničkih nastupa na regionalnom i međunarodnom tržištu, istaknuto je 18. februara na zajedničkoj radionici klastera dve zemlje u Novom Sadu, navodi se na sajtu Privredne komore Srbije.

Aleksandar Gračanac, rukovodilac Centra za mala i srednja privredna društva PKS ukazao je da Savet za klastere Privredne komore Srbije od 2001. godine afirmiše klasterizaciju sa aspekta internacionalizacije i da će nastaviti tu aktivnost i preko Strategije za mala i srednja privredna društva, usvojene prošle godine.

Prenos dobre prakse u poslovanju klastera Mađarske doprineće, kako samim klasterima u Srbiji tako i kreatorima razvojne politike i zakonske regulative za klastere u Srbiji, ocenjeno je na skupu. Na radionici su ostvareni i pojedinačni kontakti predstavnika klastera Mađarske i Srbije, a razmotrene su i mogućnosti pripreme zajedničkih projekata kojima bi se apliciralo na grantovima finansiranim iz fondova EU.

Zajedničku radionicu klastera Mađarske i Srbije u Master centru Novosadskog sajma organizovala je Mađarska trgovačka kuća iz Novog Sada, uz podršku Inovativnog klastera "Panonska pčela". Skup je otvorio predsednik skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, a učesnicima su se obratili i ambasador Mađarske u Srbiji Pinter Atila i drugi.

Stečajni upravnik ponudio je na prodaju imovinu preduzeća "Vetprom Subotica", čija je vrednost procenjena na oko 149 miliona dinara.

Potencijalnim kupcima ponuđena je upravna zgrada površine 961 m2, nekoliko magacina i stan u Subotici.

Rok za dostavljanje ponuda je 25. mart 2016. godine.

Sudbina svih 17 preduzeća zaštićenih od naplate potraživanja biće razrešena do 31. maja, do kada će biti prodata ili u stečaju. Izbori i predizborna kampanja neće uticati na pomeranje rokova. Oni neće odložiti i usporiti poslove na rešavanju statusa ovih preduzeća. Poslovanje svakog preduzeća se pažljivo razmatra i traže najoptimalnije rešenja, uveravaju u Ministarstvu privrede.

Oni podsećaju da je za sedam preduzeća pronađeno rešenje.

Za PKB je raspisan javni poziv za prodaju imovine i rok za dostavljanje ponuda ističe 29. februara. Tri preduzeća "Prve petoletke" preuzeo je konzorcijum radnika. U "Fabrici auto-maziva" iz Kruševca biće sproveden unapred pripremljen plan reorganizacije, dok "Prva iskra" – Barič i "Zastava grupa" idu u stečaj.

– U ovih 17 preduzeća radi nešto više od 21.000 radnika. Država je prošle godine obezbedila sredstva za radnike koji su hteli da uzmu socijalne programe. Iz ove grupe od 17 strateških preduzeća za ovu opciju odlučilo se oko 600 radnika "Trayala" i "Yumka". Vlada će i ove godine obezbediti novac za isplatu socijalnih programa, tako da je u nekim preduzećima u toku prijavljivanje radnika, dok će u ostalim to biti urađeno u narednom periodu – kažu u Ministarstvu.

Ministar Željko Sertić više puta je rekao da će sa RTB "Bor" i "Resavicom" biti problema. RTB "Bor" je jedini proizvođač bakra, zlata i srebra u Srbiji, metala koji su berzanska roba, a u svom sistemu zapošljava više od 4.500 radnika. Rudnici "Resavica" imaju sirovinski potencijal u ležištima uglja od oko milijardu tona. To javno preduzeće, koje povezuje devet rudnika uglja s podzemnom eksploatacijom, ima 3.845 radnika. Predlog za "Resavicu" očekuje se ovog meseca.

Ovog meseca trebalo bi da bude raspisan i tender za "Galeniku". Ona na domaćem farmaceutskom tržištu ima udeo od 10% i ta kompanija zapošljava više od 1.500 radnika, dok je RTB "Bor" pokrenuo Unapred pripremljen plan reorganizacije, kako bi se dogovorio s poveriocima o izmirenju dugova koji su, prema pisanju medija, dostigli skoro 900 mil EUR. Mada rukovodstvo RTB najavljuje smanjenje plata i socijalni program, koji podrazumeva otpremnine od 200 EUR po godini staža očekuje se da se broj zaposlenih na osnovu socijalnog programa i tehnološkog viška smanji za 800, još oko stotinu odlazi u penziju, a 250 radnika biće na prinudnom odmoru.

Među preduzećima čiji status još nije rešen nalaze se i "Fabrika automobila Priboj", "HIP Petrohemija Pančevo", "Jumko" iz Vranja, kruševačka "Trajal korporacija", "Politika" AD, "Ikarbus" i "Industrija kablova Jagodina".

Dok se čeka razrešenje njihove sudbine, pojedina nastavljaju da zidaju račune. "Petrohemija" za gas duguje čak 27 milijardi dinara, struju nisu platili u iznosu od šest milijardi, a NIS-u su ostali dužni oko 23 milijarde dinara. Među zaštićenim firmama koje su veliki dužnici za energente su "Azotara" i "Resavica". Samo "Azotara" i "Petrohemija" dužne su oko 40 milijardi dinara za gas, a ostatak privrede duguje još gotovo toliko.

Odmah posle najave vanrednih izbora bilo je javnih spekulacija da bi "odlazeća" vlada mogla rok za trajno rešavanje sudbine "zaštićenih preduzeća" da odloži za neki mesec i taj vruć krompir utrapi novom kabinetu. Sudeći po voznom redu obaveza koje sve čekaju sadašnju vladu Aleksandra Vučića svi su izgledi, a to nam potvrđuju i u Ministarstvu privrede, da državna, po nekima i strateška preduzeća, više neće dobiti novu šansu – prodaja ili stečaj.

Iako u kragujevačkoj "Zastavi oružju" tinja sukob između sindikata i poslovodstva, nisu ugrožene poslovne aktivnosti tog preduzeća niti realizacija postojećih ugovora. Naprotiv, delegacija fabrike upravo se vratila sa najvećeg sajma naoružanja i vojne opreme u Las Vegasu - "Shot Show", a ovih dana vrše se pripreme za nastup na najznačajnijem evropskom sajmu lovačko-sportskog i oružja za ličnu odbranu (revolveri i pištolji) u Nirnbergu, koji će u tom nemačkom gradu biti organizovan od 4. do 7. marta.

U menadžmentu "Zastavine" fabrike oružja kažu da su zadovoljni ostvarenim kontaktima i poslovnim dogovorima u Las Vegasu, te da dosta očekuju i od nastupa na predstojećem sajmu u Nirnbergu, gde će, kako očekuju, biti potvrđeni dogovori iz Vegasa i preliminarno ugovoreni novi poslovi sa inostranim partnerima za ovu i narednu godinu.

Do sada, "Zastava oružje" već ima za nekoliko desetina zemalja širom sveta ugovoren izvoz u ukupnoj vrednosti od oko 50 mil USD, od čega se gotovo polovina odnosi na plasman lovačkog i sportskog oružja u Americi. Izvoznim ugovorima je, tvrde u fabrici, "pokrivena" i prva polovina naredne 2017. godine.

Direktor Milojko Brzaković za "Danas" kaže da će kragujevačka fabrika ove godine da obnovi izvoz lovačkog i sportskog oružja, odnosno karabina i malokalibarskih pušaka u Poljsku i Mađarsku. U Mađarskoj će, prema njegovim rečima, biti formiran i servis za "Zastavino" oružje, što će omogućiti isporuku delova, što je dodatni posao za kragujevačke oružare.

Brzaković nije želeo da komentariše navode čelnika Sindikata "Nezavisnost" koji su, početkom sedmice, u Kragujevcu konstatovali da su izostala najavljena državna ulaganja u modernizaciju pogona i osavremenjavanje tehničko - tehnoloških procesa u fabrikama vojne industrije, napomenuvši, ipak, da je, kad su investicije u pitanju, "uvek moguće i više i bolje".

- "Zastavi" je država ove godine obezbedila dobijanje povoljnog investicionog kredita od 2 mil EUR, a očekujemo da ćemo u dogledno vreme dobiti još toliko novca. Reč je o kreditima sa grejs periodom od godinu dana i rokom otplate prema dinamici koju sami utvrdimo. Taj novac ćemo, kao i 1,5 mil EUR sopstvenih sredstava, uložiti u nabavku savremene opreme, pre svega obradnih centara, čime ćemo podići tehničko-tehnološki nivo fabrike, smanjiti troškove proizvodnje i samim time postati konkuretniji na svetskim tržištima - tvrdi Brzaković.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) danas je održan plenarni sastanak predstavnika Republike Srbije i misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) na kojem je, uz guvernera NBS Jorgovanku Tabaković, koja predstavlja Republiku Srbiju u MMF-u, učestvovao i ministar finansija Dušan Vujović sa saradnicima.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda, koju predvodi Džejms Ruf, boravi u Beogradu od 18. do 26. februara kada će obaviti preliminarne razgovore u vezi sa četvrtim razmatranjem stendbaj aranžmana, odobrenog Srbiji iz predostrožnosti 23. februara 2015. godine.

Kako se navodi u saopštenju NBS, tokom posete misije MMF-a biće razmatrana tekuća makroekonomska kretanja u zemlji, realizacija obaveza predviđenih programom za kraj 2015. godine, kao i sprovođenje ekonomske politike u narednom periodu. Posebna pažnja biće posvećena strukturnim reformama koje treba da obezbede smanjenje fiskalnih rizika i podsticanje konkurentnosti privrede i rasta.

Bonitetna kuća Dan i Bredstrit (Dun & Bradstreet) danas je saopštila da i dalje svrstava Srbiju u grupu zemalja sa visokim rizikom poslovanja, ali sa pozitivnim trendom koji ukazuje na mogućnosti smanjenja rizika.

U februarskom izveštaju, u kome analiziraju najavljene izbore u Srbiji, D&B analitičari ocenjuju da bi novi izborni mandat Srpske napredne stranke (SNS) bio pozitivan za Srbiju.

"Sadašnja vlada je postigla solidan napredak od dolaska na vlast: rešavanje problema Kosova, pozicioniranje Srbije na putu ka članstvu u EU, a od 2014. godine i suočavanje sa ozbiljnim strukturalnim ekonomskim problemima u zemlji", piše u izveštaju te najveće bonitetske kuće u svetu.

Navodi se da pozitivnom trendu Srbije doprinose i napori vlade da se reše ključni problemi u poslovnom okruženju, priprema se novi zakon o investicijama, a pojednostavljen je i proces izdavanja gradjevinskih dozvola. "Prošle godine smanjeni su troškovi podnošenja zahteva za gradjevinsku dozvolu, a uveden je i novi Zakon o planiranju i izgradnji koji ima za cilj da skrati vreme čekanja za dobijanje dozvole do 28 dana i da bolje reguliše odnose izmedju državnih organa i lokalne samouprave", piše u izveštaju.

Kako ocenjuju, najnovijom promenom trebalo bi da se smanji i broj potrebnih procedura za dobijanje dozvole, ali postupak nije u potpunosti uskladjen, jer je vlada uvela dodatne korake u procesu sertifikacije.

Rejting dodeljen nekoj državi ukazuje na rizik poslovanja u toj zemlji i daje informaciju o isplativosti potencijalnih investicija. Pokazatelji koje D&B koristi u odredjivaju rizika države su: politički, poslovni rizik, makroekonomski i spoljni rizik.

Ovog meseca rizik je povećan Republici Trinidad i Tobago, a smanjen Rumuniji i Namibiji.

Tesla banka, koja je od osnivanja, 2011. godine, radila neprofitabilno, gomilajući gubitke u poslovanju, mogla bi da pređe u ruke letonske firme "RTB Capital".

U hrvatskim Narodnim novinama, naime, objavljen je poziv za vanrednu skupštinu akcionara, na kojoj bi trebalo da bude doneta odluka da firma "RTB Capital", registrovana u Letoniji, postane većinski vlasnik Tesla štedne banke, putem dokapitalizacije od 20 miliona kuna (2,6 mil EUR), prenosi Tportal.

Kako se navodi u pozivu, "RTB Capital" već ima 9,0% osnivačkog kapitala Tesla banke, u novembru 2015. su dokapitalizovali tu finansijsku instituciju sa 952.000 kuna (124.000 evra), ali je utvrđeno da je potrebno dodatno povećanje osnovnog kapitala radi ispunjenja propisanih standarda EU.

Tesla štedna banka osnovana je kao srpsko-hrvatski bankarski projekat 2011. godine dokapitalizacijom "A štedno-kreditne banke" u Zagrebu, na inicijativu Srpskog narodnog veća, s ciljem, kako je tada navedeno, da se finansijski pomogne povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku.

Vlada Vojvodine je, preko pokrajinskog Fonda za razvoj, uložila u osnivanje te banke 1,5 mil EUR, a tadašnja republička Vlada premijera Mirka Cvetkovića 1,7 mil EUR.

Pored republičkog i pokrajinskog fonda za razvoj, u priču su ušle i hrvatske firme: fabrika ulja "Zvijezda" sa oko 500.000 evra, "Končar" sa oko 400.000, zatim "Sladorana" Županja, "Ðuro Ðaković"...

Pokazalo se da je to nedovoljan obim kapitala, da je potrebna dokapitalizacija za koju akcionari nisu bili spremni, tako da je banka od početka radila neprofitabilno, gomilajući gubitke u poslovanju.

Pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman obavestio je javnost u novembru 2014. da je pokrajinska Vlada "donela odluku kojom se pridružuje Fondu za razvoj Republike Srbije u prodaji akcija Tesla štedne banke u Zagrebu ponuđaču "B2 Holding AS" iz Osla, iz Norveške".

On je tada naveo da je "B2 Holding AS" iz Osla dao ponudu od 8,73 evra po akciji, ali da je nakon pregovora dobijena nova ponuda od 13,2 evra po akciji, tako da će akcije Fonda za razvoj Republike Srbije i AP Vojvodine biti prodate za milion evra.

To je oko trećine sredstava koja su republički i pokrajinski fond u trenutku osnivanja uložili u Tesla banku.

Prema pisanju Tportala, ukoliko deoničari Tesla banke donesu odluku o dokapitalizaciji u korist kompanije "RTB Capital", letonska firma će postati većinski deoničar s udelom od preko 50% vlasništva.

- Uz odluku o dokapitalizaciji, deoničari bi trebalo da prihvate i odluku o većem broju članova i novom sastavu Nadzornog odbora Tesla štedne banke, čiji je dosadašnji predsednik Zlatko Milikić iz Beograda u septembru prošle godine podneo ostavku - navodi se u tekstu.

Ako se ta odluka prihvati, Nadzorni odbor Tesla štedne banke imao bi pet članova, među kojima su tri koja treba da dobiju potvrdu Skupštine - Heiki Murula iz Estonije, Hristijan Delev iz Makedonije i Juri (Yury) Kireev iz Srbije, prenosi Tportal.

Serbia has been recovering faster than expected, the head of the emerging economies regional studies division at the IMF European Department, Anna Ilyina, said.

If Serbia continues implementing the reforms agreed with the IMF, this will push its gross domestic product (GDP) growth higher. The deeper the reforms, the less likely that the growth will be lower than before the crisis, Ilyina told the NIN weekly.

She said that the countries of Central, East and South-East Europe finished last year with a combined GDP of 0.6 percent, with the forecast of 1.3 percent for 2016.

In the previous period, Serbia and Croatia were lagging behind other countries in terms of GDP growth, but Serbia has been recovering faster than expected. Not only did some industries achieve better results, but this also refers to job creation, Ilyna said.

Ministarstvo privrede saopštilo je u petak (19. februara 2016. godine) da je donelo prvih šest rešenja o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavača medija. Rešenja su doneta za "Reč radnika" iz Aleksinca, JP TV "Smederevo", JP Radio "Bujanovac," JP Informativni centar Odžaci, Informativni centar Tutin, Informativno javno preduzeće Preševo, dok je rešenje za JP Štampa, radio i film Bor u pripremi.

Za osam izdavača medija u toku je postupak kontrole dokumentacije i podataka o upisnicima, dok se po jednom predmetnom rešenju vodi upravni postupak pred nadležnim sudom.

Kako se dodaje, jedan izdavač medija još uvek nije dostavio podatke, kao ni dokumentaciju po sprovedenom postupku upisa akcija/udela bez naknade.

Ministarstvo privrede navodi da će, nakon što ostali izdavači medija dostave potrebnu dokumentaciju, sprovesti sve nepohodne procedure i provere i doneti potrebna rešenja kako bi zaposleni ostvarili svoja prava.