Kompanija "Gorenje" ima dalje planove za proširenje proizvodnih kapaciteta u Valjevu i unapređenje proizvodnje, izjavio je u petak (19. februara 2016. godine) predsednik Uprave i generalni direktor "Gorenja" Franjo Bobinac na sastanku sa rukovodstvom Grada Valjeva, saopštio je gradski odsek za informisanje.

Bobinac i član Uprave "Gorenja", Branko Apat su, na sastanku povodom 10. godišnjice rada te fabrike u Srbiji, rekli da su zadovoljni saradnjom sa čelnim ljudima Valjeva, ali i sa radom valjevske fabrike.

- Gde "Gorenje" dođe, tamo i ostane - ponovio je Bobinac ovom prilikom svoje reči sa ceremonije otvaranja druge fabrike u Valjevu 2013. godine.

Gosti iz Slovenije su, takođe, predstavili domaćinima novog direktora fabrike u Valjevu, Borisa Pavčnika, koji je zamenio dosadašnjeg direktora Mirka Mežu, koji odlazi na novu funkciju u Sloveniji.

Gradonačelnik Stanko Terzić je izrazio zadovoljstvo što je proteklih godina saradnja Grada Valjeva i kompanije "Gorenje" bila na visokom nivou.

- Grad Valjevo je bio ozbiljan i pouzdan partner i realizovali smo sve dogovorene poslove. Zajednička je obaveza da nastavimo sa dobrim radom i u narednom periodu - naglasio je Terzić, navodi se u saopštenju.

Kineska državna rudarska kompnaija "Li Ten", koja u toj zemlji ima nekoliko rudnika bakra, zlata, olova i cinka, uputila je pismo o zainteresovanosti za strateško partnerstvo s Rudarsko - topioničarskim basenom "Bor" (RTB).

Kinezi nude ulaganja od 350 do 400 miliona dolara, pre svega u razvoj rudarstva u RTB. Zauzvrat, predstavnici "Li Tena" traže manjinski udeo u najvećem srpskom proizvođaču bakra i zlata i shodno tome odgovarajući broj mesta u upravnom odoboru u menadžemntu borske kompanije.

"Li Ten" je spreman da u narednih pet godina investira gotovo pola milijarde u otvaranje rudnika bakra i zlata "Cerovo", u sastavu RTB-a, za koje je pre nekoliko godina bila zainteresovana multinacionalna kompanija "Glencore", pišu Večernje novosti.

Kako se dodaje, Kinezi su spremni da ulože novac u kupovinu neophodne rudarske mehanizacije, kao i u izgradnju još jedne flotacije - postrojenja u kojem bi se prerađivala ruda iz "Cerova".

China-s state-owned mining company Li Ten, which possesses few copper, gold, lead and zinc mines in that country, has submitted an Expression of Interest in strategic partnership with the Mining Smelter Basin (RTB) Bor.

The Chinese offer to invest between 350 and 400 million US dollars, primarily in the development of mining operations in RTB Bor. In return, Li Ten representatives are asking for a minority stake in the largest Serbian copper and gold manufacturer and, accordingly, an appropriate number of seats on the Managing Board of the company based in Bor.

Li Ten is set to invest nearly half a billion euro over the next five years in the opening of Cerovo copper and gold mine which attracted the interest of the multinational Glencore few years ago, the daily Vecernje Novosti reports.

As it was added, the Chinese are ready to invest in the procurement of necessary mining machinery and the construction of another flotation facility where ores from Cerovo would be processed.

Aerodrom "Nikola Tesla" je u potpunosti spreman za uspostavljanje letova sa SAD, a avion koji će saobraćati na toj liniji se u Beogradu očekuje tokom prve polovine maja, najavili su danas predstavnici tog aerodroma i Direktorata civilnog vazduhoplovstva.

Vršilac dužnosti direktora Aerodroma "Nikola Tesla" Saša Vlaisavljević rekao je da su pripreme za upostavljanje tog leta privedene kraju i da su kontrolu izvršili i predstavnici američkih vazduhoplovnih vlasti, koji će u roku od 90 dana dati završni izveštaj.

"Mi preliminarno možemo da kažemo da su zadovoljni", rekao je Vlaisavljević za TV Pink, dodajući da očekuje da će neke od njihovih preporuka, kao što su na primer perimetarske ograde i detektori na svakom gejtu, biti završene pre početka letenja.

Vlaisavljević je napomenuo da se ove godine u oktobru očekuje petomilioniti putnik, što je dokaz povećanja broja putnika iz godine u godinu i dobrog poslovanja Aerodroma.

Prema njegovim rečima, u 2014. godini je bilo 4,6 miliona putnika, na kraju 2015. godine 4,8 miliona putnika, a da se ove godine očekuje preko pet miliona putnika.

"Očekujemo rekordnu poslovnu godinu što se tiče Aerodroma "Nikola Tesla", rekao je Vlaisavljević, dodajući da će se u prvoj polovini marta znati ko će biti privatizacioni savetnik za Aerodrom, koji Vladi Srbije treba da da preporuku u kom smeru treba da ide privatizacija.

Direktorka Direktorata civilnog vazduhoplovstva Mirjana Čizmarov rekla je da bi avion koji treba da saobraća na relaciji sa SAD u Beogradu trebalo da bude u prvoj nedelji maja, a da je potrebno da se urade pripremni radovi, budući da je to avion koji Er Srbija nema u svojoj floti.

Kako je dodala, piloti koji će upravljati tom letelicom se školuju u školskom centru u Italiji, a prva grupa je uspešno završila školovanje.

Dugo najavljivani dopunjeni plan reorganizacije kikindske fabrike "Toza Marković" u stečaju, predat je nadležnom Privrednom sudu u Zrenjaninu – potvrđeno je RTV-u u toj sudskoj instituciji. Novi dokument usaglašen je sa zahtevima poverilaca, a u narednom periodu treba očekivati zakazivanje ročišta i u predviđenom roku izjašnjavanje poverilaca o daljoj sudbini kikindske fabrike.

Iako sa tradicijom jedne od najstarijih i najvećih ciglarskih kompanija u Srbiji, kikindska fabrika "Toza Marković" u stečaju je od aprila 2014. godine, a za nekadašnjeg privrednog giganta 2015. bila je svakako jedna od najtežih godina. Od oko 50 mil EUR ukupnih dugovanja, najviše, čak 20 mil EUR fabrika duguje JP "Srbijagas".

Prema najavama iz "Srbijagas"-a, konverzijom duga to javno preduzeće postalo bi i većinski vlasnik kikindske fabrike.

U proteklih 10-tak godina, otkad je fabrika privatizovana i većinski vlasnik postala beogradska firma "ITH", problemi su se samo nagomilavali. Dugovanja, krediti, hipoteke su rasli, a u maju 2015. godine policija je uhapsila Dejana Babića, većinskog vlasnika kapitala firme i još šest osoba, zbog sumnje da su oštetili preduzeće za oko 30 mil EUR. U fabrici je konstantno redukovan broj zaposlenih, a trenutno je angažovano oko 400 radnika, uz minimalne zarade. Do kraja marta najavljeno je upošljavanje oko 200 ljudi.

Agonija za fabriku i zaposlene u "Tozi Marković", kao i za kikindsku privredu uopšte već predugo traje. Iako je za mnoge izgledalo neverovatno da će 150 godina od nekadašnje Bonove ciglane i potom uspešne fabrike, "Toza Marković" biti na korak od provalije, život ih je demantovao.

Plan reorganizacije predviđa vraćanje duga u narednih 10 godina, uz grejs period od godinu dana, a predstavnici Nezavisnog fabričkog sindikata i zaposleni u fabrici "Toza Marković" nadaju se što skorijem rešenju i zaustavljanju daljeg propadanja kikindske fabrike crepa i građevinskog materijala.