Fijat najveći izvoznik, Boš medju prvih 15
Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u Srbiji u prva tri meseca 2016. godine iznosila je 981,1 miliona evra, a najveći izvoznik i dalje je Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija u Kragujevcu sa izvozom od 312,4 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija Srbije.
Na listi vodećih izvoznika na drugom mestu je Tigar tajers iz Pirota sa izvozom u prvom kvartalu od 85 miliona evra, a na trećem mestu je Železara Smederevo čiji je izvoz 55,4 miliona evra.
Slede kompanije Filip Moris iz Niša sa 51,6 milion evra izvoza, Jugoimport SDPR čiji je izvoz bio 44,6 miliona evra, HIP Petrohemija iz Pančeva sa 44,4 miliona evra i Naftna industrija Srbije sa 41,7 miliona evra.
Tetra pak iz Beograda je na sedmom mestu sa izvozom od 40 miliona evra, a iza njega su Jura korporacija iz Rače sa 37,8 miliona evra i kompanija Gorenje koja je izvezla robu vrednu 37,3 miliona evra.
Na listi najvećih izvoznika je i Viktorija grupa sa izvozom od milion evra, MK grupa sa 35 miliona evra, Hemofarm iz Vršca sa 34,4 miliona evra , Leoni iz Prokuplja 33,8 miliona evra i kompanija Boš sa 28,8 miliona evra izvoza.
Nove prijave za učešće u SEE Link projektu
Posle Beogradske i Ljubljanske berze, zahtev za pristupanje projektu SEE Link, u kom već operativno učestvuju berze iz Zagreba, Skoplja i Sofije, dostavile su i berze iz Atine i Banja Luke. Više informacija raspoloživo je na internet stranicama projekta: www.see-link.net/.
Further extension of SEE Link project
After Belgrade and Ljubljana stock exchanges, Banja Luka and Athens exchanges also applied to join SEE Link project, in which Zagreb, Macedonian and Bulgarian stock exchanges already operate. More info is available at the project web pages: www.see-link.net/.
NBS: Štednja u martu 8,75 milijardi evra
Ukupna štednja u Srbiji u martu je iznosila 1.074,2 milijarde dinara, objavila je NBS, što je, računajući srednji kurs NBS, oko 8,75 milijardi evra.
Prema podacima najnovijeg Statističkog biltena centralne banke za mart, devizna štednja u tom mesecu iznosila je 1.027,4 milijarde dinara, a dinarska 46,76 milijardi dinara.
Dugoročna dinarska štednja iznosil je 11,43 milijarde dinara, a kratkoročna 35,32 milijarde.
Dugoročna devizna štednja iznosila je u martu 310,9 milijardi dinara, a kratkoročna 716,49 milijardi.
Ukupna štednja je, izraženo u dinarima, od januara do marta porasla za oko 550 miliona dinara.
Aerodrom povećao broj putnika za tri odsto u 2015. godini
Na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu je, prema usvojenom Izveštaju o poslovanju za 2015. godinu, povećan broj putnika za tri odsto, a količina prevezene robe i pošte za 27 odsto u odnosu na 2014.
Aerodrom "Nikola Tesla" već treću godinu za redom beleži pozitivne poslovne rezultate, navedeno je u saopštenju aerodroma.
Poslovna dobit je veća za pet odsto, što je rezultat smanjenja poslovnih rashoda u skladu sa opredeljenošću rukovodstva da posluje racionalno i štedljivo, sa što manjim troškovima.
Bruto dobit beogradskog aerodroma je, takođe, veća za pet odsto u poredenju sa 2014. godinom, a neto dobit iznosi 3.29, milijardi dinara.
Aerodrom "Nikola Tesla" se nije kreditno zaduživao, a svi investicioni projekti u vrednosti od 693,9 miliona dinara su finansirani iz sopstvenih sredstava.
Većinskom vlasniku, Republici Srbiji i malim akcionarima, na ime medudividende i dividende u 2015. godini ukupno je isplaceno 2,55 milijardi dinara.
Aerodrom "Nikola Tesla" Beograd zauzeo je peto mesto među najboljim aerodromima u Istocnoj Evropi na ovogodišnjoj dodeli nagrada agencije Skytrax, specijalizovane za rejting u vazdušnom saobraćaju.
Istraživanje je sprovedeno među 106 različitih nacija u periodu od juna 2015. do februara 2016. godine.
Predmet istraživanja je komfor i zadovoljstvo putnika razlicitim segmentima aerodromske usluge, od dolaska na aerodrom, prijave na let, kupovine, transfera, bezbednosti do ulaska u avion.
Industrijska proizvodnja u prvom kvartalu veća 10,5 odsto
Industrijska proizvodnja u Srbiji skočila je za 10,5 odsto u prvom kvartalu 2016. u poređenju sa istim periodom prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
U martu 2016, industrijska proizvodnja je porasla 8,8 odsto međugodišnje, a u odnosu na prosek u prošloj godini povećana je za 9,5 procenata.
Obim industrijske proizvodnje je u posmatranom mesecu povećan kod 22 oblasti, čiji je udeo u strukturi industrijske proizvodnje 86 odsto, a opao je kod sedam oblasti (udeo 14 odsto).
Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u martu 2016. godine, u odnosu na isti mesec prošle godine, imali su proizvodnja električne energije, eksploatacija uglja, proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvoda od gume i plastike i duvanskih proizvoda.
Na mesečnom nivou, u martu je, prema desezoniranom indeksu, ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 0,2 odsto, a u prerađivačkoj industriji od 0,9 procenata.
U Srbiji u prva dva meseca rast izvoza 11,2 odsto, uvoza 2,6 odsto
Izvoz iz Srbije je u prva dva meseca iznosio 3,08 milijardi evra i za 11,2 odsto je bio veći nego u istom periodu prošle godine, dok je uvoz povećan 2,6 odsto, na 3,98 milijardi evra, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Deficit u spoljnoj trgovini iznosio je oko 892 miliona evra i manji je 18,9 odsto u poredjenju sa istim periodom prethodne godine.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u januaru i februaru iznosila je 7,06 milijardi evra, što je porast od 6,2 odsto.
U izvozu su glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije bili Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Ruska Federacija i Rumunija, a u uvozu Nemačka, Italija, Ruska Federacija, Kina i Madjarska.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 65,2 odsto ukupne razmene.
|
