Nijedno od 11 strateških preduzeća, koji od juna više neće imati zaštitu države od poverilaca, neće nakon toga otići u stečaj, izjavio je večeras ministar privrede Željko Sertić.

On je gostujući na RTS rekao da je vlada, zajedno sa tim preduzećima, obezbedila da ona nastave ekonomski život i u narednom periodu, ali i ukazao da nijedno od njih ne može da računa na subvencije države sa kojima se prestalo još prošle godine.

Sertić je precizirao da će sedam preduzeća to učiniti kroz Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), dok je za ostale firme napravljen dogovor sa poveriocima da odlože naplatu potraživanja.

Ministar je rekao da će većina tih preduzeća morati da smanji broj zaposlenih i da su mnoga već ponudila socijalni program radnicima.

Upitan kolika su dugovanja tih firmi, Sertić je rekao da su svih 17 zaštićenih preduzeća u restrukturiranju, imala ukupno 3,5 milijarde evra istorijskih dugovanja.

"Tih 17 preduzeća, koja su zapošljavala oko 22.000 ljudi, nama su predstavljala potencijal, a dokaz da smo dobro izabrali je upravo to što smo ih sve stavili u funkciju", rekao je Sertić.

Na pitanje koliko će radnika prihvatiti socijalni program, Sertić odgovara da to zavisi od konkretnog preduzeća i navodi primer FAP-a iz Priboja, gde se od ukupno 650 zaposlenih, čak 627 njih prijavilo.

"To ne znači da je vlada odustala od reorganizacije FAP-a, niti od traženja investitora za to preduzeće", precizirao je Sertić.

Ministar je podsetio da je od ukupno 17 zaštićenih firmi na neki način do 1. januara ove godine rešena sudbina njih šest, i poručio da je zato moguće da i preostalih 11 od juna ne ode u stečaj. On se osvrnuo na Simpo i Lastu, firme koje su ove godine bile van sistema zaštite, a kako je kazao, funkcionisala su.

Objašnjavajući modele, on je rekao da je UPPR zapravo sudska odluka kojom praktično dokazujete da je vaše poslovanje sada pozitivno.

UPPR je, kako je rekao, model koji je svuda prihvaćen, a kojem pribegavaju i privatne kompanije. Prihvaćen je, navodi ministar, u regionu.

Kada je reč o dogovoru s poveriocima, on je objasnio da najveći deo komercijalnih dugova "otpada" na banke.

"Njima ta imovina ne znači ništa, ako ne mogu da je prodaju na tržištu. Zato je mogao da se napravi dogovor da se dugovi isplaćuju kroz reprogram. To je onda jednak uslov kao da dobiju UPPR, samo moraju da poštuju dogovor, jer ako ne ispoštuju, idu u stečaj automatski", rekao je on.

Sertić je poručio i da je danas istorijski dan, jer su po prvi put državna preduzeća izjednačena s privatnim budući da formalno prema propisima državna preduzeća više nisu pod zaštitom države.