Dobit Impol Sevala u prvom polugodištu 2016. skočila na 670 miliona dinara
Valjonica Impol Seval iz Sevojna objavila je šestomesečne rezultate poslovanja koji pokazuju nastavak trenda visoke efikasnosti kompanije iz prošle godine.
Ostvarena proizvodnja u prvih šest meseci porasla je 5,1% na 31.252 tone, zahvaljujući pre svega rastu bojenog programa za 11,3%. Kao i u proteklom periodu, veći deo proizvodnje (čak 96%) je namenenjen prodaji na ino tržištu (pre svega u Nemačkoj, Italiji i Rusiji).
Ostvarena realizacija je iznosila 34.080 tona (rast od 5,1%) u kojoj dominiraju hladno valjani proizvodi.
Finansijski posmatrano, u periodu januar-jun ostvaren je poslovni prihod od 6,8 milijardi dinara što je smanjenje od 4,6%, dok je poslovna dobit kompanije, usled nižih troškova materijala i smanjenja zaliha, porasla 94,3% na 730,4 miliona dinara.
Neto dobit kompanije je skočila 144,7% na 669,7 miliona dinara, prenosi Wisebroker.
Na kraju juna, Impol Seval je imao kreditnu zaduženost od 25,2 mil EUR u odnosu na 29,5 mil EUR na kraju 2015. godine. Smanjenje kreditne izloženosti ošlo je kao posledica pada kratkoročnih finansijskih obaveza za 4,3 mil EUR. U istom periodu, zabeležen je i pad ponderisane kamatne stope sa 3,78% na 3,15%.
Akcije Impola predstavljaju jednog od najvećih dobitnika na Beogradskoj berzi u 2016. s obzirom na rast cene u ovom periodu od 87,1%.
Vino Župa i Amko komerc prodali mostarski Hepok firmi uz Dubaija
Vino Župa iz Aleksandrovca i Amko Komerc iz Sarajeva prodali su mostarski Hepok Društvu za ulaganje u poljoprivredu Zeraa Agriculture Investment iz Sarajeva.
Amko komerc je prodao svojih 69,2%, a Vino Župa 25,5% udela u Hepoku. Nakon ove transakcije, Zeraa Agriculture Investment poseduje 94,8% udela u Hepoku.
Društvo za ulaganje u poljoprivredu Zeraa Agriculture Investment Sarajevo je podružnica društva Zeraa Investment LLC iz Dubaija.
Ortačka grupa Amko Komerc i Vino Župa iz Aleksandrovca su 2008. za 2,74 miliona konvertibilnih maraka (1,44 mil EUR) kupili Hepok u privatizaciji te se obavezali da će investirati još 21,6 mil KM (11.35 mil EUR) u kompaniju.
Aerodrom Nikola Tesla će se razvijati u 5 faza - Planirana izgradnja nove poletno-sletne staze, žele
Za razvoj Aerodroma Nikola Tesla zainteresovani su kako domaći putnici i privreda, tako i strani investitori. Najzad, pred javnost je izašao plan o kojim se definiše namena, kapaciteti i sadržaj aerodromskog kompleksa, koji se prostire na 1989ha.
Kako navode urbanisti, taj prostor je dovoljno velik za planirane sadržaje, a umesto sadašnjih 157.640 kvadrata bruto građevinske površine, prema planu, na beogradskom aerodromu moguće je izgraditi čak 1.118.065 kvadrata.
Jedan od najvažnijih projekata je poletno-sletna staza koja će, prema planu, biti izgrađena u jugozapadnom delu kompleksa aerodroma paralelno sa postojećom stazom, dimenzija 3500x60 m. Kapacitet staza omogućio bi odvijanje oko 80 operacija na sat. Postojeća staza bi se koristila za sletanje iz pravca zapada, a nova staza za poletanje ka istoku, iznad relativno nenaseljenog područja.
Takođe je planirano proširenje platformi, odnosno broja parking pozicija za vazduhoplove, u skladu sa budućim potrebama odvijanja aviosaobraćaja.
Kao bi aerodrom bio bolje povezan sa ostatkom grada, planirana je putnička železnica. Uvođenjem železničkog putničkog saobraćaja, značajno bi se povećala pristupačnost aerodromu, a samim tim i kvalitet usluge.
Istaknuta je i mogućnost povezivanja centralnog gradskog područja linijama BG voza preko stanice "Novi Beograd" u Bloku 42, kao i podzemnim vođenjem kroz područje Savskog amfiteatra.
Planirani sadržaji
Planskim rešenjem, u cilju daljeg razvoja železničkog saobraćaja, planirana je realizacija dvokolosečne pruge koja bi trebalo da poveže aerodrom Nikola Tesla sa javnim železničkim prugama u okviru čvora Beograd (preko postojeće TPS Zemun). Za realizaciju ove deonice železničke pruge planiran je koridor širine 50m, kao i tunelska deonica u zoni aerodroma.
Zatim, u planu je i dvokolosečna pruga koja treba da poveže aerodrom i obilaznu teretnu jednokolosečnu železničku prugu Batajnica – Surčin – Ostružnica - Beograd ranžirna u stanici Surčin.
Od pratećih sadržaja, aerodrom će imati - upravnu zgradu, putničke i kargo terminale, hangare, objekte održavanja i usluga (tehnika, ketering i sl.), železničku stanicu, garaže, komercijalne sadržaje (poslovanje, hotel, usluge, maloprodajni sadržaji i sl.), privredne sadržaje (skladišni i proizvodni objekti i sl.), infrastrukturne površine i objekte (transformatorske stanice, toplana itd.), javne objekte i sadržaje (muzej vazduhoplovstva, poštanski centar, vatrogasne stanice, itd.) i komunalne površine (deponija čvrstog otpada).
Prema planu, privredni sadržaji imaće 432.800 m2 bruto građevinske površine, a komercijalni 130.800.
Realizacija navedenih sadržaja planirana je u pet faza u periodu od 2016. do 2040. godine.
Plan je na ranom javnom uvidu do 12. septembra 2016. godine.
EBRD president to visit Serbia this week
Chakrabarti will meet with Prime Minister Aleksandar Vucic.
Chakrabarti will be visiting Serbia on August 31 and September 1 in the second phase of a wider regional tour that will: Culminate in a speech, delivered in the Serbian parliament, about EBRD support for the regional integration of its countries of operations and the EU approximation of the Western Balkans, the bank announced in a statement.
President Chakrabarti will meet Prime Minister Aleksandar Vucic and representatives of the diplomatic, financial and business communities.
The EBRD President will deliver a speech at the National Assembly of Serbia, where he will praise European integration as a powerful force promoting efficient markets and reform, the statement said.
NLB Beograd uknjižila 2,3 mln evra profita za pola godine
BEOGRAD/LJUBLJANA - Slovenačka NLB grupa ostvarila je u prvih šest meseci ove godine profit od 69,5 miliona evra, za trećinu više nego u istom periodu 2015, a njena podružnica u Beogradu zabeležila je u istom periodu dobit od 2,3 miliona evra.
Na nivou grupacije, profit pre oporezivanja uvećan je prvoj polivini godine u svim ključnim segmentima (poslovanje sa fizičkim i pravnim licima, malim i srednjim preduzećima) za 10,5 miliona evra, odnosno za 18 odsto u odnosu isti period 2015, saopšteno je danas iz te finansijske grupacije.
"NLB Banka Beograd je u prvih šest meseci ove godine odobrila kredite u iznosu od 71 milion evra", izjavio je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd.
On je dodao da su najvažniji ciljevi strategije NLB Grupe za period do 2020. godine - da poboljša korisničko iskustvo, optimizuje ponudu proizvoda i usluga, pojednostavi IT sistem i operacije i nastavi da razvija kanale distribucije, kako bi se dobro pripremila za digitalizaciju, ali druge izazove sa kojima se suočava cela industrija.
EBRD: Čakrabarti zainteresovan za napredak reformi u Srbiji
BEOGRAD - EBRD podržava reformski put Srbije, a predsednik te banke Suma Čakrabarti, koji u sredu dolazi u posetu Beogradu, zainteresovan je za napredak u toj oblasti kao i proces evrointegracija zemlje, izjavio je danas direktor kancelarije EBRD u Beogradu Daniel Berg.
Prema njegovim rečima, EBRD ocenjuje da su reforme motor rasta i stabilnosti u Srbiji, a ta banka je spremna i da nastavi da pomaže da se reformski put nastavi.
Predstojeća poseta Čakrabartija je prilika da se ponovo susretne sa srpskim zvanicnicima i da prodube razgovore o neophodnim reformama.
„Predsednik Čakrabarti sa Vladom Srbije ima dobre odnose, što se prelilo i na našu kancelariju, pa dobro sarađujemo sa srpskim vlastima. Dobra saradnja primetna je i prilikom godišnjih susreta EBRD, ili kroz investicioni forum posvećen Zapadnom Balkanu", rekao je Berg u izjavi Tanjugu.
Za EBRD je, prema njegovim rečima, Zapadni Balkan povezano tržište, a Čakrabarti posetom Srbiji, zatvara krug poseta zemljama tog regiona.
„On u Srbiju dolazi iz Sarajeva, a prethodno je posetio i Albaniju i Crnu Goru. Predsednik smatra da je pažnju EBRD-a potrebno usmeriti na ovaj region, koji je i važan deo ukupnih bilansa banke", rekao je Berg dodajući da ima mnogo prilika da se EBRD uključi u projekte u regionu.
Rade, kako je rekao na putevima, u energetskom sektoru, i različitim inicijativama od kojih region ima koristi.
„U Srbiji su, primera radi, predsednik Čakrabarti i premijer Aleksandar Vučić potpisali inicijativu za poboljšanju investicione klime. U toj oblasti su već preduzete određene reforme, ali mi bi voleli da vidimo i da one ubrzaju u pojedinim oblastima, kao što su recimo, sudstvo ili javne nabavke. A kad pomažemo zemlji da sprovede te reforme, ujedno joj pomažemo i da privlači strane investitore", rekao je Berg.
Čakrabarti, navodi Berg, stiže u četvrtu posetu Srbiji naredne srede i ostaje do četvrtka, a u sredu će održati govor o ulozi Zapadnog Balkana u evrointegracijama u Skupštini Srbije.
"Predsednik je zainteresovan za reformski put Srbije, EBRD to podržava, kao i evropske integracije, i zato će održati govor u Skupštini u sredu uveče", rekao je Berg.
Takođe, u planu je i da predstavnici EBRD-a posete manje kompanije kojima su pomogli u poslovanju.
|
