Malim akcionarima od koncesije beogradskog aerodroma sleduju 84 miliona evra. Tolika uplata posle odbijanja poreza na dividende

KADA se Aerodrom "Nikola Tesla" iznajmi francuskoj kompaniji "Vansi erports", mali akcionari na ime dividende dobiće 12,4 evra po akciji. Toliko, naime, sleduje svim građanima vlasnicima akcija Aerodroma, kada se odbije 15 odsto poreza na dividende. Kada će im tačno novac "leći" na račune, još je nepoznanica, s obzirom na to da svemu treba da prethodi potpisivanje ugovora Vlade Srbije sa ovim koncesionarom.

Francuski gigant "Vansi erports" nudi ukuno 501 milion evra za upravljanje srpskom vazdušnom lukom u narednih 25 godina. To, po akciji Aerodroma, iznosi 14,6 evra. S obzirom na to da državi sleduje 83,15 odsto, pošto je toliki procenat akcija u vlasništvu Republike Srbije, od ukupnog iznosa u državni trezor sliće se blizu 417 miliona evra. Ostatak, odnosno 84 miliona evra ide preostalim akcionarima, među kojima ima i firmi, investicionih i penzijskih fondova, ali i građana koji su besplatno stekli akcije beogradske vazdušne luke.

- Državi i kompanijama-akcionarima beogradskog aerodroma sleduje pun iznos od 14,6 evra po svakoj akciji, dok će građani-akcionari dobiti po 15 odsto manje - objašnjavaju u brokerskim kućama, dodajući da toliko iznosi stopa poreza na dividendu i učešće u dobiti, čiji su obveznici samo fizička lica. Na račune građana tako će biti uplaćeno 12,41 evro po svakoj vrednosnoj hartiji. To je, po trenutnom zvaničnom srednjem kursu NBS, 1.474 dinara.

Pre sedam godina, uz radnike Aerodroma "Nikola Tesla", pravo na besplatne akcije steklo je još 4,8 miliona građana. U međuvremenu je oko polovine njih prodalo svoje akcije na berzi. Prema poslednjim podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, trenutno je tačno 3.297.810 akcija ove srpske kompanije u vlasništvu građana, što čini 9,6 odsto od ukupne emisije.

Osim koncesione naknade, francuski "Vansi" će se, ugovorom koji bi trebalo da bude potpisan u roku od 60 dana, obavezati da investira još 732 miliona evra u domaću vazdušnu luku, a država će moći da računa i na takse od koncesije. Ukupna dobit od koncesije, kako se procenjuje u državnom vrhu, biće oko 1,467 milijardi evra.

RASTE CENA

AKCIJE Aerodroma "Nikola Tesla" u ponedeljak su upravo oborile rekord u trgovanju na Beogradskoj berzi. Cena od 1.720 dinara po akciji najviša je postignuta cena na berzi otkako se, od februara 2011. godine, trguje akcijama beogradskog aerodroma.

Francuska kompanija "Vansi erports" koja će preuzeti upravljanje aerodromom "Nikola Tesla" neće otpuštati radnike i sva prava zaposlenih će proizilaziti iz kolektivnog ugovora, izjavila je danas ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
BEOGRAD - Francuska kompanija "Vansi erports" koja će preuzeti upravljanje aerodromom "Nikola Tesla" neće otpuštati radnike i sva prava zaposlenih će proizilaziti iz kolektivnog ugovora, izjavila je danas ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Ona je obilazeći aerodrom "Nikola Tesla" napomenula da je važno da se nastavi investiranje u ovu vazdušnu luku i dodala da će mali akcionari od koncesije aerodroma dobiti 83 miliona evra...

Građani Srbije nisu baš potrčali da kupe štedne obveznice koje je krajem prošle godine emitovala Republika Srbija.

Podaci Uprave za javni dug Srbije govore da su od ponuđenih obveznica vrednih 80 mil EUR, građani Srbije pokupovali te vrednosne papire za 17,5 mil EUR. Dinarske obveznice su ponuđene u vrednosti od 12 milijardi dinara, a prodato ih je za 195,7 miliona.

Razloge relativno slabijeg interesovanja treba tražiti pre svega u tome što su te mogućnosti uvećanja prihoda građanima slabije poznate, te u činjenici da je odgovarajuća marketinška kampanja koja je trebalo da promoviše obveznice izostala.

Novca za kupovinu državnih obveznica koje su nuđene u dinarima, ali i nominovano u evrima, i te kako je bilo. Štednja građana Srbije samo u bankama premašuje 9 mlrd EUR.

Za pomenute vrednosne hartije ponuđene su primamljive kamate: za dinarske, s rokom dospeća od dve godine, kamata je bila 4%, godinu više 4,5%, za pet godina 5,25 i za deceniju čekanja 6,25. Kod evra je za iste rokove to 1%, pa 1,75, zatim 2,50 i nakon deset godina četiri procenta. Sve kamate su na godišnjem nivou.

Podaci Uprave za javni dug govore da je najviše kupljeno dinarskih obvzenica s rokom dospeća od pet godina i uz kamatu od 5,25% godišnje – za 82 miliona dinara, dok je onih decenijskih, uz godišnju kamatu od 6,25%, prodato za 76 miliona dinara.

Kod evroobveznica najtraženije su bile one s kamatom od četiri odsto i rokom dospeća od deset godina. Prodato ih je za 10,6 mil EUR, a prate ih petogodišnje obveznice gde je prihod od 2,5% - kupljeno ih je u vrednosti od 3,26 mil EUR.

Najtraženije su bile obveznice s rokom dospeća od deset godina u evrima, a u dinarima one koje se isplaćuju posle pet godina.