Turska kompanija Feka Automotive gradi fabriku autodelova u Ćupriji - Investicija vredna 15 mil EUR,
Turska kompanija Feka Automotive, koja se bavi proizvodnjom delova za automobile, do kraja godine započeće izgradnju fabrike u Ćupriji, izjavio je predsednik opštine Ninoslav Erić. Investicija je vredna 15 mil EUR, a za početak u fabrici će biti zaposleno 110 radnika.
Memorandum o razumevanju, kojim će četiri hektara zemlje u Industrijskoj zoni u Ćupriji biti dato turskoj korporaciji Feka Automotive za izgradnju fabrike, potpisali su u subotu (13. oktobra 2018. godine) na svečanoj sednici povodom Dana opštine, predsednik opštine Ninoslav Erić i predsednik upravnog odbora turske kompanije Ferit Karslioglu.
Erić je kazao da je ova investicija bitna za sve građane Ćuprije.
- Ćuprija dobija veliku investiciju jer fabrika planira da kasnije zaposli i hiljadu radnika. Za početak će zaposliti 110 ljudi. Fabrika će biti na lokaciji Industrijske zone koju smo opremili zahvaljujući sredstvima Republike Srbije - rekao je Erić.
Feka Automotive je porodična firma koja već 30 godina proizvodi delove i komponente za automobilsku industriju, pre svega svetlosnu signalizaciju, svetla za enterijere vozila, retrovizore, rezervoare za vodu.
Tokom poslednjih godinu dana, predstavnici kompanije obišli su 12 opština u Srbiji i na kraju odlučili da fabriku izgrade u Ćupriji.
Na svečanoj sednici, povodom Dana opštine i oslobođenja Ćuprije od fašizma, dodeljene su i plakete i zahvalnice institucijama i pojedincima koji su doprineli razvoju grada.
Bira se finansijski savetnik za prodaju dela Komercijalne
BEOGRAD - Ministarstvo finansija pozvalo je vodeće međunarodne firme da dostave Izjavu o zainteresovanosti za pružanje usluga finansijskog savetnika za pripremu i sprovođenje plana prodaje akcija Komercijalne banke a.d. Beograd u vlasništvu Republike Srbije.
Rok za dostavljanje Izjave o zainteresovanosti treba dostaviti do 12. novembra, do 15.30 sati po srednjoevropskom vremenu.
Totalni potop na berzama, MMF ima zahtev
Čelnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke pozvali su SAD i Kinu da smanje trgovinske sporove i da igraju po svetskim trgovinskim pravilima.
Poziv je stigao u momentu dok su na berzama indeksi duboko u crvenom u strahu od daljeg sukoba dve najveće svetske privrede.
Rast svetske privede se usporava ali je i dalje snažan, rekla je šefica MMF-a Kristin Lagard na godišnjem skupu MMF-a i Svetske banke na indonežanskom ostrvu Bali.
Lagard je rekla da su zemlje u svetu uglavnom na "snažnim pozicijama" zbog čega MMF ne veruje da će doći do širenja ekonomskih problema, preneo je Asošiejted pres.
Tržišta su, međutim, nervozna. Juče je na Vol stritu Standard end Pur 500 pao 3,3 odsto, a Dau džons 3,1 odsto, što je njegov najveći gubitak u poslednjih osam meseci. Tehnološki indeks Nasdak pao je 4,1 odsto, a u poslednjih pet dana 7,5 odsto.
Šangajski kompozitni indeks, posle velikog pada početkom nedelje, danas je pao više od pet odsto na najniži nivo od novembra 2014, dok je japanski Nikkei 225 pao skoro četiri odsto, što je neuobičajeno za taj indeks.
MMF je ranije ove nedelje snizio procenu rasta svetske privrede na 3,7 sa 3,9 odsto.
Lagard je rekla da previranja na berzama delom održavaju rast referentnih kamata u SAD i nekim drugim zemljame, kao i neizvesnost oko svetske trgovine, navodeći da međusobno podizanje carina u SAD i Kine ne pomaže.
"Deeskalacija. Popravite sistem. Nemojte ga uništavati", rekla je Lagard.
Predsednik Svetske banke Džim Jong Kim rekao je da ta institucija sarađuje sa zemljama u razvoju kako bi se pripremili za pogoršanje prilika.
"Trgovina je veoma bitna zato što ona diže ljude iz ekstremnog siromaštva. Ja sam globalista. To je moj posao. To je naša jedina šansa da okončamo ekstremno siromaštvo. Potrebno nam je više a ne manje trgovine", rekao je Kim.
Godišnji sastanak MMF-Svetska banka dolazi u vreme kada podizanje referentnih kamata, koje su u razvijenim zemljama spuštene tokom krize radi oporavka privrede. S rastom kamata, investitori vraćaju novac na sigurna tržišta, čime se izvlači novac iz zemalja u razvoju.
Argentina, Pakistan, Venecuela i Zimbabve su među zemljama koje su najviše pogođene. Takođe raste zabrinutost zbog usporavanja rasta u Kini, kao i rast dugova pojedinih zemalja u razvoju koji dolazi od zajmova za kineski projekat "Pojas i put" za razvijanje luka, puteva i druge infrastrukture.
|
