Poljsko selo Baranov je tipičan primer ruralnog mestašca - ima trgovinu, malu školu i crkvu čiji tornjevi prekrivaju voćnjake jabuka i krušaka u pozadini.

Rafal Milczaraski nije oduševljen tim prizorom i daće sve od sebe da Baranov postane sedište glasnih putnika i još glasnijih aviona, piše Blumberg, prenosi Novac.hr.

Direktor LOT-a smatra kako njegova kompanija, ali i cela Poljska, treba moderan aerodrom 40 kilometara udaljen od Varšave, i zamislio ga je tačno u selu od 1.400 stanovnika.

Nada se kako će skromne kuće farmera uskoro zameniti veliki terminali, hangari i kilometarske piste. Projekt iz njegovih snova košta 19 milijardi dolara i godišnje bi kroz njega prošlo 45 miliona putnika, čime bi mogli konkurirati londonskom Hitrou, pariskom Šarl de Golu i Šiphol u Amsterdamu.

"Centralnoj Evropi je potreban pravi aerodrom, a mi želimo da budemo deo planova i gradnje", naglasio je Milczaraski.

Udaljenost vozom od novog aerodroma do centra Varšave bila bi tek 15 minuta, a LOT bi utrostručio broj putnika i poboljšao rute prema Aziji i Americi. Planirani početak gradnje je 2021. godine, nakon što vlada kupi zemlju u Baranovu i okolnim selima, a prvi letovi bi trebali poleteti 2027. godine.

U idućim fazama gradnje poljski aerodrom će dobiti još terminala i pisti, zbog čega će mu kapacitet putnika skočiti na čak 100 miliona godišnje - više od trenutno najprometnijeg aerodroma u Evropi, londonskog Hitroa.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović potpisaće danas u 11.00 časova ugovor o prodaji Poljoprivredne korporacije Beograd AD sa predstavnicima kompanije Al Dahra doo Irig, saopštilo je resorno ministarstvo.

Al Dahra doo Irig, podsetimo, dostavila je jedina ponudu za privatizaciju Poljoprivredne korporacije Beograd, a Ministarstvo privrede je, na predlog Komisije za sprovođenje postupka, proglasilo Al Dahru kupcem 14. septembra.

Početna cena je naveli su tada, određena u iznosu od 50% procenjene vrednosti predmeta prodaje na dan 31.12.2017. godine, i iznosila je 104,55 mil EUR, dok je kompanija Al Dahra ponudila 105,055 mil EUR.A

l Dahra u Srbiji posluje od 2014. kada su postali većinski vlasnici 51% firme Rudnap agrar Vojina Lazarevića.

Već početkom 2015. Al Dahra international postala je jedini vlasnik plantaže u Irigu – Al Dahre Rudnap.

Inače, pretežna delatnost kompanije Al Dahra agriculture iz UAE je uzgoj muznih krava.

Prime Minister Ana Brnabic spoke on Wednesday with Head of Mission of the International Monetary Fund (IMF) to Serbia James Roaf

They disused the first results of implementation of a new prograe of macroeconomic and structural reforms supported by the Policy Coordination Instrument, the government announced.

At the meeting, which also featured Minister of Finance Sinisa Mali and Minister of Public Administration and Local Self-Government Branko Ruzic, Roaf praised the macroeconomic results that Serbia achieved in the previous period.

He pointed out that the increase in nominal GDP and a decrease in the public debt ratio in GDP are particularly important, adding that it is great news that the economic growth rate for the whole year has been revised from 3.5 percent to 4.2 percent.

Considering the fact that macroeconomic stability has been achieved, the interlocutors agreed that structural reforms will be priority for the next year.

In this regard, Roaf praised the Ministry of Finance, which set the Tax Administration reform as a priority in 2019.

Brnabic pointed out that very good macroeconomic results were achieved this year, and that it is important that this trend of accelerated growth continues in the next year.

The Prime Minister added that, in order to achieve the expected growth, it is important to invest more in public investment and infrastructure, and continue with stimulating measures for the development of innovations in the economy.

Predstavnici Ministarstva privrede potpisali su sa kompanijom Al Dahra iz Iriga ugovor o prodaji imovine Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB)

PKB je prodat po ceni od 105,055 miliona evra.

Matična kompanija kupca je Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Prodato je 16.785 hektara zemljišta PKB-a na Paliluli, u Surčinu i Zrenjaninu, objekti, oprema, rezervni delovi, kao i imovina zavisnih društava - Ekolaba, Instituta PKB Agroekonomik i Veterinarske stanice PKB.

Na prodajnu cenu biće dodata i cena za stado PKB-a prema popisu koji će biti urađen neposredno pre uvođenja kupca u posed i iznosiće 100 odsto procenjene vrednosti stada na dan popisa.

Državni skretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović koji je sa Kadaimom Abdulahom Al Darejem iz Al Dahre potpisao kupoprodajni ugovor rekao je da će cena za stado biti nešto više od 17 miliona evra.

"Počinje novi period za PKB i za Srbiju", kazao je Stevanović i dodao da veruje da će kupac PKB-a ispuniti ugovorene obaveze.

Al Dahra će, prema ugovoru, investirati 30 miliona evra u tehnologiju, mehanizaciju i obnovu stada.

Svim radnicim PKB-a, kojih je 1.706, po rečima Stevanovića biće ponuđen posao, ali su procene da je optimalno da taj kombinat u naredne tri godine ima 1.000 radnika.

Onima koji budu višak, kako je ranije dogovoreno sa sindikatom, biće ponuđene otpremnine od 450 evra po godini staža.

"Al Dahra ima novac, znanje i tehnologije koje će preneti u Srbiju", kazao je Kadaim Abdulah Al Darej.

Na tenderu je početna cena za ponuđenu imovinu PKB-a bila određena u iznosu od 50 odsto procenjene vrednosti i iznosila je oko 104,55 evra.

Međunarodni monetarni fond očekuje realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u ovoj godini od 4,2 odsto, a u narednoj godini od 3,5 procenata, izjavio je šef delegacije MMF-a DŽejms Ruf.

"I dalje se postižu dobri makroekonomski rezultati. U 2018. godini došlo je do ubrzanja rasta zahvaljujući privatnoj potrošnji i dinamičnim stranim direktnim investicijama i izvozu", rekao je Rouf na konferenciji za novinare na kraju desetodnevne posete tima MMF-a Srbiji.

Nastavljeno je, kako je istakao, poboljšanje uslova na tržištu rada, uz znatan rast zaposlenosti u formalnom sektoru, pad nezaposlenosti i stabilan rast zarada u privatnom sektoru.

"Očekujemo da će realan rast BDP-a iznositi 4,2 procenta u 2018. i 3,5 procenata u 2019. godini. Puna implementacija programa strukturnih reformi će se dodatno pozitivno odraziti na potencijal rasta", istakao je Ruf.

MMF očekuje da će se ukupna inflacija, koja je porasla na 2,6 procenata u avgustu, zadržati blizu sredine ciljanog raspona od 3,0 procenta tokom 2018. i 2019. godine.

"Fiskalni rezultati su i dalje dobri. Očekuje se da će u ovoj godini opšti nivo države zabeležiti suficit od 0,6 procenata BDP-a, uz izvršenje kapitalne potrošnje iznad očekivanja", rekao je on

Dodao je takođe da bo javni dug trebalo do kraja godine da padne ispod 55 procenata BDP-a, te da su se prinosi na državne hartije od vrednosti stabilizovale na nivoima koji su blizu istorijskih minimuma.

Podsetio je da je, imajući u vidu pozitivne fiskalne rezultate, vlada ukinula privremena smanjenja penzija iz vremena krize, što će stupiti na snagu u novembru 2018., i da je pri tome istovremeno obezbedila da se ne poveća udeo ukupnih penzija u BDP-u.

Ruf je saopštio da je tim MMF-a postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2019. godinu, kojima se planira ukupan fiskalni deficit od pola procenta BDP-a, što bi vodilo ka daljem smanjenju javnog duga.

Time bi se, kaže, održala fiskalna disciplina, uz otvaranje prostora za realizaciju mera kojima se podstiče rast, kao što su dodatno povećanje javnih investicija i umereno smanjenje poreskog opterećenja rada.

Očekuje, takođe, da će ukupni troškovi plata i penzija rasti u skladu sa nominalnim BDP-om.

Ruf je konstatovao i da indikatori finansijskog sektora nastavljaju da se poboljšavaju.

"Problematični krediti u bankarskom sektoru su nastavili da padaju, a ažurirana strategija za rešavanje problematičnih kredita će se fokusirati na loše kredite u državnim finansijskim institucijama, uključujući Agenciju za osiguranje depozita".

Novi sistem za instant plaćanja koji planira da uvede Narodna banka Srbije, kako je istakao, doprineće modernizaciji transakcija u ekonomiji i sniženju njihovih troškova, kao i smanjenju sive ekonomije.

"Ostvaren je dalji napredak u realizaciji strukturnih reformi, ali su potrebni dodatni napori da bi se održala visoka stopa rasta u narednim godinama. Privatizacija RTB Bora i PKB-a predstavlja važan korak u iznalaženju trajnih rešenja za državna preduzeća. Vlasti Srbije ostaju odlučne u nameri da privatizuju Komercijalnu banku i Petrohemiju i razmatraju opcije za rešavanje pitanja MSK".

Ruf je takođe pohvalio napredak u reformi Poreske uprave, uz podršku tehničke pomoći MMF-a i Svetske banke.

Vlasti Srbije su, primetio je, i dalje ostale odlučne u nameri da sprovedu reformu sistema plata, koja će omogućiti da sektori koji to najviše zaslužuju dobiju povišice. "Što se tiče narednog perioda, program organa vlasti Srbije takodje se fokusira na jačanje upravljanja javnim investicijama, borbu protiv sive ekonomije i jačanje korporativnog upravljanja u EPS-u i drugim ključnim javnim preduzećima".

Ruf je naglasio da je misija MMF-a vodila konstruktivne razgovore sa vlastima Srbije i postigla dogovor na nivou tima o politikama koje je neophodno realizovati radi okončanja prve revizije aranžmana u okviru Instrumenta za koordinaciju politika.

"Očekuje se da će kvantitativni ciljevi za kraj septembra 2018. biti ispunjeni, i nastavljeno je sa sprovodjenjem reformi u okviru programa, mada uz kašnjenje u nekim oblastima. Sporazum zavisi od realizacije ključnih mera, kao i odobrenja rukovodstva i Izvršnog odbora MMF-a. Razmatranje na Odboru je provizorno zakazano za sredinu decembra", zaključio je šef tima MMF.

Tim MMF-a je boravio u Beogradu u periodu od 24. septembra do 4. oktobra radi razgovora o prvoj reviziji aranžmana u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI).