Već od samog ulaska u Naučno-tehnološki centar NTC NIS Naftagas u Novom Sadu, posetilac stiče utisak besprekorne organizovanosti te institucije koja će, kako je planirano, u bliskoj budućnosti da preraste u regionalnu istraživačku bazu za naftu i gas, zadovoljavajući u prvom redu potrebe NIS-a, ali i pružajući usluge drugim kompanijama.

Taj cilj, pre šest godina formirane NIS-ove kćerke kompanije koja se bavi naučno-tehnološkim praćenjem delatnosti svog osnivača i obezbeđivanjem inovacija u poslovanju, trebalo bi da ostvari više od 300 zaposlenih, uz pomoć najsavremenije IT opreme.

- Ključni resursi NTC-a jesu njegovi kadrovi i savremena oprema. Među zaposlenima imamo šest doktora nauka, 15 magistara i 52 sa master diplomom - ističe, za Novosti, Milan Lončarević, savetnik direktora NTC, posebno naglašavajući da su u poslednjih pet godina zaposlili više od 50 mladih stručnjaka.

U tom pogledu posebno je plodotvorna saradnja sa domaćim i međunarodnim obrazovnim institucijama, poput beogradskih fakulteta - Rudarsko-geološkog, Hemijskog, Tehnološkog i Instituta za hemiju kao i novosadskog Tehnološkog i Fakulteta tehničkih nauka, a uspešno sarađuju i sa Univerzitetom Heriot -Vat u Edinburgu.

- Trudimo se da naše kadrove, posebno mlade, intenzivno i sveobuhvatno obučavamo uz rad kroz specijalističke kurseve, stažiranja i obuke u Gazprom Neft-u učešća na stručnim konferencijama širom sveta a uz to i finansiramo specijalističke studije u Rusiji i doktorske u Srbiji - kaže Lončarević i naglašava da se ta značajna ulaganja u dodatno obrazovanje i usavršavanje zaposlenih kompaniji vrlo brzo vraćaju i to višestruko.

Uporedo sa razvojem ljudskih resursa u NTC-u intenzivno investiraju u opremu, pre svega u digitalizaciju poslovnih i tehnoloških procesa, kako bi što efikasnije došli do neophodnih tehnoloških rešenja, naglašava Sergej Petrenko, direktor Departmana za tehniku i tehnologiju proizvodnje nafte i gasa.

- Cilj nam je bio da stvorimo dobru digitalnu bazu podataka, za brzu analizu rada ležišta kako bismo mogli naučno da predvidimo neka dešavanja u bušotinama i adekvatno reagujemo, i u tome smo uspeli. Pored toga, jedan od prioriteta je implementacija hemijsko-tehničkih rešenja koja se koriste u proizvodnim procesima na naftnim i gasnim ležištima, kao na primer u pravcu stabilizacije pribušotinske zone ili u pravcu efikasne pripreme nafte - objašnjava Petrenko napominjući da će te tehnologije, koje razrađuje NTC, biti i znatno jeftinije od onih "uvoznih" koje koristi NIS, a u budućnosti postoji i mogućnost ponude istih drugim svetskim kompanijama.

Pokazujući najsavremenije laboratorije sa uzorcima iz bušotina širom naše zemlje, veliki centralni računar (IBM High performance computer), smešten u specijalnoj prostoriji, koji je jedan od najmoćnijih kompjutera u Srbiji, kabinete u kojima se posvećeno radi na projektima i sale za doobuku, mogao se čuti i plan o budućem statusu NTC NIS Naftagasa.

- Očekujemo da se u naredne od tri do četiri godine registrujemo kao naučna ustanova u Srbiji, odnosno naučni institut, čime bismo postali regionalni naučnoistraživački centar za naftu i gas u ovom delu Evrope - ističu sagovornici Novosti.

To će zasigurno biti od velikog značaja, kako za kompaniju NIS, tako i za širu društvenu zajednicu u kojoj radi.

Ulaganja

NIS je u proteklih pet godina u digitalizaciju poslovnih i tehnoloških procesa uložio oko 17 mil EUR.

- Samo u NTC je do sada uloženo oko osam miliona evra u razvoj informacionih tehnologija. U opremanje laboratorije za istraživanje i proizvodnju uloženo je 3,5 mil EUR, a u laboratoriju za preradu i promet 2,1 mil EUR - precizira Lončarević.

Muzej

U HOLU zgrade NTC oformljena je mala muzejska postavka u okviru koje je predstavljen istorijat NIS-a od formiranja Naftagasa 1949. godine, uzorci nafte i derivata, jezgra raznih vrsta i drugi eksponati.

Narodna banka Srbije (NBS) bi do ponedeljka, 17. decembra, najkasnije trebalo da utvrdi listu reprezentativnih platnih usluga u vezi s platnim računom, odnosno koje će naknade građanima i privredi javno da objavljuje.

Ponedeljak je krajnji rok do kada NBS treba da objavi propise koji će omogućiti javnu objavu od 10 do 20 platnih usluga, onih koje korisnici platnih usluga najčešće koriste i onih koje ih izlažu najvećem trošku.

Reč je o propisima za sprovođenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama.

Donošenjem podzakonskih akata predviđenih ovim zakonom doprineće se većoj transparentnosti pri iskazivanju naknada za platne usluge i standardizaciji termina koje koriste pružaoci platnih usluga pri oglašavanju svojih usluga, kažu u NBS.

Posle donošenja, podzakonska akta će biti objavljena i na zvaničnoj internet prezentaciji Narodne banke Srbije u delu - Propisi.

Kako ističu u NBS, to će doprineti i da korisnik platnih usluga brzo i jednostavno uporedi ponudu različitih pružalaca platnih usluga, a posebno je značajno što će pružaoci platnih usluga, pored već postojeće obaveze dostavljanja mesečnih izvoda, imati obavezu da izveštavaju korisnika platnih usluga i o svim naplaćenim naknadama za platne usluge u toku godine - zbirno.

Korisnici platnih usluga će tako imati uvid u to koliko novca godišnje ukupno izdvajaju za plaćanje pojedinih naknada za platne usluge.

- Narodna banka Srbije je na osnovu sprovedene detaljne analize podataka o uslugama povezanim s platnim računom, uzimajući u obzir usluge koje korisnici platnih usluga najčešće koriste u vezi s platnim računom, kao i usluge koje korisnike platnih usluga izlažu najvećem trošku, izradila inicijalnu verziju nacrta podzakonskog akta kojim će se utvrditi lista reprezentativnih usluga povezanih s platnim računom - kažu u NBS.

Pre pripreme finalne verzije tog akta, NBS je sredinom novembra nacrt tog akta uputila pružaocima platnih usluga, i zainteresovane strane imale su priliku da NBS dostave svoje sugestije i komentare, nakon čega je pripremljena konačna verzija ovog akta, koji će takođe biti donet najkasnije u skladu sa zakonom utvrđenim rokom.

Tada će kao prilog Odluke o utvrđivanju liste reprezentativnih usluga povezanih s platnim računom biti objavljena i sama Lista reprezentativnih usluga povezanih s platnim računom.

Primena donetih odluka počeće 17. marta 2019. godine, a prelazni period od tri meseca (između donošenja i početka primene odluka) procenjen je kao adekvatan period da pružaoci platnih usluga usklade svoje poslovanje sa odredbama odluka i pripreme se za to.

U cilju što veće transparentnosti, naknada koje od korisnika platnih usluga naplaćuju, pružaoci platnih usluga će biti dužni i da najmanje jednom godišnje dostave korisniku izveštaj o svim naplaćenim naknadama za usluge povezane sa njegovim platnim računom.

Imajući u vidu značajno učešće transakcija platnim karticama u ukupnim bezgotovinskim plaćanjima (57% u 2017. godini), kao i dalje rastući trend učešća platnih kartica u bezgotovinskim plaćanjima na domaćem tržištu, u junu ove godine usvojen je Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica.

Ovaj zakon je stupio na snagu 16. juna, a primenjuje se od 17. decembra 2018. godine, osim člana 9. ovog zakona, čija primena je počela 17. avgusta 2018. godine.

Ovim članom Zakona, predviđeno je da su izdavaoci platnih kartica u obavezi da svakom korisniku koji zahteva izdavanje platne kartice uz tekući račun izdaju platnu karticu kod koje se transakcije obrađuju, notiraju i poravnavaju u platnom sistemu u Srbiji.

Počevši od tog dana, svim novim korisnicima tekućih računa koji zahtevaju platnu karticu izdavalac je dužan da besplatno izda karticu sa domaćom obradom transakcija, a pored toga da korisnicima sve kartice koje ne ispunjavaju uslov domaće obrade transakcija, na svom isteku roka važnosti, zameni karticama sa domaćom obradom transakcija.

Uz tu karticu, tom korisniku, na njegov poseban zahtev u pismenoj formi može biti izdata jedna ili više platnih kartica kod kojih se u domaćim platnim transakcijama obrada naloga za prenos izdatih na osnovu njihove upotrebe ne obavlja u platnom sistemu u Srbiji.

Smisao ove odredbe je u tome da se korisnicima omogući da uvek imaju najmanje jednu platnu karticu nad čijom obradom transakcija postoji efektivan nadzor domaće zakonom odgovorne institucije, odnosno NBS, i time im se garantuje pristup sredstvima na njihovom tekućem računu u slučaju nedostupnosti ili problema u radu sistema nad kojima institucije Srbije nemaju nadzor, niti bilo kakvo pravo uvida u njihovo poslovanje.

Ostale odredbe Zakona primenjuju se od ponedeljka, 17. decembra, pri čemu je predviđeno fazno snižavanje međubankarskih naknada u kartičnim transakcijama.