Akcije kojima se trguje na američkoj berzi zabeležile su najgori rezultat za Badnje veče ikada, a indeks S&P 500 ušao je na teritoriju "medveda".Indeks Dau Džons pao je u vrlo volatilnoj trgovini za 653 poena, ispod 22.000. Indeks je izgubio dva odsto vrednosti, zatim je tokom trgovanja u jednom momentu povratio sve gubitke da bi ponovo pao za više od dva odsto.

Indeks S&P 500 izgubio je 2,7 odsto vrednosti i tako ušao u polje "medveda" jer se survao 20,06 odsto u odnosu na najviše dostignute vrednosti. Volstrit tradicionalno smatra pad od 20 odsto ulaskom u tržište "medveda".

Indeks Nasdak izgubio je za 2,2 odsto.

Svih 11 sektora indeksa S&P 500 je u minusu u decembru, četvrtom kvartalu i celoj godini.

Poslednje nedelje Dau Džons je izgubio 1.655 poena, odnosno 6,8 odsto. To je najgora nedelja za taj indeks još od oktobra 2008., odnosno epicentra finansijske krize.

Indeks S&P 500 takođe je izgubio sedam procenata za jednu nedelju.

Nasdak je 22 odsto niži od rekordne vrednosti dostignute u avgustu ove godine i takođe je na teritoriji "medveda".

Novi privatizacioni savetnik Komercijalne banke biće francuska konsultantska kuća Lazard, koja je već angažovana na nekim velikim poslovima u Srbiji, nezvanično saznaje Danas.

Lazard je savetovao državu u vezi sa koncesijom Aerodroma Nikola Tesla, koju je dobio francuski Vinci Airports, a ta kompanija savetovala je i Telekom Srbija prilikom neuspešne privatizacije 2015 godine, kada ponude nisu zadovoljile Vladu Srbije, piše Danas. List navodi i da je u regionu Lazard savetovao slovenački državni fond SOD prilikom prodaje Nove kreditne banke Maribor (NKBM) 2015, prenosi eKapija.

Kako podseća ovaj list, ministarstvo finansija je polovinom oktobra raspisalo poziv za izbor privatizacionog savetnika Komercijalne banke, sa rokom za dostavljanje ponuda do 12. novembra. Za isti posao 2015. je bila izabrana japanska investiciona banka Nomura.

Bord guvernera Azijske banke za investicije u infrastrukturu (AIIB) odobrio je zahtev za prijem Srbije u članstvo, objavljeno je na zvaničnoj internet stranici tog međunarodnog kreditora.

Bord guvernera AIIB odobrio je prijave za članstvo za ukupno šest zemalja - Srbiju, Alžir, Ganu, Libiju, Maroko i Togo, čime je ukupan broj članica dostigao 93 zemlje.

Šest potencijalnih članica će se zvanično pridružiti AIIB-u kada završe potrebne procedure u svojim zemljama i deponuju prvu ratu kapitala kod banke. Novim članicama će biti dodeljene akcije postojećeg paketa neraspoređenih akcija AIIB-a, dodaje se u saopštenju banke čije je sedište u Pekingu.

- Članstvo u AIIB-u je za tri godine povećano sa 57 država-osnivača na 93 članice sa gotovo svih kontinenata. To pokazuje posvećenost naših članica multilateralnoj saradnji i jačanju uloge AIIB-a u međunarodnoj finansijskoj zajednici - naveo je u saopštenju potpredsednik AIIB-a Deni Aleksander.

Povećanje broja članica banke u Evropi i Africi, kako je dodao, takođe je odraz rasta i razvoja međuregionalne povezanosti, posebno održive infrastrukture koja otvara pristup novim tržištima u Aziji i šire.

Povelju o osnivanju AIIB je potpisalo 57 zemalja pre nego što je banka zvanično krenula s radom u januaru 2016. godine.

Koliko dobijaju mali akcionari od koncesione naknade za beogradski aerodrom. Novac od koncesione naknade biće raspoloživ za dva i po meseca, kada bi trebalo da bude podeljen
Građani koji nisu do sada prodali svoje besplatno stečene akcije Aerodroma "Nikola Tesla" mogu uskoro na svojim računima da očekuju dividendu u iznosu od oko 1.455 dinara. Francuska kompanija "Vansi" je, plativši jednokratnu koncesionu naknadu od 501 milion evra, preuzela upravljanje beogradskim aerodromom. Novac će, srazmerno učešću u vlasništvu biti podeljen svim akcionarima: državi 417 miliona evra, a malim akcionarima preostalih 85 miliona evra. Tačan datum raspodele još nije poznat, ali se nezvanično očekuje da bude za dva do tri meseca.

Aerodrom "Nikola Tesla" ima ukupno 35,03 miliona akcija, od kojih je u sopstvenom vlasništvu oko 1,26 odsto. Ostatak, od ukupno 34,58 miliona ulazi "u računicu" za podelu ove koncesione naknade. To, praktično, znači da će vrednost po akciji biti 14,49 evra bruto (oko 1.713 dinara). Toliko će prihodovati država po svakoj akciji. Građani, pak, dobijaju ovaj iznos umanjen za porez od 15 odsto, što iznosi 12,31 evro. To je, po trenutnom zvaničnom kursu, 1.455,7 dinara po akciji.

Isplati dividende, kao raspodeli dobiti neke kompanije, uvek mora da prethodni odluka Skupštine akcionara, čija sednica još nije zakazana.- Aerodrom uobičajeno pravi presek stanja za isplatu dividendi na kraju poslovne godine, na dan 31. decembar, a u junu se održava redovna skupština akcionara. Pretpostavljam da će, u slučaju koncesione naknade, biti zakazana vanredna skupština akcionara, kako bi raspodela bila obavljena ranije - ističe Nenad Gujaničić, glavni broker investicionog društva "Momentum sekjuritiz".

On napominje da Aerodrom posluje sa profitom i da će ovu godinu završiti sa ostvarenom dobiti od oko 3,4 milijarde dinara tako da može da se očekuje i podela dividendi iz dobiti iz tekućeg poslovanja, što, opet, zavisi od odluke akcionara.

Inače, u ponedeljak je usvojen i novi statut akcionarskog društva Aerodrom "Nikola Tesla". Prema njemu, poziv za vanrednu sednicu skupštine akcionara upućuje se najkasnije 21 dan pre dana održavanja sednice. Prema najavama srpskih zvaničnika, novac od koncesione naknade trebalo bi da bude u republičkom budžetu za dva do dva i po meseca, što znači da će se istovremeno naći i na računu malih akcionara.Deo dobijenog novca od francuskih koncesionara naša država će, takođe prema najavama zvaničnika, iskoristiti za vraćanje starih dugova, a ostatak "za velike infrastrukturne projekte u budućnosti".

Godišnja naknada

Ugovorom o koncesiji, francuski "Vansi" obavezao se i na uplatu godišnje koncesione naknade, koja će iznositi od 4,4 miliona evra do 15,1 miliona evra i uplaćivaće se u narednih 25 godina u zavisnosti od ostvarenih rezultata. Taj novac će takođe biti raspodeljen između budžeta Srbije i manjinskih akcionara. Tako bi u slučaju miminalne naknade od 4,4 miliona evra, građanima malim akcionarima pripalo 12,7 evro centi po akciji, odnosno oko 15 dinara po trenutnom kursu. A, u slučaju 15,1 milion evra, ovaj iznos bi po akciji bio 37 evrocenti, odnosno oko 44 dinara.

Beograd -- Dan na Beogradskoj berzi obeležilo je obaranje cenovnog rekorda akcija Aerodroma "Nikola Tesla", koje su na trenutak stigle do istorijski najvišeg nivoa.Ukupan promet na trgovanju iznosio je 51 milion dinara (431,2 hiljade evra).

Indeks BELEX15 je uzleteo za 1,4 odsto na 763,83 poena, a BELEXlajn je porastao za 0,7 procenata na 1.578 poena.

Aerodrom "Nikola Tesla" je bio apsolutni lider na trgovanju, kako po prometu, tako i po rastu vrednosti akcije.

Naime, hartije beogradske vazdušne luke su bile na čelu liste dobitnika, ojačavši za 4,93 odsto na 1.963 dinara, a tokom trgovanja su dostigle u jednom momentu i istorijski najvišu cenu od 1.956 dinara. Pri tome, zabeležile su i najveći promet danas u iznosu od 44,4 miliona dinara.

Među dobitnicima je bila i Naftna industrija Srbije s rastom cene od 1,8 odsto na 687 dinara, uz trgovanje vredno 5,2 miliona dinara.

Od ostalih kompanija čijim se akcijama trgovalo na regulisanom tržištu, vredan pomena je jedino promet beogradskog preduzeća Hempro, u iznosu od približno 0,2 miliona dinara po nepromenjenoj ceni od 510 dinara.

Strani investitori su u ukupnom prometu na tržištu akcija imali udeo od 43,46 posto, pri čemu u kupovini 8,72 procenta, a u prodaji 78,2 posto.

Danas nije trgovano državnim dužničkim hartijama.