Ugovor o koncesiji beogradskog aerodroma Nikola Tesla na 25 godina biće danas svečano potpisan u Palati Srbija sa francuskom kompanijom Vinci Airports, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.

Kako je navedeno, u ceremoniji će učestvovati predsednica Vlade Ana Brnabić, potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, glavni izvršni direktor Vinci koncesija i predsednik Vinci Airports Nikolas Notebert i ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni.

Ugovor o koncesiji na 25 godina obuhvata finansiranje, upravljanje, održavanje, proširenje i nadogradnju postojećeg aerodromskog terminala i poletno-sletne staze. Kao koncesionar Vinci Airports će imati cilj da poboljša uslova rada aerodroma Nikola Tesla, kako bi se omogućilo aviokompaniji Air Serbia da ponudi nove letove na dužim rutama kao deo svoje glavne strategije.

Vlada Srbije je koncesiju nad beogradskim aerodromom poverila kompaniji Vinci Airports, koja je pobedila na tenderu. Francuzi su ponudili 501 mil EUR za 25 godina, uz investicionu obavezu od 732 mil EUR, dok će godišnja taksa na koncesiju biti od pet do 16 mil EUR.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije rekao da je dogovorom o koncesiji za beogradski aerodrom ostvaren ogroman uspeh i da je to dobar signal investitorima, dok je Notebert izjavio da će beogradski aerodrom biti sedište francuske kompanije u centralnoj i istočnoj Evropi.

Inače, reč je o kompaniji osnovanoj 1996. godine, koja je firma-ćerka kompanije Vinci, sa 35 aerodoma u svetu - 12 u Francuskoj, deset u Portugalu, šest u Dominikanskoj Republici, tri u Kambodži, dva u Japanu i po jednim u Čileu i Brazilu.

Vinci Airports godišnje opslužuje 132 miliona putnika i više od 200 aviokompanija.

Odbor poverilaca fabrike lekova Jugoremedija u stečaju, nezadovoljan postupanjem Privrednog suda u Zrenjaninu, najavio je obraćanje evropskim institucijama, imajući u vidu da je ova farmaceutska kompanija jedan od 24 slučaja sporne privatizacije u Srbiji.

- Predsednik Privrednog suda odbio je naš prigovor na rad stečajnog sudije i upravnika, koji sve čine da obezvrede imovinu Jugoremedije, čime nanose nenadoknadivu štetu svim poveriocima - kaže za Novosti Vladimir Pecikoza, predsednik Odbora poverilaca.

Poverioci, zapravo, gube strpljenje posle dva propala pokušaja prodaje imovine Jugoremedije. Ponuđena je po početnoj ceni od 32 mil EUR, ali bez licenci i dozvola za prometovanje lekova, koje odbija da vrati novosadska firma Union medic, bivši zakupac pogona u Zrenjaninu. Potencijalni novi gazda umesto dozvole za proizvodnju 22 poznata preparata Jugoremedije može da dobije samo parnicu protiv Union medica...

- Ova intelektualna svojina Jugoremedije procenjena je na više od 18 mil EUR. Najvredniji je njen deo, bez kog niko nema interes da kupi fabriku. To su pokazale dve licitacije, koje su ostale bez odziva - iznosi Pecikoza.

Odbor poverilaca pokušao je da se nagodi sa novosadskom firmom, koja vodi spor protiv Jugoremedije takođe u Privrednom sudu u Zrenjaninu, sa zahtevom za odštetu od 47 miliona dinara na ime troškova za registraciju preparata. Stečajni sudija i upravnik nisu dali saglasnost na vansudsko poravnanje. Nisu odgovorili ni na zahtev jedne firme iz Republike Srpske, koja je zainteresovana za zakup pogona i proizvodnju lekova u Zrenjaninu.

- Sumnjamo da stečajni organi "legalnim putem" žele da eliminišu procesnu ulogu odbora poverilaca i nakon treće neuspešne prodaje novog vlasnika Jugoremedije nađu neposrednom pogodbom, a za trećinu procenjene vrednosti - iznosi Pecikoza, uveren da izbegavanje konkurencije odgovara samo firmi u čijem su posedu dozvole za prometovanje lekova.

Stečajni upravnik Radovan Savić za Novosti je potvrdio da u aprilu sprema novi oglas o prodaji. Istovremeno, protiv njega je Union medic Višem javnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu zbog sumnje za zloupotrebu položaja.

Bivšim radnicima FAP-ovih zavisnih preduzeća, kao i radnicima koji su bez socijalnog programa napustili fabriku u decembru 2015. godine, podeljena su rešenja o subvencijama lokalne samouprave u iznosu od 45 miliona dinara za započinjanje samostalnog biznisa.
PRIBOJ - Bivšim radnicima FAP-ovih zavisnih preduzeća, kao i radnicima koji su bez socijalnog programa napustili fabriku u decembru 2015. godine, podeljena su rešenja o subvencijama lokalne samouprave u iznosu od 45 miliona dinara za započinjanje samostalnog biznisa.

Opština Priboj je obezbedila pomenuta sredstva, a do kraja godine se planira i otkup deonica od radnika koje su na ime šest zaostalih plata dobili 2016. godine u procesu restrukturiranja firme, navodi se na portalu opštine Priboj.

Renovirana Dvorana Doma sindikata otvoriće vrata posetiocima 27. aprila, pod novim imenom - Kombank dvorana.

U saradnji sa Komercijalnom bankom, kultno mesto na Trgu Nikole Pašića dobiće novi vizuelni identitet, koji će biti modernizovan i prilagođen najnovijim svetskim standardima, najavljuju iz kompanije MCF MegaComFilm.

- Uz puno poštovanje prema svim vrednostima koje je simbolizovala Dvorana Doma sindikata, ova promena nastupila je nakon detaljnog planiranja, postavljanja strategije za dalje unapređivanje rada i jačanje pozicije ove institucije, koja će postati najlepši centar kulturnih, zabavnih i kongresnih dešavanja u Beogradu - navodi se u saopštenju.

- Afirmacija kulture i umetničkih vrednosti su postulati koji su nam ugrađeni u DNK, kroz festivale, filmsku distribuciju i aktivnosti kojima se bavimo. Formalizam u kreativnom izražavanju i oblikovanju nam nije stran, pravi dokaz je potpuna rekonstrukcija Dvorane uz zadržavanje i unapređenje sadržaja. Brinući o javnom interesu i uzoru prošlog vremena, rekonstrukcijom Dvorane u duhu modernizma, odrastaće nove generacije kroz kulturu i zabavu. Prirodno je da Beograd pored svih ostalih objekata i sadržaja koje ima, dobije po prvi put i svoju Dvoranu koja će, zahvaljujući partnerstvu sa Komercijalnom bankom, sa ponosom poneti ime Kombank dvorana - rekao je Igor Stanković, direktor Kombank dvorane.

Kombank dvorana će, nakon završetka rekonstrukcije, posedovati najmoderniju koncertnu, pozorišnu, kongresnu i festivalsku dvoranu i još pet bioskopskih sala sa ukupnim kapacitetom od 1.900 mesta, veliki hol sa VR zonom, zabavnim sadržajem i kafeom, dečiji zabavno-edukativni centar, press centar, lounge i jazz bar.

Rekonstrukcija dvorane započeta je 1. jula 2017. godine i trajala je deset meseci, a iznos investicije je više od 4,5 mil EUR.

Ugovor o koncesiji beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" na 25 godina potpisan je danas sa francuskom kompanijom Vansi erports, u prisustvu premijerke Ane Brnabić i ministara.
BEOGRAD - Ugovor o koncesiji beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" na 25 godina potpisan je danas sa francuskom kompanijom Vansi erports, u prisustvu premijerke Ane Brnabić i ministara.

Ukupna nominalna vrednost ove transakcije je oko 146 milijardi evra (1.461.508.000 evra), a tu spadaju jednokratna naknada, minimalne godišnje koncesione naknade i kapitalna ulaganja.

BEOGRAD - Ugovor o koncesiji beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" na 25 godina potpisan je danas sa francuskom kompanijom Vansi erports, u prisustvu premijerke Ane Brnabić i ministara.
Ukupna nominalna vrednost ove transakcije je oko 146 milijardi evra (1.461.508.000 evra), a tu spadaju jednokratna naknada, minimalne godišnje koncesione naknade i kapitalna ulaganja.

Ugovor u Palati Srbija potpisali su potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, glavni izvršni direktor Vansi koncesija i predsednik Vansi Erports Nikola Notbar, Masimo Bruco iz kompanije Vansi erports Srbija i v.d. generalnog direktora aerodroma "Nikola Tesla" Saša Vlaisavljević.
Prisustvovao je i ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni.

Ugovor o koncesiji na 25 godina obuhvata finansiranje, upravljanje, održavanje, proširenje i nadogradnju postojećeg aerodromskog terminala i poletno-sletne staze.

Vansi Aerodromi ponudio je jednokratnu koncesionu naknadu u iznosu od 501 milion evra.

Isplata će se vršiti kroz dividendu i to: Republici Srbiji 417 miliona evra i malim akcionarima 84 miliona evra).

Tokom perioda trajanja koncesije biće plaćana godišnja koncesiona naknada.

Minimalna koncesiona naknada po godini se kreće između 4.4 miliona evra do 15.1 miliona evra.
Ponuđena kapitalna ulaganja su sanacija i rekonstrukcija glavne poletno-sletne staze, izgradnja umetnute poletno-sletna staze, pomoćnih rulnih staza i brzih izlaza sa piste.

Očekuje se razvoj prostora terminala, podizanje broja gejtova i dodatni razvoj kargo stendova.

Finansijsko zatvaranje transakcije i prenos sertifikata aerodromskog operatera odnosno početak rada Vansi Erports Srbija d.o.o. kao aerodromskog operatera se ne očekuje pre septembra 2018. godine.

Tada će biti i uplata jednokratne koncesione naknade.

Ukupna nominalna vrednost ove transakcije – jednokratna naknada, minimalne godišnje koncesione naknade i kapitalna ulaganja iznosi 1.461.508.000 evra.

Ciljevi Vlade Srbije za primenom učešća privatnog sektora na arodromu Nikola Tesla su da se srpsko avio-tržište unapredi u skladu sa najboljom međunarodnom praksom, razvijajući Beograd kao jedan od ključnih regionalnih centara vazdušnog saobraćaja, unapređujući povezanost Srbije sa međunarodnim tržištem i ubrzavajući ekonomski razvoj Srbije i vrednost koju dobijaju za novac srpski poreski obveznici.

Međunarodni tender je sproveden od 10. februara 2017. kroz fazu pretkvalifikacija, fazu neobavezujućih ponuda i fazu obavezujućih ponuda, a odluka je doneta 5. januara 2018. godine.

Globalni operater Vansi Aerodromi razvija, finansira, gradi i posluje na 35 aerodroma, na tri kontinenta, u sedam zemalja (Francuska 12 aerodroma, Portugal 10 aerodroma, Japan dva aerodroma, Dominikanska Republika šest aerodroma, Čile jedan aerodrom, Brazil jedan aerodrom, Kambodža tri aerodroma)

Vansi je na aerodromima na kojima upravl?a u 2017. godini ostvario ukupan promet od 157 miliona putnika, 1,4 milijardi evra prihoda, rast od 12.4 odsto ukupnog saobraćaja.

Vansi Aerodromi rast aerodroma Nikola Tesla primarno vide u razvoju čvorišta avio-saobraćaja na Balkanu sa planiranim razvojem saobraćaja do 14,74 miliona putnika 2043. godine i 120 hil?ada operacija.

Kao koncesionar Vansi Erports će imati cilj da poboljša uslova rada aerodroma "Nikola Tesla" kako bi se omogućilo aviokompaniji Er Srbija" da ponudi nove letove na dužim rutama kao deo svoje glavne strategije.

Posle potpisivanja ugovora predstavnici francuske kompanije Vansi Erports i potpredsednica vlade Mihajlović obići će aerodrom "Nikola Tesla.