Direktna Banka Kragujevac announced on Monday, April 23, 2018, that it had officially bought 100% of Piraeus Bank Belgrade from the Piraeus Bank Group, to the end of expanding its operations and strengthening its position in the market of Serbia.

As stated in the press release, Direktna Banka, as a universal bank, is oriented towards servicing natural persons, as well as small and medium enterprises, and it is constantly upgrading its offer of banking products and services in line with the demands of the local market.

The integration with Piraues will secure improved availability of Direktna Banka to its clients, as the bank’s sales network will increase by as much as 50% with this integration, the bank announced.

After the merger, which is expected to take place in November 2018, the banks will operate under the name of Direktna Banka and have a single network of branch offices throughout Serbia and a property of close to EUR 500 million, it is said.

Last year alone, Direktna Banka also bought Findomestic Bank Belgrade and realized a profit of RSD 1.9 billion, and the positive trend continues in 2018 as well, as seen from the first quarter profit of RSD 118 million.

Akcionari Fintel Energije doneli su odluku o povećanju kapitala kompanije za 3,5 milijardi dinara (27,5 mil EUR) kroz inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO) na Beogradskoj berzi.

Akcionari su odobrili povećanje kapitala kroz listing na premijum listingu Beogradske berze.

- Na sastanku akcionara Fintel Energije odlučeno je da se kapital poveća do najviše 3,25 milijardi dinara (27,5 mil EUR), što odgovara 6,5 miliona novih akcija u vrednosti od 500 dinara po deonici - navodi se u saopštenju kompanije Fintel Energia Group.

Prema italijanskim medijima, Fintel Energia Group, koja je vlasnik Fintel Energije, očekuje da zadrži kontrolni udeo u srpskoj kompaniji, čiji IPO bi trebalo da bude završen u prvoj polovini godine.

Pre nekoliko dana, Fintel Energija je podnela prijavu za IPO kod Komisije za hartije od vrednosti. Kompanija, takođe, priprema i prospekt za emitovanje akcija.

Fintel Energija i srpski MK holding, u vlasništvu srpskog biznismena Miodraga Kostića, vlasnici su dve firme, MK Fintel Wind i MK Fintel Wind holding.

MK Fintel Wind kontroliše prvu fazu vetroparka Košava, snage 69 MW, čija izgradnja je počela u junu prošle godine. Krajem februara, MK Fintel Wind je saopštio da je obezbedio 81,5 mil EUR za završetak prve faze ovog vetroparka.

U vlasništvu kompanije MK Fintel Wind holding su sve ostale vetroelektrane, koje grade ili su izgradili Fintel Energia i MK holding u Srbiji. Dosad su kompanije otvorile prvi vetropark u Srbiji, Kula, snage 9,9 MW, krajem 2015. godine, a u oktobru 2016. i vetropark La Piccolina.

Tender za izbor strateškog partnera RTB-u Bor bi trebalo da bude raspisan u maju, a ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je rekao da strateški partner neće imati pravo i na rudu, pošto je ruda u isključivom vlasništvu države.
BEOGRAD - Tender za izbor strateškog partnera RTB-u Bor bi trebalo da bude raspisan u maju, a ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je rekao da strateški partner neće imati pravo i na rudu, pošto je ruda u isključivom vlasništvu države.

"Po zakonima Srbije niko nema pravo na rudu. Ruda je vlasništvo Republike Srbije, a partner će imati eksploatacionu dozvolu na osnovu koje će vršiti rudarsku proizvodnju i plaćati Srbiji tu rudnu rentu", rekao je Antić za Prvu.

Gasprom ne isključuje mogućnost da će Evropi možda biti potreban novi gasovod za isporuke gasa iz Rusije, izjavio je danas potpredsednik te kompanije Aleksandar Medvedev.
MOSKVA - Gasprom ne isključuje mogućnost da će Evropi možda biti potreban novi gasovod za isporuke gasa iz Rusije, izjavio je danas potpredsednik te kompanije Aleksandar Medvedev.

"Ako Evropa iskaže svoje potrebe i bude spremna da potpiše neophodne ugovore, onda ne isključujem mogućnost da će biti potrebni novi projekti za transport gasa, kao na primer Severni tok 3", izjavio je Medvedev za TV kanal Rusija 24.

Na prostoru u Bloku 64, gde se trenutno nalazi čuvena fabrika Industrije mašina i traktora (IMT), moglo bi u budućnosti da nikne naselje za 10.000 ljudi.

Nedavna prodaja IMT-a probudila je sumnju građana da će indijska kompanija TAFE za sitne pare postati vlasnik atraktivne lokacije. Međutim, nadležni objašnjavaju da to nije slučaj, baš kao što je izvesno da će fabrika biti izmeštena sa ovog dela Novog Beograda za koji postoje veoma ambiciozni planovi.

Indijci su postali vlasnici građevinskih objekata, kao i prava na žig i opremu, dok zemljište ostaje u vlasništvu države Srbije.

- Prodat je brend, intelektualna svojina, lokacija u Jarkovcu kod Sečnja, gde je nekad bila fabrika za proizvodnju prikolica za traktore. Lokacija na Novom Beogradu nije prodata, ona ostaje u stečajnoj masi i biće posebna procedura za nju - rekao je nedavno ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Iz Agencije za licenciranje stečajnih upravnika potvrđuju ovu priču.

- Zakonom o stečaju definisan je način unovčenja imovine stečajne mase, kao i postupak prodaje. Deo imovine stečajnog dužnika koji se nalazi na lokaciji na Novom Beogradu nije obuhvaćen prodajom pravnog lica i biće predmet prodaje u skladu sa gore navedenim - objašnjavaju u ovoj agenciji.

Krajem prošle godine obelodanjena je izrada Plana detaljne regulacije (PDR) za ovaj prostor kojim, kako je tada najavljeno, treba da se ispita mogućnost da se na mestu nekadašnje fabrike sagradi poslovno-stambeni kompleks. Na 74 hektara (41 hektar fabrike i 33 hektara između proizvodnih pogona i kompleksa Airport City) smestili bi se komercijalni sadržaji i stanovi za oko 10.000 ljudi.

Plan je da stambene zgrade budu unutar same parcele, dok će komercijalni sadržaji biti postavljeni uz novobeogradske bulevare - Ulicu Jurija Gagarina, Tošin Bunar, Omladinskih brigada...

Sudbina još nije poznata

Šta će biti na mestu čak 14 hala koje su smeštene u ovom delu Novog Beograda znaće se možda 2019. godine kada bi trebalo da bude završen Plan detaljne regulacije za to područje.

Stanovi i tržni centri umesto fabrika

Na mestu nekadašnjih giganata nikli su uglavnom šoping molovi, pa i čitava naselja. Tamo gde je bio rakovički Rekord sada je tržni centar Capitol park, na mestu IKL-a (Industrije kotrljajućih ležajeva) sagrađeno je naselje Central garden, a i Beko će uskoro ustupiti mesto stambeno-poslovnom kompleksu.

Na domaćem tržištu akcija zabeležen je danas nešto bolji promet, zahvaljujući blok transakciji akcija Geomašine, preduzeća za proizvodnju geološko-rudarske opreme i pribora.
BEOGRAD - Na domaćem tržištu akcija zabeležen je danas nešto bolji promet, zahvaljujući blok transakciji akcija Geomašine, preduzeća za proizvodnju geološko-rudarske opreme i pribora.

Ukupan promet na trgovanju iznosio je gotovo 30 miliona dinara (245,3 hilj

Dobit privrede Srbije u 2017. godini iznosila je 437,2 milijare dinara, što je više nego duplo bolji rezultat u poređenju sa 2016. godinom kada je dobit bila 187,4 milijarde dinara, objavila je danas Agencija za privredne registre (APR).

- Visoka profitabilnost privrede u prošloj godini postignuta je zahvaljujući uvećanju neto dobitka za 32%, na 666,6 milijardi dinara, ali i smanjenju neto gubitka za 27,8%, na 229,4 milijarde dinara - kazala je registratorka u Registru finansijskih izveštaja Ružica Stamenković.

Ona je istakla da privredna društva u Srbiji već treću godinu ostvaruju ukupnu dobit, ali da je u 2017. tempo njihovog rasta oslabio u odnosu na prethodnu godinu, odnosno bio je 4,8% naspram 26,1% u 2016.

Rastućoj profitabilnosti srpske privrede, po njenim rečima, značajno su doprinela i kretanja na deviznom tržištu jer je usled više nego trostrukog uvećanja pozitivnih kursnih razlika (181,5 milijardi dinara) dobit iznosila 37,4 milijarde dinara.

Usklađivanje vrednosti imovine i potraživanja i otpisvanje potraživanja takođe je, kako je dodala, doprinelo većoj profitabilnosti privrednih društava, jer je gubitak po tom osnovu iznosio 41,1 milijardu dinara, što je za 62,5% manje nego prethodne godine.

U Srbiji su u 2017. godini poslovala 141.942 privredna društva, a izveštaje za statističke i druge potrebe dostavila su 102.532 društva. Najveći broj preduzeća poslovala su pozitivno - 59.131, a u minusu je bilo 26.592. U svim preduzećima je bilo zaposleno 1.073.557 radnika, 34.456 više nego prethodne godine.

Najveća dobit ostvarena je u prerađivačkoj industriji - 157 milijardi dinara, a u tom delu privrede je i najviše zaposlenih - 340.923.

I javna preduzeća, kojih ima 576, poslednje tri godine posluju profitabilno i u 2017. su imala dobit od 29 milijardi dinara, dva puta više nego u 2016. Neto dobit je iskazalo 421 javno preduzeće, a neto gubitak 135.

U javni preduzećima je prošle godine bilo manje 1.979 radnika, tako da imaju ukupno 118.115 zaposlenih.

Analiza poslovanja privrede u 2017. godini je pokazala da se prema rastu pozitivnih rezultata izdvaja region južne i istočne Srbije u kome je dobitak povećan sa 1,3 milijarde u 2016. na 33,8 milijardi dinara u 2017. godini.
Preduzetnici koji imaju obavezu da APR dostavljaju izveštaje, njih 17.382, prošle godine su imali ukupni dobitak od 7,9 milijardi dinara, 7,9% više u poređenju sa 2016. Oni su zapošljavali 50.955 radnika, što je za 2.794 više nego prethodne godine.

APR-u izveštaje za 2017. nije dostavilo 50.524 pravnih lica, među kojima je najviše onih koji nisu poslovno aktivni. Pomoćnik ministra privrede Dušan Vučković je rekao da godinama ista privredna društva ne dostavljaju finansijske izveštaje, a i dalje su registrovana u APR-u iako niti rade niti imaju zaposlenih.

On je kazao da će u izmenama Zakona o privrednim društvima na efikasniji način biti rešeno gašenje takvih firmi.

Po oceni Vučkovića, boljim poslovnim rezultatima srpske privrede u poslednjih nekoliko godina doprinose podsticaji za investicije i zapošljavanje, koje dodeljuje Ministarstvo privrede.

- U sredu (25. aprila 2018. godine) će biti objavljen konkurs za dodelu pomoći za nabavku opreme i alata u ukupnom iznosu od 556 miliona dinara - najavio je Vučković i objasnio da će pomoć iznositi 25% vrednosti nabavke, a 50% će biti krediti.