U Srbiji trenutno postoji više od 28.000 gradilišta, a broj izdatih građevinskih dozvola povećan je za 14, 4% u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period 2017, rekla je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović u razgovoru sa direktorkom Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), Azu al Abd.

- Zajedno smo napravili odlične rezultate. Reformom i uvođenjem elektronskih građevinskih dozvola broj aktivnih gradilišta se povećava iz godine u godinu, danas ih je više od 28.000, a broj izdatih građevinskih dozvola povećan je za 14, 4% u prvom kvartalu 2018. u odnosu na isti period 2017. godine - rekla je Mihajlović.

Ona jе istakla i da jе zajеdnička saradnja MGSI i USAID doprinеla da Srbija od 2015. godinе do 2018. godinе na Doing business listi Svеtskе bankе sa 91. mеsta naprеdujе na 43. mеsto, dok jе u oblasti izdavanja građеvinskih dozvola naprеdovala za nеvеrovatnih 176 mеsta, odnosno sa 186. na 10. mеsto Doing business listi, navodi se u saopštenju Ministarstva građevinarstva.

Realizacija programa "Izađi na berzu" počela je sredinom marta, a Siniša Krneta, direktor Beogradske berze kaže da su već sada mnogobrojne viđenije srpske kompanije iskazale interesovanje za berzu kao način prikupljanja kapitala.

On je rekao da su, u prethodna tri meseca, viđenije srpske kompanije upoznate, uz pomoć međunarodnih konsultanata, sa prednostima izlaska na berzu.

 

Postoji selekcija, lista kompanija, koje su neke više, neke manje zainteresovane za izlazak na berzu. Tokom letnjih meseci konsultacije će biti nastavljene, pa će biti i definisano koja će od pomenutih kompanija ući u proces priprema za izlazak na berzu.

Direktor Beogradske berze veruje da će biti dostignut cilj da u narednih 14 meseci, tri kompanije krenu u pripreme za izlazak na berzu.

- Sa pet kompanija bismo bili izuzetno zadovoljni - kaže Krneta za N1.

Kako kaže, iako se čini da je to mali broj, za Beogradsku berzu i aktiviranje tržišta kapitala to je veliki izazov.

Posle 80 godina, u narednim mesecima, kada budu završene sve predviđene procedure, akcije na Beogradskoj berzi listiraće i kompanija Fintel energija.

- NBS ne vodi ni politiku "jakog", ni politiku "slabog" dinara, ne cilja nijedan nivo deviznog kursa niti utiče na trend njegovog kretanja. Nivo kursa je rezultat ponude i tražnje za devizama svih učesnika na našem deviznom tržištu, a faktori koji utiču na kretanje kursa dolaze i iz domaćeg i iz međunarodnog okruženja. NBS reaguje podjednako objektivno i nepristrasno i kupovinom i prodajom deviza, vodeći računa o relativnoj stabilnosti koja omogućava izvesnost poslovanja tržišnih učesnika - kaže u razgovoru za "Blic Biznis" Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije.

Ovo je odgovor na našu konstataciju da se sve više mogu čuti kritike da jak dinar čini uvoz sve profitabilnijim, a da izvoznicima otežava položaj. Ima li mesta takvom stavu, pitamo.

- Uticaj realnog kursa na izvoz i uvoz je relativno nizak, i ne bi opravdao vođenje politike kursa sa ciljem poboljšanja spoljnotrgovinskog bilansa. To potvrđuju i iskustva iz prošlosti. I sama činjenica da brojni izvozni proizvodi u sebi sadrže visoku uvoznu komponentu govori o relativno malom uticaju kursa na cenovnu konkurentnost na međunarodnom tržištu, ističe guverner.

Od 22. oktobra počinje novi, "instant" platni sistem koji će građanima i privredi omogućiti da novac na svojim računima imaju za svega nekoliko sekundi od trenutka kada je on i uplaćen. Učešće poslovnih banaka u ovom sistemu plaćanja je obavezno i ne zavisi od njihove poslovne politike. Da li su banke spremne na ovaj veliki korak i za njih?

- Verujemo da će banke ne samo uspeti da ispune sve potrebne uslove u planiranim rokovima već da će i pronaći poslovni interes u uključivanju u ovaj sistem. Mi smo od samog početka, od kada smo odlučili da započnemo uvođenje ovog najsavremenijeg načina plaćanja, u taj proces uključili i banke. Podsetila bih da je u pitanju uspostavljanje infrastrukture za bezgotovinska plaćanja koja će omogućiti prenos novčanih sredstava u realnom vremenu, sa trenutnom ili potvrdom plaćanja u roku od nekoliko sekundi, i to 24/7/365. Ovaj sistem biće pogodan i za plaćanja među građanima i privrednim subjektima, kao i za plaćanja ka državi.

Referentna kamatna stopa NBS je tri odsto, može li se očekivati njen dalji njen pad? Da li kamatne stope na dinarske kredite mogu da budu još niže?

- Odluke o referentnoj kamatnoj stopi odmeravamo pažljivo, uvažavajući karakter i vrstu eventualnih pritisaka i procenjujući da li je reč o pritiscima na koje monetarna politika može i treba da reaguje, uz uvažavanje značaja niske inflacije za očuvanje ukupne makroekonomske stabilnosti. NBS je od maja 2013. godine, kada je počela sa ublažavanjem monetarne politike, referentnu kamatnu stopu snizila sa 11,75 odsto na tri odsto. U odnosu na septembar 2013, kada je započet trend pada kamatnih stopa, u aprilu 2018. kod stanovništva je zabeležen pad stopa na dinarske kredite za 9,5 p.p. - na 10,4%, a kod privrede je pad bio još izraženiji - 12,5 p.p., na 5,1 odsto.

Za vreme vašeg prethodnog mandata zbog brojnih mahinacija i zloupotreba zatvoreno je nekoliko banaka. Šta pokazuju sadašnje kontrole bankarskog sektora, ima li još problematičnih banaka?

- NBS svaki aspekt poslovanja banaka, uključujući i njihov poslovni rezultat, pažljivo i detaljno prati i analizira. Zahvaljujući svim aktivnostima sprovedenim prethodnih godina finansijski sistem je sigurniji i otporniji, i spreman da podrži dalji rast ekonomskih aktivnosti i privredni razvoj. Kroz sprovođenje posebnog postupka dijagnostičkih ispitivanja potvrđena je adekvatna kapitalizovanost srpskih banaka. Unapređen je regulatorni okvir za banke, čime je postignuta visoka usklađenost domaćih propisa sa propisima EU. Ključni koraci preduzeti su na rešavanja problematičnih kredita, pa je njihovo učešće smanjeno na 8,8 odsto na kraju aprila, što je najniži nivo od kraja 2008. od kada se taj pokazatelj prati.

Da li Srbija treba da ima svoje, domaće banke u državnom vlasništvu?

- Srbija treba da ima banke kojima je cilj zadovoljan klijent, vlasnik i zaposleni u banci, a to znači da samo u takvom sagledavanju celine treba tražiti svoje mesto na ovom tržištu. Poslovni rezultati i tržišna pozicija banaka zavise od uspešnosti prilagođavanja njihovih poslovnih modela tržištu nezavisno od veličine banke, njenog većinskog akcionara ili opredeljenja banke da li će biti univerzalna, ili specijalizovana institucija. Konkurencija treba da omogući da se izdvoje najuspešniji tržišni učesnici, a iskustvo nas uči da je bitan preduslov za održivo poslovanje usmerenost ka dugoročnim ciljevima.

Po vama, da li je ova godina dobra za prodaju Komercijalne banke?

- U skladu sa sporazumom akcionara, u planu je prodaja paketa akcija u njihovom vlasništvu, a glavnu ulogu u pripremi banke za privatizaciju ima rukovodstvo, odnosno akcionari banke. Prema informacijama kojima raspolažemo, privatizacija Komercijalne banke je u toku. U skladu s propisima Ministarstvo finansija dostavlja nacrt tenderske dokumentacije NBS, radi davanja mišljenja na deo koji se odnosi na dokaze o finansijskom stanju i dobroj poslovnoj reputaciji potencijalnog sticaoca banke, a to je jedan od najvažnijih preduslova da Komercijalna banka ostane vodeća.

Srbija ima 28 banaka. Očekujemo li neke nove akvizicije, odnosno nove velike igrače?

- O atraktivnosti našeg bankarskog tržišta za ulaganja govori značajan broj investitora, i stranih i domaćih, koji su ne samo izrazili interesovanje, već i stekli vlasništvo u domaćim bankama. Podržavamo ulazak bonitetnih investitora, koji ispunjavaju propisane uslove, bez obzira na vrstu sticaoca i zemlju porekla. O svakom zahtevu odlučujemo vodeći računa o stabilnosti bankarskog sektora i zaštiti interesa deponenata. U uslovima kada je neophodan rast kreditne aktivnosti, konkurencija samo može da doprinese da banke klijentima ponude kvalitetnije usluge po nižoj ceni.
Za prvih pet meseci ove godine Narodna banka Srbije novčano je kaznila 11 banaka koje su prekršile zakone o zaštiti korisnika finansijskih usluga i izrečeno je 14 novčanih kazni. Uprkos kaznama banke se i dalje oglušuju da imaju specifikaciju troškova i da sve troškove predstave klijentima. Može li se iskoreniti ta praksa i da li su novčane kazne dovoljne da bi se to promenilo?

- Pored toga što novčano kažnjava banke, između ostalog, i kada sve naknade nisu navedene u ugovornoj dokumentaciji, NBS deluje preventivno, pa je radi informisanja građana objedinila i na sajtu objavila podatke o efektivnoj kamatnoj stopi za izabrane proizvode koje banke nude građanima. Prava cena kredita na koju građani i privreda treba da obrate pažnju izražena je u efektivnoj kamatnoj stopi, koja pored nominalne kamatne stope uključuje i sve druge troškove. Nju su banke dužne da prikazuju pri svakom oglašavanju kredita, u predugovornim informacijama i pri zaključenju konkretnog ugovora.

Kada možemo da očekujemo da će NBS popisati sve usluge koje banke nude klijentima kako bi se izbegli skriveni troškovi banaka?

- Uz objavljivanje podataka o efektivnoj kamatnoj stopi, većoj transparentnosti troškova doprineće i izmene i dopune Zakona o platnim uslugama. Želeli smo da građanima omogućimo da bolje razumeju stručni "jezik" banaka, kao i da lakše porede njihove ponude, time što ćemo propisati zajedničku terminologiju koju će banke morati da koriste. U planu je i utvrđivanje liste reprezentativnih platnih usluga u vezi sa platnim računom. Ova lista će biti ista za sve banke i one će biti dužne da je, sa iznosom naknade za svaku uslugu, dostave korisniku u predugovornoj fazi. Banke će morati i da najmanje jednom godišnje dostave klijentima izveštaj o svim naplaćenim naknadama za usluge povezane sa njegovim platnim računom u zbirnom iznosu.
Vrhovni kasacioni sud će sve predmete u vezi sa kreditima građana zaduženih u švajcarskim francima, koji su primljeni do pre neku nedelju, rešiti do 1. oktobra ove godine. Često se može u javnosti čuti i o drugim presudama i tužbama klijenata protiv banaka. Kako po vama bi ta praksa mogla da se promeni, da klijenti zaštitu svojih prava ne traže na sudu, šta NBS može još da preduzme na polju zaštite korisnika finansijskih usluga?

- Trudimo se da u zaštiti korisnika delujemo proaktivno, pa smo dobrom kordinacijom sektora za zaštitu korisnika sa sektorima koji kontrolišu davaoce finansijskih usluga uspeli da sprečimo veliki broj nepravilnosti, odnosno predupredimo veliki broj pritužbi. Aktivno promovišemo postupak posredovanja pred NBS, a sprovodimo i brojne aktivnosti na finansijskoj edukaciji građana, koja bi trebalo da da rezultate na dugi rok.

Koliko je NBS teško da napravi kompromis između ciljeva s jedne strane banaka, a s druge klijenata?

- Ponoviću da je naš zadatak da radimo tako da naši rezultati ne idu u prilog nikome pojedinačno i izuzetno već svima kao međusobno uslovljenoj i zavisnoj celini, a rad na postizanju tog kompromisa zaista nije lak, ali je, verujem, neophodan i jedini ispravan na dugi rok.

Aranžman sa MMF je istekao, novi "čuvarkuća" bi trebalo da bude potpisan u julu. Kada će po vama biti trenutak da budemo samostalniji u sprovođenju ekonomske politike?

- Od 2012. samostalni smo, bili i ostali, u sprovođenju ekonomske politike. Ograničenja su proisticala iz nasleđenog nesavesnog vođenja te politike. Usaglašenim radom Vlade i NBS postignuti su rezultati koji su omogućili da novi aranžman bude u formi savetodavnog, nefinansijskog Instrumenta za koordinaciju politika (PCI). MMF je prilikom poslednje posete konstatovao da su makroekonomski izgledi Srbije naglašeno dobri. Ipak, svesni smo da ostaje još mnogo posla na bržem i održivom rastu, očuvanju postignutih makroekonomskih rezultata i nastavku sprovođenja strukturnih reformi, i baš zbog toga važna nam je i savetodavna podrška MMF-a.

Šta će biti uloga Narodne banke Srbije sa novim aranžmanom, da li će se eventualno menjati monetarna politika?

- Ciljevi našeg rada su jasni i zakonski definisani, pa će NBS i u narednom periodu ostati posvećena očuvanju cenovne i finansijske stabilnosti, dajući time pun doprinos realizaciji programa. Verujem i da bi se predstavnici MMF-a složili da je najvažnije da NBS nastavi da radi kao i u proteklim godinama – odgovorno i posvećeno, donošenjem odgovarajućih i mera u cilju održavanju postignute niske i stabilne inflacije i stabilnosti finansijskog sistema, što je u interesu svih građana Srbije. Istovremeno, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje ovih ciljeva i u narednom periodu nastavićemo da podržavamo i ekonomsku politiku Vlade.

There are currently more than 28,000 construction sites in Serbia, and the number of building permits issued increased by 14.4% in the first quarter of 2018 compared to the same period in 2017, Serbian Minister of Construction, Transport and Infrastructure Zorana Mihajlovic said in her conversation with Azza El-Abd, the Mission Director for Serbia at the U.S. Agency for International Development (USAID).

– Together, we have made great results. With the reform and the implementation of electronic building permits, the number of active construction sites increases each year. Today, there are more than 28,000, and the number of building permits issued increased by 14.4% in the first quarter of 2018, compared to the same period in 2017 – Mihajlovic said.

She pointed out that the cooperation between the ministry and the USAID had contributed to Serbia’s progress from the 91st spot to the 43rd spot on the World Bank Doing Business list from 2015 till 2018, whereas, in the field of issuing building permits, the country has made an incredible progress from the 186th to the 10th spot on the Doing Business list, says the press release by the Ministry of Construction.

U Čačku je u četvrtak (28. juna 2018) potpisan ugovor o investiciji nemačke kompanije Wieland koja planira da u ovom mestu otvori fabriku, prenosi Morava info.

U startu Wieland će zapošljavati 60 radnika, a pogon će se nalaziti lokaciji nekadašnjeg Cera, a sadašnjeg Slovasa.

Kako je najavljeno, Wieland će u sledećoj fazi u iznajmljenoj hali zaposliti još 140 radnika. Nakon toga, kompanija će kupiti zemljište, najverovatnije u privrednoj zoni Preljina, gde će napraviti sopstvenu fabriku u kojoj će posao naći do 600 radnika.

Čačak je prvi grad u Srbiji u kojem Wieland otvara svoj pogon. Kompanija je stacionirana u nemačkom gradu Bambergu, gde je zaposleno 800 radnika, a još 600 ih je radno angažovano u pogonima u Češkoj.

– Kompanija Wieland proizvodi kablove, štekere i elektrotehničke komponente za građevinsku industriju. Odlučili smo da imamo kaskadni pristup investiciji u Čačku. Najpre ide braunfild ulaganje u ovoj hali, a potom i grinfild investicija. Birali smo između više lokacija u Srbiji, a blizina Tehničkog fakulteta, autoputa i odlična saradnja sa gradonačelnikom navela nas je da dođemo i ovde započnemo sa proizvodnjom – izjavio je izvršni direktor Wieland, Oliver Ajtrih.

On je naglasio da proizvodnja u Slovasovim halama mora početi 1. oktobra, budući da su već potpisani ugovori o isporuci vetrogeneratora za Philips. Istakao je i da uskoro očekuje ugradnju mašina i opreme u halski prostor.

– Ostvario se veliki napor i želja svih nas u Čačku da pored Vorwerk i Wieland dođe u Čačak. Ajtrih i ja šalili smo se da će Vorwerk prvi doći u Čačak, ali da će Wieland prvi pokrenuti proizvodnju. Namera nam je da oživimo lokaciju starog Cera, sadašnjeg Slovasa. Postoji bliski plan za proizvodnju konditorskih proizvoda na ovom lokalitetu. Sa Wielandom, velikom i ozbiljnom kompanijom, oživeće i ova privredna zona – rekao je gradonačelnik Čačka Milun Todorović, a prenosi Morava info.