O kupovini plodnih oranica kraj Beograda razmišlja jedna kompanija. Juče u podne istekao je poslednji rok da zainteresovani investitori podnesu prijavu za učešće u javnom prikupljanju ponuda sa javanim nadmetanjem, a sve sa ciljem privatizacije. Prijavu je, kako su nezvanično saznale Novosti, dostavio samo jedan zainteresovani investitor.

Nadležni još ne otkrivaju o kome je reč. Nezvanično, za nekada najveće poljoprivredno preduzeće u zemlji bile su zainteresovane dve kompanije - srpske ispostave Al Dahre iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i jedna hrvatska kompanija, iza koje zapravo stoji indijski kapital. One su otkupile dokumentaciju. Isto tako nezvanično, bankarsku garanciju su podneli Arapi, što bi moglo da ukaže da su se oni i zvanično prijavili za "trku", ali ovu potvrdu iz nadležnog ministarstva dnevni list nije mogao da dobije.

Ko se i zvanično prijavio, javnost bi trebalo da sazna 13. septembra. Otvaranje glavne koverte, u kojoj stoje podaci o ponuđaču, zakazano je za četvrtak u podne. Otvaraće se koverte samo onih kojima je prijava odobrena. Ukoliko je stigla koverta sa ponudom, ali otvaranju ne prisustvuje ponuđač, smatraće se da je od učešća odustao.

Početna cena imovine, u kojoj je i kapital tri zavisna preduzeća, jeste 104,5 mil EUR. Budući vlasnik treba da podmiri i cenu stočnog fonda. Vrednost stada će se utvrditi neposredno pre prodaje. Sindikat PKB nije bio zadovoljan ni modelom prodaje ni početnom cenom. Investitor ne kupuje firmu, već imovinu. Negodovali su što je procenjena vrednost PKB 2015. godine bila 314 mil EUR, a sada je spala na 208 mil EUR.

Pravo da učestvuje u nadmetanju ima domaća firma kojoj je pretežna delatnost poljoprivreda ili trgovina poljoprivrednim proizvodima. Očekuje se da ona samostalno ili sa zavisnim preduzećima ostvaruje godišnji prihod od 400 mil EUR.

Imovinu PKB čini oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oko 70 kilometara kanalske mreže za navodnjavanje, oko 17.000 grla stoke, ali i kombajni, traktori. Trenutno upošljava oko 1.700 radnika.

Elektroprivreda Srbije (EPS) najveća je kompanija u Srbiji po ostvarenom prometu u 2017. godini, koji iznosi 2,106 mlrd EUR, pokazuje studija o 500 najvećih kompanija centralne i istočne Evrope koju je uradila osiguravajuća kuća Coface.

Na listi 500 kompanija našlo se ukupno 10 iz Srbije. EPS je na 65. mestu, a slede Naftna industrija Srbije (NIS) na 80. poziciji sa prometom od 1,818 mlrd EUR, Fiat na 211. mestu sa 927 mil EUR prometa, te Delhaize Serbia na 251. mestu sa prometom od 796 mil EUR. Mercator-S je 269. sa prometom od 754 mil EUR.

Među srpskim kompanijama na listi Top 500 našli su se i Telekom Srbija na 282. poziciji sa 723 mil EUR prometa, HBIS group na 313. sa 659 mil EUR, Nelt na 315. sa prometom od 655 mil EUR, Srbijagas na 362. sa prometom od 596 mil EUR i Tigar Tyres kao 386. sa 569 mIl EUR prometa u 2017. godini.

Najviše kompanija na listi Coface CIE Top 500 je iz Poljske, Mađarske i Češke, a ispred Srbije su i Rumunija, Slovačka, Litvanija, Bugarska, Slovenija i Hrvatska.

Inače, analize Coface-a pokazuju snažan region CIE koji je u ekspanziji, sa smanjenjem rizika u 2017. godini.

Kako je region nastavio da raste, kompanije su u 2017. godini podržale makroekonomsko okruženje, pri čemu je prosečna stopa rasta BDP-a porasla do najvišeg niva u poslednjih osam godina, na 4,5%, nakon 3,1% u 2016. i 3,7% u 2015. godini. Prognoze Coface-a pokazuju da će to ostati na čvrstih 4,1% u 2018. godini.

Kako navode iz ove kompanije, iako je socijalni rizik porastao u poslednjoj deceniji, region CIE je daleko manje rizičan od drugih tržišta u razvoju. Podaci ukazuju na to da politička pitanja još uvek nisu negativno uticala na ekonomije i preduzeća CIE. Priliv stranih investicija i dalje je pozitivan, a nekoliko velikih ulaganja se već ostvaruje u regionu.

Na javni konkurs za kupovinu imovine Poljoprivrednog kombinata Beograd prijavio se srpski ogranak firme Al Dahre iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

To nezvanično pišu Večernje Novosti. Osim te firme, kako nezvanično Novosti saznaju, bila je zainteresovana i dokumentaciju je otkupila jedna "hrvatska kompanija iza koje zapravo stoji indijski kapital".

U četvrtak 13. septembra u 12 sati biće zvanično objavljeno ime ponuđača.

Početna cena imovine je 104,5 miliona evra, a na prodaju je 16.785 hektara zemljišta PKB-a na Paliluli, u Surčinu i Zrenjaninu, kao i stoka, objekti, oprema, rezervni delovi.

Procenjena vredost zemljišta, građevinskih objekata i opreme je 208,5 miliona evra, udela od 29 odsto kapitala Ekolaba u vlasništvu Akcionarskog fonda 214.700 evra, a 45,77 odsto Instituta PKB Agroekonomik 431.300 evra.

Po podacima Samostalnog sindikata PKB-a, imovinu preduzeća čini oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oko 70 kilometara kanalske mreže za navodnjavanje, oko 17.000 grla stoke, i druga nepokretna imovina i mehanizacija.

PKB ima oko 1.700 radnika kojima su, kako tvde u sindikatu, obećane otpremnine od 450 evra po godini staža.

Kompanija Elicio završila je izgradnju novog vetroparka Alibunar snage 42 megavata, sa 21 turbinom, koji će energijom vetra snabdevati 38.000 domaćinstava.

Investicija izgradnje vetroparka vredna je 80 mil EUR.

Osim 21 turbine, kompleks vetroparka čine i trafo stanica i priključni dalekovod, čija izgradnja je takođe završena, te se očekuje, da prvi kilovati zelene energije, budu proizvedeni i isporučeni tokom oktobra.

U projekat vredan 80 mil EUR belgijska kompanija Elicio investirala je 20 mil EUR, dok je kreditom IFC grupacije Svetske banke i banaka UniCredit, FMO i GGF obezbeđeno 60 mil EUR.

Vetropark Alibunar je prvi izgrađeni vetropark u Srbiji sa priključkom na prenosni sistem električne energije, ukupne snage 42 MW, čije korišćenje će značajno smanjiti emisiju CO2 za 88.000 tona na godišnjem nivou.

Vetrogeneratori u Alibunaru izgrađeni su na poljoprivrednom zemljištu sa leve strane državnog puta Beograd - Vršac, dok se sa desne strane puta nalaze trafo stanica i priključni dalekovod.

Taj projekat je od višestrukog značaja za Srbiju, s obzirom na to da će značajno doprineti ispunjenju obaveze naše zemlje da do 2020. godine proizvodi i troši 27% zelene energije. Sa završetkom vetroparka Alibunar i prošlogodišnjim puštanjem u rad vetroparka Malibunar manjeg kapaciteta od osam MW, kompanija Elicio potvrdila je svoju zainteresovanost za investiranje u projekte energije vetra u Srbiji.

Pored projekata u Srbiji, Elicio je do sada izgradio i 30 vetroparkova u Belgiji, Francuskoj i Keniji.


Antić: Još megavata iz energije vetra, minihidroelektrane samo tamo gde nisu štetne

Ministar energetike Aleksandar Antić je najavio da će u našoj zemlji do kraja godine na mrežu biti pušteno još više od 200 megavata iz energije vetra. On je rekao da je to "slika nove i energetski odgovorne Srbije", kao i da je vetropark Alibunar pojedinačno najveći energetski objekat u Srbiji koji se pušta na mrežu od 1991. godine i završetka hidroelektrane Pirot.

- Ovo je samo početak izuzetnog investicionog ciklusa i završetak projekata koji su u toku. Do kraja godine ćemo samo ovde u Banatu pustiti na mrežu još više od 200 megavata iz energije vetra i to je samo prvi korak. Takođe 2019. puštamo još 200 megavata, čime ćemo zaokružiti cilj od 500 megavata iz energije vetra - kazao je Antić.

Kako je rekao, 2020. godine biće završen i projekat izgradnje novog bloka B3 TE u Kostolcu i krajem 2019. ili početkom 2020. projekat TETO Pančevo veliki i značajan objekat za proizvodnju električne i toplotne energije.

Antić je izjavio i da neće biti dozvoljena gradnja minihidroelektrana ako bilo gde u Srbiji izazivaju loš uticaj na životnu sredinu, i da svaki projekat treba pojedinačno analizirati, a ne generalizovati stvari.

- Svaka institucija treba da radi svoj posao po pitanju gradnje minihidroelektrana - rekao je Antić odgovarajući na pitanje novinara šta će biti sa minihidroelektranama na Staroj planini, gde su meštani tražili od vlade da se stopira bilo kakva izgradnja pošto bi bila ogromna ekološka šteta, a minoran dopirnos elektroenergetskom sistemu i da li će kao ministar sprečiti relizaciju tog projekta. - Ako izaziva bilo koji loš uticaj na kvalitet vode, na vodosnabdevanje u nekoj sredini naravno da takav projekat ne smemo dozvoliti i nećemo dozvoliti. Čvrsto sam obećao meštanima Temske kada smo razgovrali o projektu koji razvija EPS da ćemo ga zaustaviti i uraditi sve neophodne analize i da nećemo napraviti nijedan korak oko koga se ne slažemo sa opštinom. To je odgovoran pristup.

Na pitanje da li je obišao Jošaničku Banju, gde postoje već dve minihidroelektrane i gde se građani takođe žale da su nanele veliku štetu životnoj sredini, Antić je rekao da će analizirati i taj slučaj.