Švedski Treleborg, koji je pre dve godine preuzeo fabriku za proizvodnju pneumatika za poljoprivredna i industrijska vozila od češkog Mitasa, u Rumi privodi kraju izgradnju novog pogona u svom fabričkom krugu. Investiciju vrednu više od 23 mil EUR čine hala i oprema na površini od 24.500 metara kvadratnih i skladišni prostor od 10.000 kvadrata. Kako kaže Đorđe Jeftić, direktor ove firme, do kraja godine u gumari će biti ukupno 600 radnika, što i jeste bio plan novog gazde.

Od dana kada je prvi put počela proizvodnju traktorskih guma, rumska gumara punih 37 godina opstaje na tržištu. Nekadašnji lider u proizvodnji pneumatika u bivšoj Jugoslaviji preživeo je vreme tranzicije, privatizacija, krize i uspeo da zadrži dugu tradiciju svoje proizvodnje.

- Iako su se svih tih godina menjali vlasnici, gumara nije prestajala sa radom. Svaka ta kompanija sukcesivno je ulagala u mašine, opremu, kako bi i dalje zadržala kvalitet proizvoda i očuvala tržište - kaže direktor Jeftić.

Mada su svi ti vlasnici imali isti plan o širenju proizvodnje, tek posle skoro deceniju, to je za rukom pošlo Treleborgu, da započne gradnju hale i to u maju prošle godine. Završetak i otvaranje očekuju se u prvoj polovini 2019.

- U novom proizvodnom objektu posao će naći oko 200 radnika. Prema planu kompanije, ove godine treba da se zaposli 45, sledeće 85 radnika i ostatak 2020. - govori Jeftić, dodajući da je konkurs za radnike stalno otvoren.

Izgradnjom novog pogona kompanije, koja, inače, 85% proizvoda isporučuje u zemlje EU, povećaće se i izvozni poslovi. Tako će i ubuduće gumara biti lider među izvoznicima u Sremu, što je na nivou prošle godine iznosilo oko 38,2 mil EUR. Gotovo dvostruko povećanje proizvodnje, završetkom nove hale, doneće i znatno veći izvoz, ali i širenje asortimana.

- Ove godine počeli smo novu proizvodnju pneumatika, i to za vozila koja se koriste u šumarstvu. Te gume su težine do 600 kilograma. U planu nam je da širimo svoj radijalni i dijagonalni program, ali i da zadržimo kvalitet - naglašava Jeftić.

Švedska kompanija Treleborg osnovana je 1905. godine i jedna je od najznačajnijih proizvođača i lider u sferi polimerskih proizvoda sa više od 100 fabrika u 40 zemalja.

U organizaciji Ekološkog društva Dragačevo i Udruženja poljoprivrednika Dragačeva iz Guče, od četvrtka 20. do nedelje 23. septembra u posetu Čačku, Dragačevu, Arilju, Ivanjici, Zlatiboru i Nacionalnom parku Tara dolazi grupa od 50 poljoprivrednih stručnjaka iz Poljoprivredno-šumarskog zavoda Celje iz Slovenije.

Po programu, strucnjaci iz Slovenije posetiće prvog dana poljoprivredna gazdinstva, udruženja, Poljoprivrednu stručnu i savetodavnu službu Čačak, Atomsku banju u Gornjoj Trepči, Grad Čačak...

Sledećeg dana biće u poseti poljoprivrednim gazdinstvima, udruženjima i preduzećima u Arilju, Ivanjici i Dragačevu.

U subotu, obići će gazdinstvo i mlekaru na Zlatiboru i Nacionalni park Tara, dok je za nedelju ostavljena poseta Guči i okolini.

Gosti iz Slovenije biće smešteni u Guči, gde će moći da uživaju u dragačevskim specijalitetima uz najbolje trubače.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović potpisao je u sredu u Tjenđinu sa predstavnikom kineske pokrajine Hebej Memorandum o razumevanju, koji se odnosi na Železaru, a Protokol o razumevanju koji se odnosi na izgradnju Kinesko-srpskog industrijskog parka, potpisao je sa kineskom kompanijom Hbis.

Prema njegovim rečima, očekuje se da kineski Hbis do kraja meseca uputi Vladi Srbije master plan o industrijskom parku, kada će se preciznije znati koliko će industrija u parku poslovati i "kog gabarita" će biti.

"Verujem da će Kinesko-srpski industrijski park u Smederevu, kad taj projekat bude realizovan, imati kapacitet da uposli oko 20.000 ljudi. To je od velikog značaja, ne samo za Smederevo, veće će to biti veoma značajno za čitav okrug, ali i za bužet Republike Srbije", rekao je Stevanović, koji je u poseti Kini kao član delegacije Srbije, predvođene predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Državni sekretar je istakao da su u potpisanim dokumentima već definisani rokovi i dinamika realizacije projekta.

Prva faza će, kako se očekuje, biti završena u naredne dve godine, a druga 2021. i 2022. godine.

"U Industrijskom parku će, na površini od oko 400 hektara, biti locirana proizvodnja sofisticirane opreme u mašinskoj i elektro industriji, zatim proizvodnja građevinskog materijala, industrija zelene energije, komponente za automobile koji se pokreću na nova pogonska goriva. Imaćemo sve što je u duhu inovacija, novih tehnologija i što stvara novu i veću vrednost", rekao je Stevanović.

On je dodao da će svakako biti zastupljeni i radno intenzivni projekti, a paralelno sa njima razvijaće se i kapitalno intenzivni, što je, kako je rekao, veoma značajno za ekonomski rast Srbije.

Stevanović je rekao da je dat poseban značaj potpisanim dokumentima, i tako što su dvojica predsednika, Vučić i Si Đinping, u direktnom razgovoru pomenuli ta ulaganja.

"Poseta je, i sam predsednik je rekao, možda najbolja i najinteresantnija najznačajnija za Srbiju do sada. Ja sam u lično ime i u ime Ministarstva privrede, jako zadovoljan posetom Kini i verujem u dobre rezultate koji će uslediti", zaključio je Stevanović.

Dolar se približio sedmonedeljnom minimumu u odnosu na korpu ostalih valuta u sredu.

Dolar je ostvario dobitke od oko 6,0 procenata od kada je pitanje trgovinskog rata izbilo u centar pažnje, pošto su tržišta računala na to da će jaka ekonomija SAD-a i tražnja za dolarom kao sigurnim utočištem pogurati američku valutu naviše.

U odnosu na korpu ostalih valuta, dolar je oslabio za 0,1 procenat i dolarski indeks je pao na 94,317 poena, neznatno iznad dvomesečnog minimuma od 94,308 poena koji je zabeležen na prethodnom trgovanju.

Dolar jači samo prema jenu

Evro je imao poteškoća da dostigne nivo iznad 1,17 dolara, s obzirom na to da je rast prinosa na italijanske obveznice usled budžetskih briga naveo investitore da trguju izvan tržišnih okvira.

U odnosu na jen, dolar je ojačao na 112,42 jena, na najviši nivo od 20. jula, nakon što je Centralna banka Japana zadržala kamatne stope na istom nivou i ponovila želju da podstakne rast potrošačke inflacije na 2,0 procenta.

Funta je zabeležila maksimum od 1,3175 dolara, što je najvši nivo u proteklih osam nedelja i na kraju se stabilizovala na 1,3169 dolara.

Prema jedinstvenoj valuti, funta je zabeležila sedmonedeljni maksimum od 0,8865 funti za evro.

Obim na domaćem tžištu sedam miliona evra

Domaće međubankarsko devizno tržište otvorilo se u sredu na nivou od 118,15/45. Tokom prepodnevnog dela trgovanja dinar je ojačao na 118,10/40.

Obim zabeležen na međubankarskom tržištu do 12,30 časova iznosio je 7,0 miliona evra po prosečnom kursu od 118,3139. Tokom popodnevnog dela trgovanja nije bilo promena. Tržište se zatvorilo na nivou od 118,10/40.

Obim na međubankarskim prekonoćnim pozajmicama (BEONIA) iznosio je 1.030 miliona dinara na nivou od 1,90 do 2,10.

Nacionalni naftni komitet Srbije bio je domaćin međunarodne konferencije Tommorow’s Leaders Symposium (Simpozijuma budućih lidera), posvećene izazovima i transformaciji u sektoru prerade i prometa nafte i gasa. Tema trećeg po redu Simpozijuma bila je “Downstream Landscape Transformation” (Transformacija sektora prerade i prometa u naftno-gasnoj industriji), ali i mesto mladih stručnjaka u naftnoj i gasnoj privredi koji su na radionici održanoj u okviru konferencije imali priliku da razmene mišljenja i iskustva o temama bitnim za buduće lidere u ovoj industriji.

Mladi lideri imali su priliku da čuju najnovija dešavanja u ovoj oblasti od međunarodnih eksperata. Na konferenciji su između ostalih govorili organizatori skupa iz Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, Svetskog naftnog komiteta, kao i visoki predstavnici kompanije NIS Gazprom Neft, Total –a Srbija i MOL Grupe, Boston consulting group (BSG), Komiteta mladih Svetskog naftnog saveta, kao i predstavnici Ruskog, Mađarskog, Španskog, Iranskog i drugih naftnih komiteta mladih.

Ovaj skup organizovan je pod pokroviteljstvom Svetskog naftnog saveta (World Petroleum Council www.world-petroleum.org/), jednog od najstarijih naftno-gasnih udruženja u svetu, osnovanog kao forum za razmenu mišljenja o izazovima koje svetska naftna i gasna privreda postavlja pred novim generacijama lidera u ovoj grani industrije.

Trećem po redu Simpozijumu prisustvovalo je oko 80 učesnika iz Srbije, Ruske Federacije, Mađarske, Irana, Španije, Kuvajta, Gane, Švajcarske, Turske, Poljske, Omana, Francuske, Velike Britanije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Otvarajući skup prof. dr Petar Škundrić, predsednik Nacionalnog naftnog komiteta Srbije ocenio je da će na tržištu, usled brojnih promena u energetskom sektoru, opstati samo one kompanije koje su spremne da se stalno iznova prilagođavaju tržišnim trendovima i izmenama zakonske regulative. U svom izlaganju poručio je mladim liderima da u budućnosti njihov glavni zadatak treba da bude racionalno korišćenje energetskih resursa, kao i zaštita životne sredine.

U ime Svetskog naftnog saveta, Pedro Miras Salamanka, potpredsednik Svetskog naftnog saveta, istakao je da se naftno-gasna privreda nalazi u periodu postavljanja novih standarda za buduću globalnu energetsku scenu, gde se od mladih profesionalaca očekuje da pronalaze rešenja i odgovore. Miras je takođe, kao predsednik Programskog komiteta Svetskog naftnog saveta, najavio da će naredni Svetski naftni kongres 2020. godine u Hjustonu kao temu imati „Innovative energy solutions“ ukazujući na veliki značaj inovacija i nalaženja novih rešenja za zadovoljenje potreba klijenata u narednom periodu u ovom sektoru. Takođe, ocenio je da će u narednim godinama digitalizacija značajno doprineti osluškivanju potreba potrošača koje već sada predstavljaju sve veći fokus poslovanja, a da fleksibilnost kompanija i njenih lidera treba da bude prioritet.

Andrej Tučnjin, prvi zamenik Generalnog direktora NIS Gazprom Neft za preradu i promet, predstavio je učesnicima skupa poslovanje kompanije NIS u Srbiji i regionu, inovacije i nove projekte kompanije koji će promeniti ekonomsku klimu u industriji čitavog regiona. Ovom prilikom istakao je značaj investicija u proteklih deset godina, od kako je većinski akcionar NIS-a kompanija Gasprom njeft, te inovacija u oblasti ekologije, modernizacije proizvodnje i unapređenja prodaje sa akcentom na nove tehnologije.

The test run at the new factory for nitration which provides compounds for gun powders and missile fuels at MB Namenska in Lucani has begun.

This is the latest global technology in this field, called the “continual nitration of cellulose”, under the license of the German company Josef Meissner.

– The Government of Serbia invested EUR 4,406,000 in the construction of this facility and the technology, and our factory invested another EUR 1,575,000. Only five employees will operate this valuable equipment – Serbian Army Colonel Rados Milovanovic (74), Director General of MB Namenska, says for Glas Zapadne Srbije.

– In the upcoming period, we plan to master two new technologies – triple base powder and modular charges for the famous 155-mm howitzer produced by Jugoimport in Smederevska Palanka. This requires special ammunition, so we are going for a new technology, with the support of the Government of Serbia. These are the said modular charges which require triple base powders. These two investments cost EUR 16 million and will be largely provided from our own funds – Milovanovic said.

Last year, MB Namenska recorded a profit of EUR 13 million. In the first seven months of this year, the profit amounted to EUR 7 million.

The German-Serbian Chamber of Commerce (AHK Serbia), in cooperation with the German Committee on Eastern European Economic Relations – Eastern Europe Business Association of Germany (OA), is organizing a regional conference on political, economic and social perspectives in the Western Balkans, called “Western Balkans 2030 – Visions. Wishes. Realities.”, on September 26-27 at Hotel Crowne Plaza in Belgrade.

The countries of the Western Balkans, AHK Serbia emphasizes, continue to be an extremely important region for the EU with respect to economic and security policy. This was also underlined most recently within the framework of the EU-Western Balkans Summit, held on May 17, 2018 in Sofia with its repeated emphasis on the accession perspectives for the countries of this region. The Sofia Declaration says that the Western Balkan countries should continue to carry out reforms in the rule of law, fight corruption and organized crime and honor human and minority rights. Will these goals be fulfilled within a reasonable time frame? Is 2030 that year?

German-Serbian Chamber of Industry and Commerce (AHK Serbia) and the German Committee on Eastern European Economic Relations represent interests of the strengthening of economic cooperation between the EU and the Western Balkans. Thomas Schieb, Ambassador of the Federal Republic of Germany in Serbia, Ronald Seeliger, President of the German-Serbian Chamber of Commerce, and Janusz Kulik, Member of the board, German Eastern Business Association, Speaker of the working group on South Eastern Europe, will open the conference.

In one hour-long discussion rounds, different, even opposing perspectives on the economy, politics, and civil society will be discussed. These include aspects such as economic development, external influences, connectivity, digitalization, the future of democracy, or brain drain versus brain gain.

The regional economic conference will conclude with the celebration of the 15th anniversary of the Zoran Djindjic Internship Programme, which will be attended by Prime Minister Ana Brnabic and the director of the foundation, Ruzica Djindjic. In the past 15 years, more than 700 young professionals have passed through the program, which is coordinated by the foundation and the German Committee on Eastern European Economic Relations, with the financial support of the German Ministry for Economic Cooperation and Development.

Investicijom od tri miliona evra „Elektroprivreda Srbije” završila je rekonstrukciju dve visokonaponske trafostanice u Subotici.

Trafostanica će obezbediti građanima i privredi bolјe snabdevanje električnom energijom, rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS.

On je sa Dragim Vučkovićem, načelnikom Severno-bačkog okruga obišao rekonstruisane trafostanice 110/20 „Subotica 1“ i „Subotica 2“ i istakao da je ta rekonstrukcija veoma značajna za dalјi industrijski razvoj Subotice i dolazak novih investitora.

Trafostanica „Subotica 1“ završena je 1959. godine i prvi put posle 59 godina je trafostanica u potpunosti rekonstruisana i modernizovana, sa povećanim kapacitetom. Trafostanica „Subotica 2“ je izgrađena 1976. godine i njoj je rekonstrukcijom povećan kapacitet, a modernizacijom su stvoreni uslovi za priklјučenje novih korisnika.

"Energetska infrastruktura je preduslov za dolazak investitora, izgradnju fabrika i otvaranje novih radnih mesta. Investicijama u rekonstrukciju trafostanica u Subotici sada je sve digitalizovano i na dalјinskom upravlјanju, tako da u slučaju prekida u napajanju može brzo da se reaguje ", rekao je Grčić.

On je čestitao gradskim vlastima Subotice ističući da su veoma ekspeditivni kada je u pitanju neophodna dokumentacija za realizaciju projekta.

"Srbija zahvalјujući politici Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, doživlјava ekonomski i privredni prosperitet, a da bi se nastavio neophodno je obezbediti infrastrukturu, gde su dve osnovne stvari: putevi i napajanje električnom energijom. Naš zadatak je da obezbedimo napajanje električnom energijom u svakom gradu, naselјu i mesnoj zajednici, u zavisnosti od nivoa potreba. Važan zadatak za EPS je rekonstrukcija trafostanica u Srbiji, mnogo toga je urađeno prethodnih godina, ali pred nama je i dalјe veliki posao jer se decenijama unazad skoro ništa nije radilo osim hitnih popravki", rekao je Grčić.

U Suboticu je u prethodnom periodu došao veliki broj stranih investitora, kao što su „Simens“, „Svarovski“, „Kontinental“, „Kalcedonija“, „Amatek“...

Vučković je zahvalio Grčiću na poseti i naglasio da je to prva poseta direktora tog preduzeća posle više decenija.

"Dugujemo veliku zahvalnost za ovu investiciju u trafostanice Subotica 1 i 2 i što je ona bila od prioritetnog značaja za EPS", rekao je Vučković.

"Subotica je proširila energetske kapacitete i obezbedila sebi budućnost po pitanju napajanja strujom, a stabilno snabdevanje posebno će osetiti potrošači naselјa Aleksandrovo i Novi Žednik, ali i ceo južni, jugoistočni i jugozapadni deo Subotice".