Generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger je kazao da se u pogonima te farmaceutske kompanije proizvodi čak 60% svih proizvoda nemačke Štade u čijem je sistemu.

- Velika je stvar kada kompanija iz male zemlje na istoku Evrope čini toliko važan segment u poslovanju internacionalnog koncerna, jednog od najvećih eropskih proizvođača generičkih lekova. Naša je obaveza da to poverenje opravdamo - kazao je Zeliger u intervjuu za današnje Večernje novosti.

On je naveo da je od 2006. godine Stada u Hemofarm investirala oko 300 mil EUR i da je ta kompanija postala regionalni centar Stade za 13 zemalja centralne i jugoistočne Evrope od kojih je osam u EU.

Po njegovim rečima, investicije Štade u Hemofarm će biti nastvljene, a biće potrebe i za novim radnicima.

- U ovom trenutku ne bih otkrivao o čemu se radi, jer je u toku izrada projekta i planova, ali ubeđen sam da ćemo za otprilike godinu dana moći više detalja ovim povodom da iznesemo - kazao je Zeliger.

Ukazao je da su domaći proizvodjači lekova u odnosu na uvoznike u neravnopravnom položaju jer je PDV na uvoz lekova 10%, a 20% na uvoz sirovina za proizvodnju lekova.

- Važno je da država podrži domaću industriju jer se to višestruko vraća - rekao je Zeliger i ocenio da "podržavajući domaće proizvodjače i domaća istraživačka odeljenja država podržava sebe".

On je podsetio da je Hemofarm najveći domaći proizvođač lekova i jedan od najvećih izvoznika. Prošle godine u pogonima te kompanije proizvedeno je 5,5 milijardi tableta, što je novi rekord.

Zeliger poziva nemačke biznismene da izaberu Srbiju za destinaciju gde će investirati.

- Moja preporuka je da se na licu mesta uvere kakva je ovo zemlja za poslovanje. Ovde sam već više od sedam godina i smatram da je Srbija dobra ne samo za posao već i za život - kazao je generalni direktor Hemofarma i potpredsednik Štada grupe.

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić ugostio je u Starom dvoru ambasadora Španije u Srbiji Migela Fuertesa Suaresa. Dvojica zvaničnika razgovarala su o privredi, obrazovanju, kao i o izgradnji beogradskog metroa, prenosi Beoinfo.

Tema sastanka bio je i Poslovni forum u Beogradu koji se održava od 23. do 24. oktobra, u organizaciji Trgovinsko-ekonomskog odeljenja španske ambasade u saradnji sa Španskom agencijom za promociju izvoza i investicija. Za forum vlada veliko interesovanje španskih kompanija, koje su se informisale o mogućnostima poslovanja u Beogradu.

- Ovaj forum ima podršku Grada Beograda jer povezuje naše privrednike sa španskim ekspertima, od kojih se puno može naučiti kada je reč o tehnologiji i proizvodnji opreme za poljoprivredu - istakao je Radojičić.

Prema gradonačelnikovim rečima, Španija je tokom poslednjih decenija unapredila svoj obrazovni sistem poboljšavajući uslove i kvalitet obrazovnog programa i već godinama po broju stranih studenata zauzima vodeća mesta u zemljama EU.

Radojičić je istakao da je sastanak i odlična prilika da se razmene iskustva u sferi obrazovanja. Beograd kao Univerzitetski centar, naveo je gradonačelnik, može da primeni neke modele Barselone i Madrida koji su poznati i uspešni univerzitetski centri, ne samo po mogućnostima koje pružaju studentima za naučno usavršavanje, već i po nižim troškovima studentskog života.

Gradonačelnik i ambasador su razgovarali i o izgradnji beogradskog metroa. Suares je poručio da su španski investitori zainteresovani za veliki projekat, te da bi mu bilo veoma drago kada bi na tom projektu došlo do saradnje dve države.

Iskustva Madrida i Barselone su dragocena za Beograd, ukoliko se uzme u obzir da su poznati kao pametni gradovi, što je cilj kojem Beograd teži.

Međugodišnja inflacija u evrozoni je, prema preliminarnim procenama evropske statističke službe, Evrostata, porasla u septembru 2018. godine na 2,1 odsto sa avgustovskog nivoa od 2,0 procenta.

LUKSEMBURG - Međugodišnja inflacija u evrozoni je, prema preliminarnim procenama evropske statističke službe, Evrostata, porasla u septembru 2018. godine na 2,1 odsto sa avgustovskog nivoa od 2,0 procenta.

Prema podacima objavljenim na zvaničnom sajtu Evrostata, najveću međugodišnju stopu rasta, od 9,5 odsto, u septembru beleže cene energije, naspram 9,2 posto u avgustu.

Industrijska proizvodnja u Srbiji je porasla u periodu januar-avgust 2018. godine za 2,7 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, pri čemu je prerađivačka ostvarila rast od 2,8 procenata.
BEOGRAD - Industrijska proizvodnja u Srbiji je porasla u periodu januar-avgust 2018. godine za 2,7 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, pri čemu je prerađivačka ostvarila rast od 2,8 procenata.

Ipak, samo u avgustu mesecu, industrijska proizvodnja je bila manja za 4,3 posto u odnosu na isti mesec godinu ranije, objavio je Republički zavod za statistiku.

Serbia is the leader of the EU integration process and a key EU partner in the region, says Eduard Kukan, who chairs the European Parliament (EP) Delegation to the EU-Serbia Stabilisation and Association Parliamentary Committee.
BRUSSELS - Serbia is the leader of the EU integration process and a key EU partner in the region, says Eduard Kukan, who chairs the European Parliament (EP) Delegation to the EU-Serbia Stabilisation and Association Parliamentary Committee.



During a debate in the EP Committee on Foreign Affairs on a draft report on Serbia, Kukan said rapporteur David McAllisters text and compromise amendments submitted by MEPs were well-balanced and would help Serbia to assess its strengths and weaknesses in the EU integration process.

Milano -- Milanska berza je izgubila 3,6 odsto vrednosti, dok je Brisel zabrinut zbog odluke vlade u Rimu da u naredne tri godine deficit postavi na 2,4 odsto BDP-a.
To je značajno više nego što je to predviđala prethodna vlada.

Malo posle podneva, indeks FTSE Mib je bio u minusu 3,6 odsto, jer su ga banke povukle dole.

Trgovina akcijama nekih banaka je obustavljena krajem prepodneva zbog prevelike nestabilnosti nakon predstavljanja državnog budžeta.

Među tim bankama su BPER, BPM, Unikredit i Inteza Sanpaolo.

Posle dužeg spora sa umerenim ministrom finansija Đovanijem Triom, koji se zalagao za deficit od 1,6 odsto da bi se izbegle napetosti, Pokret pet zvezdica (M5S) i Liga su izgurali svoju ideju i postavili deficit od 2,4 odsto u periodu od 2019. do 2021.

Taj nacrt budžeta je očekivano izazvao nezadovoljstvo u Briselu budući da dug Italije iznosi 2.300 milijardi evra.

Evropski komesar za ekonomiju Pjer Moskovisi je ocenio da se čini da je italijanski budžet u suprotnosti s evropskim propisima.

Ocenivši italijanski javni dug kao "eksplozivan", Moskovisi je rekao da pravila evrozone "treba da se poštuju".

"Sankcije su teoretski moguće jer ih predviđaju ugovori. Ipak, ja nisam u raspoloženju za sankcije", naveo je on.

Malo pre podneva je kamata na italijanske desetogodišnje obveznice porasla za 0,3 odsto.