Oporavak na globalnim berzama je danas počeo da jenjava, pošto su trodnevni trgovinski pregovori SAD i Kine završeni bez konkretnih rezultata.

Nemački indeks DAKS je u popodnevnim časovima pao za 0,3 odsto, francuski KAK 40 za 0,6 odsto, a britanski FTSE 100 za 0,1 odsto, prenosi agencija AP.

Na Volstritu, širi indeks S&P 500 je pao za 17 poena ili 0,7 odsto na 2.567 poena, industrijski Dau DŽons za 125 poena ili 0,5 odsto na 23.753 poena, a tehnološki Nasdak za 63 poena ili 0,9 odsto na 6.893 poena.

Cene nafte su takođe u padu, pri čemu je američka "laka" nafta (WTI) pojeftinila za 0,9 odsto na 51,87 dolara za barel u NJUjorku, dok je cena "brenta" pala za 0,9 odsto na 60,87 dolara za barel u Londonu.

U Aziji, japanski indeks Nikei 225 pao je za 1,3 odsto, južnokorejski Kospi za 0,1 odsto, dok je jedino honkoški Hang Seng porastao za 0,2 odsto.

Obveznice Republike Srbije vinule su danas promet na Beogradskoj berzi, dok je aktivnost na tržištu akcija ostala učmala, uz nastavak pada BELEX indeksa.

Ukupan promet na trgovanju iznosio je 542,7 miliona dinara (oko 4,6 miliona evra).

Indeks BELEX15 je oslabio za dodatnih skoro 0,4 procenta na 692,4 poena, a BELEXlajn je skliznuo za trećinu procenta na 1.507 poena.

Akcije aerodroma "Nikola Tesla" nastavile su silazni trend, spustivši se za 2,6 procenata na 1.101 dinar, ali su istovremeno zabeležile najveći promet u iznosu od 1,3 miliona dinara.

Energoprojekt industrija je predvodila dobitnike dana s rastom cene od 2,5 odsto na 2.200 dinara, uz trgovanje vredno 0,8 miliona dinara, a dobitak od 0,3 posto registrovala je i Naftna industrija Srbije, zaključivši trgovanje na nivou od 681 dinar, uz realizaciju od 0,4 miliona dinara.

Vranjski proizvođač grejnih tela i štednjaka, Alfa plam, oslabio je za 1,5 odsto na 33.000 dinara, a isprometovan je za 0,2 miliona dinara, dok je Galenika Fitofarmacija minimalno potonula, na 2.699 dinara, ostvarivši trgovanje nešto manje od 0,2 miliona.

Strani investitori su u ukupnom prometu na tržištu akcija učestvovali sa udelom od 19,7 odsto, pri čemu u kupovini sa 30,69 procenata, a u prodaji sa 8,72 posto.

Državna dinarska obveznica serije RSO18171, s rokom dospeća u januaru 2023. godine, zabeležila je promet od 539,3 miliona dinara.

Iako je Vansi erports preuzeo upravljanje aerodromom „Nikola Tesla“ 21. decembra prošle godine, do danas još nije objavljen ugovor o koncesiji iako je to obećanje premijerka Ana Brnabić dala prilikom potpisivanja koncesionog ugovora u martu 2018.
Ovo pak nije jedina nepoznata u vezi ovog posla potencijalno vrednog oko 1,46 milijardi evra u narednih 25 godina. Naime, i dalje se ne zna kada će biti isplaćena koncesiona naknada akcionarima – državi kao najvećem vlasniku i malim akcionarima kojih ima oko tri miliona, a koji su akcije uglavnom dobili besplatno kad ih je država podelila punoletnim građanima. Što je još važnije ne zna se ni koji datum bi mogao da bude uzet kao dan preseka, koji će poslužiti za utvrđivanje spiska akcionara koji imaju pravo na dividendu (svi koji su kupili akcije posle dana preseka neće imati pravo na ovaj novac).

U međuvremenu vrednost akcija aerodroma očekivano pada pa je sa 1.936 dinara 27. decembra pala na 1.101 dinar juče, što je pad veći od 43 odsto za šest radnih dana.

Koncesiona naknada od 501 milion evra koju je prema izjavama zvaničnika Vansi uplatio na račun Aerodroma „Nikola Tesla“ (ANT) ulazi u prihode kompanije i za toliko povećava njenu dobit. Naknada će akcionarima, 417 miliona državi i 84 miliona evra ostalima, biti isplaćena u vidu dividende. Međutim, zabunu među investitorima na berzi je unelo saopštenje Aerodroma „Nikola Tesla“ objavljeno na sajtu Beogradske berze u kome se obaveštavaju akcionari da će biti isplaćena dividenda prema statutu nakon usvajanja finansijskih izveštaja za prethodnu poslovnu godinu. Prethodnih godina sednice Skupštine akcionara na kojima je donošena odluka o isplati dividende je održavana u junu, a tek posle toga isplaćivane dividende. Kao dan dividende statutom je utvrđen 31. decembar 2018. godine. Što znači da ko je imao akcije na taj dan ima pravo na dividendu koja će iznositi 1.455 dinara neto po akciji na ime koncesione naknade i još verovatno oko 50 dinara na ime prošlogodišnje dobiti. Problem je u nastavku saopštenja u kome se pominje međudividenda koja se može isplatiti „u bilo koje vreme između sednica Skupštine“. Dan međudividende se određuje odlukom o međudividendi, što znači da je u ovom trenutku nepoznat. Ovo je dovelo do toga da ljudi nakon 31. decembra prodaju akcije Aerodroma uvereni da će dobiti koncesionu naknadu jer su imali akcije u vlasništvu na dan dividende, dok drugi kupuju akcije verujući ili se bar nadajući da će dan međudividende biti neki dan u januaru i da će oni dobiti naknadu. To je dovelo do situacije za koju ekonomista NJu moment sekjuritiza Nenad Gujaničić tvrdi da će verovatno dovesti do tužbi protiv Aerodroma bilo od jednih bilo od drugih.

„Berza je trebalo već posle prvog velikog pada cene da zatraži informaciju od izdavaoca akcija kada je dan međudividende kako bi se sprečili neizvesnost i špekulacije na berzi. Obaveštenje Aerodroma o isplati dividende u kome su citirali članove statuta samo je unelo još veću neizvesnost. Ceo proces koncesije pratila je netransparentnost, pa se i sada tako nastavlja. I tu se aerodrom malo pita, jer od države kao većinskog vlasnika zavisi kada će biti određeno da li će biti isplaćena međudividenda i kada. Nema mnogo smisla da pola milijarde evra stoji na računu Aerodroma pet-šest meseci dok se ne usvoje izveštaji i zakaže skupština, tako da je verovatno da će biti isplaćena koncesiona naknada kroz međudividendu“, napominje Gujaničić dodajući da se obično međudividenda isplaćuje u toku poslovne godine, a ne nakon njenog završetka kao što bi moglo da se desi u ovom slučaju.

Nakon isplate dividende vrednost akcija Aerodroma će pasti na nivoe od 200-300 dinara, smatra Gujaničić, s obzirom da će narednih nekoliko godina jedini prihod od ove akcije biti godišnja koncesiona naknada. Ona je najavljena da će se kretati od 4,4 miliona evra do 15,1 miliona evra godišnje, s tim što će prvih godina biti manja, a kako bude rastao promet na aerodromu tako će rasti i naknada. To znači da će prvih nekoliko godina dividenda po akciji iznositi svega petnaestak dinara. S druge strane, nakon 25 godina akcionarima se vraća aerodrom sa investicijama od 730 miliona evra i razvijenim poslom, naravno ako bude sprovedeno sve što je rečeno da je ugovoreno sa Francuzima. Gujaničić pak ističe da je rok od 25 godina veoma dug za ulaganje, a skeptičan je i prema kvalitetu kontrole sprovođenja koncesionog ugovora. S druge strane siguran je da će Vansi raditi sve kako bi maksimizirali svoje prihode. Na čelu državnog tela za kontrolu koncesije biće dosadašnji direktor Aerodroma Saša Vlaisavljević.

Milan Marinković, direktor investicionog fonda Fima invest, smatra da s obzirom da je koncesiona naknada isplaćena u 2018. godini, da će biti isplaćena akcionarima u okviru prave dividende sa presekom na dan 31. decembra 2018. godine, a da je mogućnost međudividende ostavljena za isplatu eventualne dobiti koju aerodrom ostvari u 2019. godini.

I Branislav Jorgić iz Jorgić brokera smatra da pošto je naknada isplaćena 21. decembra ulazi u prihode u 2018. i kao takva će se verovatno isplatiti akcionarima koji su na dan 31. decembra bili upisani kao vlasnici akcija u CRHOV-u.

„Oni koji steknu akcije posle 31. decembra neće dobiti dividendu. Kada i u kom iznosu će ta dividenda biti isplaćena to je na Skupštini akcionara da odluči, jer teoretski ne moraju sva sredstva od koncesione naknade da se isplate odmah“, objašnjava Jorgić dodajući da je verovatno da će cena akcije aerodroma još padati jer će narednih godina biti isplaćivana skromna godišnja koncesiona naknada.

Nažalost, od ministarstava saobraćaja i privrede i kabineta Vlade nismo dobili odgovore na pitanja kada će koncesiona naknada biti isplaćena i koji će biti dan preseka.