Kompanija Tigar AD u Pirotu, postala je jedan od glavnih snabdevača, tačnije obućara nekoliko armija nordijskih zemalja. U pogonima ove firme sa oko 1.200 gumara, pored ostalog proizvode se čizme za ekstremne uslove, koje moraju da izdrže pakleno niske temperature, da sačuvaju noge vojnika od mraza, od vode i lapavice, i naravno da su pri svemu tome udobne jer je poznato da je vojnik bez dobre obuće i zdravh nogu nemoćan.

Uz to, važan je i estetski momenat. U oštroj međunarodnoj konkurenciji već nekoliko godina Piroćanci pobeđuju kvalitetom i cenom svojih proizvoda koji nastaju.

- Naša kompanija je jedna od najvećih u Evropi za proizvodnju gumene obuće, ali sasvim sigurno najveća u kojoj se zahtevni delovi proizvode ručno. Kvalitet koji se postiže ručnim radom ne može da se ostvari ni na jedan drugi način, pa ni pojedinim savremenim tehnologijama, jer su vešte ljudske ruke nezamenljive. U fabričkim krugovima imamo odlične majstore i radnike, sa višedecenijskim iskustvom, koji tačno znaju kakav kvalitet mora da ima novi proizvod, u ovom slučaju čizma. Takav predan rad i kvalitet su prepoznali oni koji odlučuju o nabavkama obuće za vojnike u Norveškoj, Finskoj i Švedskoj - kaže Vladimir Ilić, direktor kompanije Tigar AD za Novosti.

On dodaje da je poslednjih meseci u zasluženu penziju otišlo dosta proizvodnih radnika, ali da su njihova radna mesta praktično zauzeli njihovi sinovi.

- Možda pomalo čudno zvuči, ali ta deca se vrlo brzo obuče i za najzahtevnije operacije kada je reč o proizvodnji. Obuku savladavaju u krugu svojih poznanika i roditelja i vrlo brzo postaju vešti u radu sa gumom, što je za nas i te kako važno - napominje Ilić.

Zlatne ruke pirotskih gumara obuvaju i vatrogasce u mnogim zemljama sveta pa i u dalekom Hongkongu. Reč je takođe o obući za ekstremne uslove, samo što u ovom slučaju vatrogasne čizme moraju da izdrže strašno visoke temperature, odnosno da sačuvaju noge spasilaca od vatrene stihije i žara, pa i predmeta koji mogu da povrede nogu. Reč je o čizmama u kombinaciji guma-metal.

U istoj kombinaciji ovdašnji gumari izrađuju i rezervoare za borbene avione, tačnije za lovačku avijaciju, kao i druge delove za našu namensku industriju. U saradnji sa Sektorom za vanredne situacije razvija se proizvodnja balističkih blokova, ali i oplata i panela za zaštitu od poplava.

Tigar je posle višegodišnje agonije, krajem prošle godine prelomio kada je reč o poslovanju. Zabeleženi su odlični izvozni rezultati, a fabrika Tehnička guma posle decenija beleženja gubitaka, prvi put je poslovala sa profitom.

- Jedan od razloga su upravo i ugovori sa Južnoafričkom republikom, Kanadom, nordijskim zemljama. Država Srbija je svoja potraživanja pretvodila u akcije tako da je jedan od najvećih akcionara - kaže Ilić.

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da 17 od 19 centralnih banaka u evrozoni od 27. januara 2019. godine više neće izdavati novčanicu u apoenu od 500 EUR.

Da bi se osigurala nesmetana tranzicija i iz logističkih razloga, Centralna banka Nemačke (Bundesbanka) i Centralna banka Austrije nastaviće da do 26. aprila 2019. godine izdaju tu novčanicu, navodi se na zvaničnom sajtu ECB-a.

Postojeće novčanice u apoenu od 500 EUR nastaviće da budu zakonito sredstvo plaćanja, što znači da će građani i dalje moći da ih koriste bilo za plaćanja ili za štednju, prenosi Tanjug.

Banke, menjačnice i druge komercijalne stranke će, kako je saopšteno iz ECB, moći da u opticaju zadrže postojeće novčanice od 500 EUR.

Kao i sve denominacije novčanica evra, novčanica od 500 EUR uvek će zadržati svoju vrednost i moći će da se, u svakom trenutku, zameni u bilo kojoj centralnoj banci u evrozoni.

Kina je ogromno tržište za Apple proizvodApple je na berzi izgubio čak 55 milijardi dolara nakon što je objavljeno da je njihovo tržište u Kini značajno oslabilo, javlja CNN.
U ovoj zemlji američka kompanija ima veliki problem, zbog koga su investitori veoma nervozni. Čelnici Apple su upozorili investitore da je prodaja u kvartalu oko praznika bila slabija od očekivane, zbog trgovinskog rata Kine i SAD-a, kao i činjenice da druge fabrike nude jeftinije zamene za IPhone baterije.

Nakon decenija ekspanzije, kineska ekonomija usporava. Rast u 2018. godini bio je najslabiji od 1990. godine. A čini se da će 2019. biti još lošija. Druga svetska ekonomija bori se sa spoljnopolitičkim okolnostima, ali i činjenicom da su unutrašnji dugovi veoma brzo porasli.

Kina je ogromno tržište za Apple proizvode. Nekoliko satni nakon što je CEO Tim Kuk objavio zaposlenima da je prodaja bila daleko niža od očekivane, deonice kompanije pale su za osam procenata, što znači da se vrednost Apple na berzi smanjila za 55 milijardi dolara.

U protekle tri godine država je našla rešenje, odnosno investitora za više od 400 preduzeća predviđenih za privatizaciju, a u Ministarstvu privrede zadovoljni su rezultatima u 2018. u koju se ušlo sa spiskom od 122 preduzeća, a izašlo sa svega 85 firmi u privatizacionom portfoliju.

S obzirom na to da je još nekoliko javnih poziva za privatizaciju u toku i da se okončanje tih postupaka očekuje narednih nedelja, u Ministarstvu veruju da će do kraja januara 2019. u portfoliju Ministarstva ostati oko 80 preduzeća.

- To su preduzeća koja su apsolutno neutralna po budžet Srbije, po naše javne finansije. Neka od većih, poput Simpa i Jumka, koračaju kroz usvajanje Unapred pripremljenog plana reorganizacije - kaže za Tanjug državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.

U 2019. se očekuje i okončanje privatizacije FAM-a i rešavanje pitanja Petrohemije.

- Ima pozitivnih naznaka i signala ovih dana i nedelja. O tome ćemo još da razgovaramo i da analiziramo šta je to što bi bilo najbolje za državu da se uradi sa Petrohemijom - kaže Stevanović.

U 2019. očekuje se i za koji je zainteresovana americka kompanija Valvoline.

- Imamo i potpisan memorandum i čini mi se dobrog i ozbiljnog investitora - kaže Stevanović.

Naglašava da su i Petrohemija i MSK-a i Simpo i Jumko kompanije koje ne koštaju jedan jedini dinar građane Srbije i budžet.

- To je ono što je svrha, cilj i smisao jednog hrabrog koračanja kroz postupak privatizacije - poručio je Stevanović.

U 2018. godini objavljena su 23 javna poziva za privatizaciju, ostvareni su prihodi od nešto manje od šest miliona evra od prodaje kapitala sedam preduzeća, a od prodaje imovine PKB korporacije 121 mil EUR.

Rešeno je i pitanje strateškog partnerstva za RTB Bor za čiju je dokapitalizaciju kineski Ziđin uplatio 350 mil USD sa planom da u narednih šest godina investira još 1,26 mlrd USD.

Za 16 preduzeća koja su bila predviđena za privatizaciju pokrenut je stečajni postupak, među kojima je i HIP Azotara Pančevo, dok je za 13 subjekata obustavljen proces privatizacije.

U toku je pet javnih poziva za prodaju kapitala Hidrotehnike, Luke Novi Sad, Plantaže d. o. o. Velika Drenova, Veterinarske stanice d.o.o. Lajkovac i Valjevske pivare.

- Ministarstvo privrede ima razloga da bude zadovoljno rezultatima u privatizaciji. U 2018. godinu ušli smo sa 122 preduzeća u portfelju Ministarstva privrede, ambicije i plan Ministarstva je bio da godinu okončamo sa 100 i manje od sto koliko je to moguće, a evo godinu završavamo sa svega 85 preduzeća - rekao je Stevanović.

Najveći izazovi Ministarstva privrede u 2018. godini, kaže Stevanović, bili su pre svega kompanija RTB Bor, PKB i Azotara.

- Oni više nisu deo privatizacionog portfelja Ministarstva privrede, s obzirom da su ove dve kompanije privatizovane, jedna kroz model strateškog partnerstva, druga kroz model prodaje imovine, dok je Azotara put svog rešenja, okončanje, izlaženje iz situacije u kojoj jeste, videla u stečaju - rekao je Stevanović.

Važno je i da je svih 5. 000 ljudi u RTB-u Bor ostalo na svojim radnim mestima, kao i to što je Al Dahra preuzela 1. 700 radnika PKB korporacije, a ostalima je isplaćen socijalni program.

BEOGRAD – Oštar pad akcija Aerodroma „Nikola Tesla“ i duvanske industrije „Filip Moris“ povukao je indekse Beogradske berze u „debeli“ minus prvog trgovačkog dana u 2019. godini.

Ukupan promet na trgovanju iznosio je skromnih 8,1 milion dinara (68,5 hiljada evra).
Indeks BELEX15 zaključen je s gubitkom vrednosti od 3,9 odsto, na nivou od 731,79 poena, a BELEXlajn je pao za 1,9 procenata na 1.558,72 poena.

Aerodrom „Nikola Tesla“ našao se na čelu liste gubitnika dana s padom cene od 19,7 posto, na 1.449 dinara. Istovremeno, akcije beogradske vazdušne luke su bile najtrgovanije sa iznosom od 1,6 miliona dinara.

Naftna industrija Srbije se takođe spustila za 0,3 procenta na 688 dinara, a isprometovana je za 0,6 miliona dinara, dok se Galenika Fitofarmacija zadržala na ceni od 2.700 dinara, uz realizaciju od 0,1 milion dinara.

Među najvećim gubitnicima su se danas našle i prioritetne akcije „Filip Morisa“, koje su zaključene u minusu od 9,9 procenata, na nivou od 3.121 dinar, uz trgovanje vredno približno 0,2 miliona dinara.

Gornjomilanovački Metalac je jedina kompanija koja je danas ostvarila rast cene, i to od 0,7 odsto na 2.018. dinara, uz neveliki promet.

Na MTP tržištu je solidno trgovanje, vredno 5,3 miliona dinara, zabeležila Luka Leget, Sremska Mitrovica, po ceni od 1.200 dinara, za 19,4 posto višoj nego na prethodnom trgovanju.

Strani investitori su u ukupnom prometu na tržištu akcija učestvovali s udelom od 7,87 odsto, pri čemu u kupovini sa 12,4 procenta, a u prodaji sa 3,34 posto.

Na Berzi danas nije trgovano obveznicama Republike Srbije.

Beogradski aerodrom Nikola Tesla nije promenio ime nakon što ga je francuska kompanija Vinci Airports preuzela u koncesiju, već je izmenio dizajn logotipa, rečeno je agenciji Beta u toj kompaniji.

Na pitanje zašto u logotipu aerodroma nema imena slavnog naučnika Nikole Tesle, rekli su da je dizajn novog logotipa prilagođen međunarodnim standardima kompanije Vinci.

Na novom logotipu piše Belgrade Airport i da tim aerodrom upravlja Vinci Airports.

- Ime Nikole Tesle i dalje je prisutno u nazivu aerodroma, a novi dizajn logotipa odgovara jedinstvenom brendingu kompanije Vinci Airports - navela je kompanija Aerodrom Nikola Tesla.

Međunarodni standardi kompanije Vinci predviđaju da aerodromi koji pored imena grada sadrže i ime zaslužnog građanina u logotipu nose samo ime grada u kome je aerodrom.

Ugovor o koncesiji beogradskog aerodroma Nikola Tesla na 25 godina potpisan je u martu ove godine, a ukupna nominalna vrednost te transakcije je oko 1,46 mlrd EUR (1.461.508.000 EUR) i obuhvata jednokratnu naknadu, minimalne godišnje koncesione naknade i kapitalna ulaganja.