Akcije na evropskim berzama i na Volstritu su danas pretežno u plusu, nakon optimističnih poslovnih rezultata vodećih američkih kompanija, početka zasedanja američke Uprave federalnih rezervi i otvaranja nove runde trgovinskih pregovora između SAD i Kine.

Francuski indeks KAK 40 je u popodnevnim časovima porastao za 0,8 odsto, britanski FTSE 100 za 1,3 odsto, dok je jedino nemački DAKS pao za 0,2 odsto, prenosi agencija AP.

U SAD, širi indeks S&P 500 je skočio za 13 poena ili 0,5 odsto na 2.653 poena, industrijski Dau DŽons za 227 poena ili 0,9 odsto na 24.808 poena, a tehnološki Nasdak za 60 poena ili 0,9 odsto na 7.088 poena.

Akcije Boinga su porasle za 6,3 odsto na 187,15 dolara, jer je ostvario veće prihode od očekivanih, dok su deonice Mekdonaldsa porasle za 2,5 odsto na 186,75 dolara zbog solidnih poslovnih rezultata.

Američka "laka" nafta (WTI) poskupela je za 1,3 odsto na 54,02 dolara za barel u NJujorku, a severnomorska "brent" za 1,0 odsto na 61,83 dolara.

U Aziji, japanski indeks Nikei 225 je pao za 0,5 odsto, južnokorejski Kospi je ojačao za 1,0 odsto, a honkoški Hang Seng za 0,4 odsto.

Tesla Motors ostvario je u poslednjem prošlogodišnjem tromesečju dobit od 139 miliona dolara.To je tek četvrta kvartalna dobit u 15 godina postojanja tog proizvođača električnih automobila, ali druga zaredom. Sve to zahvaljujujući snažnom rastu prihoda.

Prema objavljenom poslovnom izveštaju, Tesla je u proteklom tromesečju ostvario prihode od 7,2 milijarde dolara, dvostruko više nego u istom periodu 2017. Zahvaljujući tome, Tesla je ostvario dobit drugi kvartal zaredom, ali manju nego u prethodnom tromesečju, kada je iznosila 311,5 miliona dolara.

Tesla u celoj 2019. očekuje zaradu.

Dobit je manja od očekivanja analitičara, ipak, to ipak predstavlja poboljšanje, s obzirom da je Tesla u 15 godina postojanja samo u četiri kvartala poslovao uz dobit.

Kompanija u izveštaju najavljuje i da će u prvom ovogodišnjem kvartalu, pa i u celoj godini poslovati sa zaradom, ali i upozorava na logističke probleme povezane s isporukama vozila u inostranstvo, u Kinu i Evropu, što bi moglo usporiti prodaju, iako je potražnja velika.

„To je naš najveći izazov. Ne potražnja, nego kako isporučiti vozila dovoljno brzo”, poručio je izvršni direktor i osnivač kompanije Ilon Mask. Tesla u ovoj godini očekuje da će isporučiti između 360.000 i 400.000 vozila, što bi bilo 45 do 65 odsto više nego u 2018.

Italija je potonula u recesiju, prenose svetski mediji.Prema prvim rezultatima u četvrtom kvartalu, ekonomija te zemlje je ušla u recesiju, što je ujedno i prvi put posle 2013. godine da neka zemlja EU toliko potone.

Prema objavljenim podacima, italijanska ekonomija pala je 0, 2 odsto u poslednjem kvartalu 2018. godine, a to, posle pada od 0,1 odsto u prethodnom, trećem kvartalu, znači ulazak u recesiju.

Ovo nije bilo neočekivano s obzirom na to da je italijanski premijer Đuzepe Konte još juče izjavio da očekuje ovakve podatke, a i ranije prognoze ukazivale su na mogućnost ulaska u recesiju.

Iako je dubina recesije plitka, ipak će se smatrati prekretnicom za evropsku ekonomiju, koja se poslednji put suočila sa padom u kasnim fazama krize evra u 2012. i 2013. godini.

Međutim, ekonomski rast zemlje povučen je opštim usporavanjem kontinenta. Naime, mnoge velike evropske ekonomije očekuju usporavanje. Primera radi, nemačka vlada u 2019. godini očekuje rast od svega 1 odsto.

Slabost krajem 2018. delom se može povezati i sa padom trgovinske aktivnosti na svetskom nivou, zbog bojazni oko razvoja trgovinskog rata između SAD i Kine.

Italija je, podsetimo, jedna od najvećih evropskih ekonomija i tokom prošle godine, imala je mnogo problema, što je stvorilo strah i od ponavljanja sudbine Grčke.Analitičari ističu da je dugoročni ekonomski učinak Italije prilično zastrašujuć, neki od komentara su i da je ovo treća recesija u kojoj se Italija našla u poslednjih 10 godina, kao i da je ova država najgora članica velike četvorke evrozone (Nemačka, Francuska, Španija, Italija).Italija nije ušla u novu recesiju jer se nikada nije oporavila od prethodne dve recesije.

Američka valuta pretrpela je gubitak kao reakciju na odluku FED-a da zadrži niske kamatne stope.S druge strane, taj potez je podigao evro, i australijski dolar.

Fed je posle dvodnevnog sastanka saopštio da zadržava kamatne stope u rasponu od 2,25 do 2,5 odsto, posle podizanja kamatnih stopa četiri puta 2018. godine što je naširoko kritikovao predsednik SAD.

Ubrzo je zatim dolar pao na tronedeljni najniži nivo u odnosu na ostale glavne valute. Pad dolara međutim, koristio je evru i zasenio tako zabrinutost zbog slabljenja rasta u evrozoni. On je porastao 0,2 odsto, na najviši nivo od tri nedelje - 1.1504 dolara.

Indeks dolara pao je za oko 0,2 odsto, na 95,16, a već je preko noći pao za 0,43 odsto. Australijski dolar ojačao je 1,3 odsto, što je najveći procenat od 4. januara.

Švajcarski franak i jen su ojačali za oko 0,15 odsto u odnosu na dolar.