Dobrodosli na sajt Medjunarodnog centra za razvoj finansijskog trzistaDobrodosli na sajt Medjunarodnog centra za razvoj finansijskog trzista
O namaUsluge CentraProizvodi CentraSavetovanja i seminariNasi rezultatiNasi klijenti
Arhiva vesti
Rekordni rezultati kompanije Air Serbia u oktobru
Air Serbia je nastavila sa izuzetno dobrim operativnim rezultatima iz letnje sezone i u oktobru, koji je do sada tradicionalno važio za mesec sa manjim intenzitetom saobraćaja. Ukupno je prevezeno 240.696 putnika što je za 13,37% više u odnosu na 212.314 prevezenih u oktobru prošle godine, i što je ujedno i najbolji rezultat za ovaj mesec od pokretanja kompanije Air Serbia.

Popunjenost kapaciteta za prevoz putnika na letovima iz Beograda povećana je za 3 procentna poena na 75%, navodi se u saopštenju kompanije. Izuzetno dobri rezultati ostvareni su i u čarter saobraćaju gde je čarter brend Aviolet prevezao za 30,13% više putnika u odnosu na oktobar prošle godine. Avioni nacionalne avio-kompanije tokom prošlog meseca leteli su ka čak 45 destinacija iz Beograda i dvanaest iz Niša, u poređenju sa 37 destinacija iz srpske prestonice ka kojima su saobraćali u istom periodu prošle godine.

- Veoma smo zadovoljni postignutim rezultatima i uvereni da će se isti trend nastaviti i u narednom periodu. Nove destinacije, pokrenute u junu kao rezultat pažljivog strateškog planiranja, pokazale su se kao pravi potez koji je generisao značajan rast. Raduje nas i što smo ostvarenim rezultatima u velikoj meri doprineli rastu Aerodroma Nikola Tesla, koji u trećem kvartalu 2019. godine iznosi gotovo 10% - izjavio je generalni direktor Air Serbia Dankan Nejsmit.

Nacionalni avio-prevoznik je u tekućoj godini, uspostavljanjem direktnih letova ka čak devet novih destinacija iz Beograda i dvanaest iz Niša, zabeležio najsnažniju ekspanziju od kada posluje pod imenom Air Serbia.


Record results for Air Serbia in October
Air Serbia continues to deliver exceptional operating results from the summer season even in October, which traditionally used to be considered a month of less intense traffic. The airline had 240,696 passengers, which is 13.37% more compared to the 212,314 passengers from October last year and which is at the same time the best result for this month since the launch of Air Serbia.

Passenger Load Factor on flights from Belgrade was increased for 3 percentage points to 75%, the companys press release reads. Exceptionally good results were also accomplished in charter traffic, with the Aviolet charter brand carrying 30.13% more passengers compared to October last year. During the last month, the airplanes of the national carrier operated flights to 45 destinations from Belgrade and 12 from Niš, compared to the 37 destinations from the Serbian capital in the same period last year.

– We are very satisfied with the results achieved and we are convinced the trend will continue in the coming period. New destinations, launched in June as the result of careful strategic planning, proved to be the right move which generated significant growth. We are also happy that, with our results, we had contributed to the development of Belgrade Nikola Tesla Airport, whose growth reached almost 10% in Q3 2019 – stated Air Serbia CEO Duncan Naysmith.

By establishing direct flights to as many as nine new destinations from Belgrade and 12 from Niš, the national carrier had its greatest expansion since it started operating under the name of Air Serbia.


Nikad više para u trezoru: Bruto devizne rezerve skoro 13,5 milijardi evra
Beograd -- Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto i neto devizne rezerve u porastu, i da su krajem oktobra bile najveće od kada se na ovaj način prate podaci.
Neto devizne rezerve na kraju oktobra iznosile su 11,48 milijardi evra, što je za 298 miliona evra više nego na kraju prethodnog meseca. To su devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima.

Istovremeno, bruto devizne rezerve NBS su na kraju oktobra iznosile 13,49 milijardi evra, što je za 203,5 miliona evra više nego u septembru.Bruto devizne rezerve su za deset meseci 2019. godine povećane za 2,23 milijarde evra, što se, naglašeno je, u celosti može pripisati aktivnostima NBS putem intervencija kupovine deviza (evra) na domaćem deviznom tržištu (neto 2,3 milijarde evra).

Ukazano je da je to najzdraviji način povećanja rezervi, jer ne podrazumeva bilo kakvo zaduživanje, niti druge obaveze.

Rast rezervi ostvaren je u ambijentu snažnog razduživanja države u deviznom znaku po osnovu kredita i hartija od vrednosti (neto 625,7 miliona evra). Na ovaj način, istakli su iz NBS, dodatno se jača otpornost domaćeg finansijskog sistema na potencijalne šokove iz međunarodnog okruženja.

Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 189 odsto i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Istaknuto je da je povećanje bruto deviznih rezervi u oktobru u najvećoj meri rezultat priliva po osnovu intervencija NBS na međubankarskom deviznom tržištu neto kupovinom deviza (330 miliona evra), kao i efikasnog upravljanja deviznim rezervama, donacijama i drugim (ukupno neto 71,9 miliona evra).

Ti prilivi, kako je saopšteno, bili su više nego dovoljni da nadomeste smanjenje deviznih rezervi po osnovu devizne obavezne rezerve, usled uobičajenih aktivnosti banaka, kao i negativan uticaj tržišnih faktora, što ukupno iznosi 198,4 miliona evra.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u oktobru iznosio je 804,4 miliona evra. To znači da je bio za 418,3 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. Za deset meseci ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 4,99 milijardi evra.


FORUM U PARIZU GDE SE TRAŽI IZLAZ IZ FINANSIJSKE KRIZE Makron: "Nastaju novi problemi"
Svet se danas suočava sa krizom političkih i ekonomskih sistema, a unilateralizam rađa nacionalizam, koji vodi u ratove, poručio je danas francuski predsednik Emanuel Makron, otvarajući Pariski forum o miru, na kojem učestvuje veliki broj svetskih zvaničnika, među kojima i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Forum se održava povodom obeležavanja primirja u Prvom svetskom ratu. Makron je istakao da se svet ponovo suočava sa velikom krizom bez presedana.Kazao je da se radi o krizi političkih i ekonomskih sistema.

"Sistem globalne otvorene ekonomije bio je 70 godina uspešan i omogućio je uspostavljanje mira u mnogim regionima sveta, a kriza je podelila društva, stvarajući krizu demorkatije, i ponovo oživela unilateralizam", kazao je on.

Makron je ukazao da istovremeno nastaju novi problemi, navodeći pre svega demografski problem, dodajući da se bavimo samo posledicama velike migracije a ne i njenim uzrocima.Rekao je da ne veruje u unilateralizam, ukazujući da nacionalizam, koji iz toga proističe i prouzrokuje ratove. Evropa je kontinent koji treba sam da rešava svoje probleme, naglasio je on, dodajući da mora imati odgovor na krizu. "Evropa je laboratorija multilateralizma", naglasio je Makron, založivši se za zajedničko suočavanje sa izazovima.


Srbiji za rast neophodno više domaćih privatnih investicija - Prvi korak vraćanje poverenja ovdašnji
Srbija se visoko rangira kada su direktne strane investicije u pitanju, međutim na začelju je kada su u pitanju domaće privatne investicije, a da bi se to promenilo neophodno je vratiti poverenje domaćih privrednika, čulo se na Međunarodnoj konferenciji Beogradske berze "Upgrade in Belgrade 2019".

- Investicije u Srbiji su za oko 5% niže od zemalja centralne i istočne Evrope i Zapadnog Balkana, a to je posledica nižih javnih i domaćih privatnih investicija, dok su strane privatne na nivou ostalih zemalja - rekao je Saša Ranđelović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On je istakao da je u prvoj polovini 2019. godine najznačajniji doprinos BDP dao rast investicija, pre svega u građevinarstvu, dok je industrija imala negativan uticaj.

Zoran Drakulić, predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik istakao je da bi domaći privrednici investirali u Srbiji, neophodno je da se vrati poverenje.

- Nivo domaćih privatnih investicija je tokom 2018. pao za 40%. Domaći kapital se seli na okolna tržišta, gde se mnogo bolje osećamo. Da bismo investirali mora da se vrati poverenje domaćoj privredi. Oko 80% subvencija koje su date, date su stranim investitorima. Mi nemamo privilegiju da pričamo sa ministrom privrede, ili ministrom finansija, a znamo mnogo toga i to je problem. Niko neće preterano da investira dok se ne pokrene dijalog i vrati poverenje - rekao je Drakulić.

On je dodao da se usložnjava problem nedostatka radne snage i da će Srbija u budućnosti morati da uvozi radnu snagu.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije istakao je da su procene za naredni period dobre.

- Nizak deficit ukupnog konsolidovanog budžeta od 0,5% BDP omogućava smanjenje duga za dva procentna poena godišnje. Dug je trenutno na nivou od 50%, a namera je da se spusti ispod 45% i tako obezbedi fundamentalnu makroekonomsku stabilnost i u kraljnoj liniji dovede do privrednog rasta - rekao je Petrović.

Kao razlog za niske javne i privatne domaće investicije Petrović navodi loš privredni ambijent, pre svega kada je reč o vladavini prava.

Petrović je dodao i da Fiskalni savet vidi problem u preduzećima koja ostaju u vlasništvu države, a čije se poslovanje ne unapređuje.

- To je pre svega EPS, ali i lokalna javna preduzeća, vodovodi, komunalna preduzeća koja zahtevaju veliku reformu. Neophodno je ulagati u zaštitu čovekove sredine, jer imamo situaciju da se jedino u Beogradu neprečišćena voda iz kanalizacije odluva u Dunav, to se ne dešava nigde drugde u toku Dunava - naveo je Petrović

Zsuzsanna Hargitai direktorka EBRD za Zapadni Balkan istakla je da je između ostalog Srbiji i dalje neophodna reforma javnih preduzeća.

- Javna preduzeća treba da imaju jednako dobru upravu kao i privatna. Takođe, ja za sada još nisam primetila dijalog između javnog sektora i privatnih kompanija koje ovde posluju - istakla je Hargitai.

Dragan Lončar sa Ekonomskog fakulteta je naveo da je fiskalna konsolidacija dala makroekonomsku stabilnost, ali je neophodan pametan rast.

- Treba da postoji horizontalna industrijska politika i da se zasniva na obrazovanju, digitalnoj transformaciji, izvozno orijentisanoj ekonomiji , investicijama i cirkularnoj ekonomiji - rekao je Lončar.


Razvoj Nacionalne strategije tržišta kapitala

U godini kada Beogradska berza obeležava 125 godina od osnivanja i 30 godina od reosnivanja, Međunarodna konferencija Beogradske berze "Upgrade in Belgrade" okupila je više od 250 učesnika, a kompaniji NIS dodeljena je nagrada za najbolji odnos sa investitorima.

- Već 18 godina se trudimo da temu tržišta kapitala dignemo i postavimo na sto. Duboko verujemo da je tržište kapitala neizostavni deo bilo koje nacionalne ekonomske jednačine. U toku je i rad na razvoju Nacionalne strategije tržišta kapitala i od toga očekujemo zaista dosta. Istovremeno trudimo se da inovacijama koje uvodimo na tržište, Srbiju učinimo atraktivnom zemljom na investicionoj mapi - rekao je za eKapiju Siniša Krneta, direktor Beogradske berze.

On je dodao da su stoga na konferenciji predstavljeni i nekretninski investicioni fondovi.

- Svedoci smo da je tržište nekretnina u procvatu, a tome svedoči i rast cena. Sada pokušavamo da dovedemo nešto što na finansijskom tržištu nije poznato, nije zaživelo, a to su nekretninski investicioni fondovi, gde zapravo i mali i veliki ulagači mogu da osete benefite - kaže Krneta.


Posledice ekonomske krize u Srbiji

Krneta se osvrnuo i na najave nove ekonomske krize.

- Za nas je posebno zanimljivo pitanje sve frekventnije najave nove svetske ekonomske krize. Mi verujemo, a statistika iz prethodne ekonomske krize govori u prilog tome, da zapravo one zemlje sa nerazvijenim ili slabo razvijenim tržištem kapitala imaju problem da savladaju krizu, da se nose sa problemima i izazovima i da izbegnu recesiju. Dakle, neka vrsta medicinske higijene, medicinske ekonomije je potrebna a jedan od veoma značajnih lekova u tom smislu jeste fokus na razvoju tržišta kapitala koji može da jača imunitet ekonomskog organizma zemlje - rekao je Krneta za naš portal i dodao da su uslovi za tako nešto povoljni.

- Ovo je jedan od poslednjih pravih trenutaka da se konkretnom akcijom, konkretnom aktivnosti doprinese da srpska ekonomija bude manje ranjiva - zaključio je Krneta.


NIS dobitnik priznanja za najbolje odnose sa investitorima
Beograd -- Zlatna plaketa Beogradske berze za najbolje odnose sa investitorima ponovo je ove godine, treći put zaredom, dodeljena kompaniji NIS a.d. Novi Sad.
Ovo odlikovanje nova je potvrda da je stručna javnost prepoznala napore NIS da neprestano unapređuje praksu u ovoj oblasti.

Ovo prestižno priznanje kompaniji je uručeno na Međunarodnoj konferenciji Beogradske berze koja je danas održana u hotelu "Hajat" u Beogradu, a nagradu je primila Jelena M. Stanković, rukovodilac Usluge odnosa sa investitorima NIS a.d. Novi Sad.O dodeli nagrade odlučila je komisija u kojoj su bili ugledni finansijski stručnjaci, a u konkurenciji je bilo 15 domaćih i regionalnih kompanija. Priznanje je dodeljeno na osnovu procene kriterijuma otvorenosti kompanija prema investicionoj javnosti, među kojima su objavljeni aktuelni i istorijski izveštaji o poslovanju, prisutnost kompanije na društvenim mrežama, objavljeni izveštaji o održivom razvoju, informacije o performansama kompanije na tržištu kapitala, itd.

Jelena M. Stanković istakla je nakon dodele priznanja da će Zlatna plaketa Beogradske berze biti novi podstrek za NIS da nastavi da unapređuje odnose sa investitorima.

"Svake godine se trudimo i težimo da unapredimo saradnju sa investitorima i drago nam je da je i ove godine investiciona javnost to prepoznala. U narednom periodu usmereni smo ka tome da najpre održimo, a takođe i unapredimo ovu saradnju, kao i da odgovorimo svim zahtevima investicione javnosti", rekla je Jelena M. Stanković.

Ovo je ukupno sedmi put od početka dodele nagrade Beogradske berze da je NIS nagrađen za najbolje odnose sa investitorima.
U okviru konferencije Beogradske berze kompanija NIS je takođe predstavila trendove na domaćem i globalnom tržištu komprimovanog prirodnog gasa (KPG) koji se, zbog svojih ekoloških karakteristika i finansijskih benefita, smatra gorivom budućnosti.Goran Lalić, direktor Departmana za trgovinu i upravljanje portfolijom prirodnog gasa u NIS-u, rekao je na prezentaciji da se KPG koristi kao pogonsko gorivo za vozila i kao energent u industriji. Osnovne prednosti korišćenja ovog energenta su bolje performanse vozila, niži troškovi, veća bezbednost i pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine.

"Komprimovani prirodni gas je gorivo budućnosti upravo zbog toga što se on jednako može koristiti kao energent u industriji, ali i kao pogonsko gorivo za vozila, čemu se pridaje sve veća pažnja i na globalnom nivou i u Evropi. Prednost ovog energenta se najpre ogleda u finansijskim uštedama, u poređenju sa ostalim konvencionalnim gorivima. Ta ušteda kada se posmatra transport ide čak i do 50 odsto. Ako pogledamo i druge prednosti, vidimo da svojim sagorevanjem KPG emituje manje ugljen-dioksida, dok se nivo buke nastale u saobraćaju može prepoloviti", istakao je Lalić.

Kao lider na tržištu naftnih derivata u Srbiji, NIS je prva velika mreža benzinskih stanica na domaćem tržištu koja je u okviru svoje maloprodajne mreže uvrstila u ponudu KPG, a ovaj energent dostupan je i kroz sistem veleprodaje kompanije.
Kada je reč o tržištu Srbije, KPG beleži kontinuirani rast i u veleprodaji i na maloprodajnom tržištu u poslednjim godinama. KPG je najekonomičniji energent u industrijskoj proizvodnji (posle prirodnog gasa iz gasovoda), a komprimovanje se vrši sa gasnih polja NIS-a. Procenjena potrošnja ovog energenta u 2018. godini u industriji je oko 55.000 tona, a isporuka se vrši specijalizovanim vozilima (trejlerima).

Na maloprodajnom tržištu, KPG se smatra najekonomičnijim i ekološki najčistijim gorivom. Procenjena potrošnja KPG u 2019. godini je oko 20.000 tona.


"Mali" akcionari
Emitenti
Posrednici
Investitori
Proizvodi Centra
Arhiva vesti
Kontaktirajte nasKnjiga gostijuMapa sajta