U proteklih nekoliko meseci priča o prodaji "Kraša" pretvorila se u poslovno-politički triler koji uključuje optužbe za insajdersko trgovanje deonicama, tržišno nadmetanje, nacionalne tenzije i beskonačna medijska prepucavanja.

U suštini sage stoji naizgled banalno pitanje: koliko danas vredi deoničko društvo "Kraš"? Nakon višemesečnih berzanskih previranja i nadmetanja zainteresovanih kupaca, pitanje stvarne vrednosti vodeće hrvatske konditorske kompanije sve je zamršenije. Najveći pojedinačni deoničar "Kraša" i jedan od kandidata za preuzimanje, Mesna industrija braće Pivac, ponudila je 430 kuna po deonici.

Za ponudu braće Pivac iz septembra ove godine Uprava "Kraša" rekla je da je smatra preniskom, iako ju je pre manje od godinu dana procenila na 400 kuna. S druge strane, "Kappa Star grupa" srpskog poduzetnika Nebojše Šaranovića za deonicu "Kraša" spremna je dati 1.050 kuna, gotovo dva i po puta više – no, pojedinačni deoničari, većinom zaposleni "Kraša", zasad se ne odlučuju za "Kappu".

Prihodi Kraša izuzetno stabilni tokom godina

Osetna razlika u ponudama ukazuje na različite startne pozicije dva pretendenta, a verovatno i procene mogućih sinergija i budućeg poslovanja."Kraš" je, kao što znamo, jedan od najjačih hrvatskih brendova; pojedini njegovi proizvodi gotovo su legendaran deo nacionalne svesti i pop-kulture. Osim tog snažnog sentimenta, koji ne treba zanemariti, odgovor na pitanje o vrednosti "Kraša" i toliko različitim ponudama za njegove deonice krije se u podacima o poslovanju.

Poslednjih nekoliko godina poslovanje "Kraša" izuzetno je stabilno: s milijardu i 32 miliona kuna u 2017. godini, konsolidovani prihodi lani su neznatno pali, na milijardu i 22 miliona. Pre deset godina "Kraš" je prihodovao milijardu i 52 miliona kuna, a pad od tada iznosi 2,8 odsto. U tom periodu svetska konditorska industrija ostvarivala je prosečni godišnji rast od oko dva odsto.Profitne marže "Kraša" nešto su problematičnije. Iako je prošlogodišnji rezultat bio 66 odsto veći nego godinu ranije, on je još uvek ispod proseka sličnih kompanija u regiji. U 2018. godini neto dobit iznosila je 50 miliona kuna, odnosno 4,8 odsto, što je istaknuto povećanje prema prethodnim godinama, kada se kretala oko dva odsto (najgore je bilo 2015., kad je iznosila 1,3 odsto).

Konkurenti imaju osetno veće profitne marže

U ovim rezultatima verovatno se nalazi razlog visoke ponude "Kappa Star grupe". Njihova kompanija "Jaffa" iz Crvenke prošle godine je prihodovala 342 miliona kuna, uz profitnu maržu od 10 odsto. Godinu dana ranije, uz dva i po puta manje prihode, "Jaffa" je ostvarivala višu profitnu maržu i veću apsolutnu dobit od "Kraša".

Slično je s ostalim proizvođačima slatkiša i čokolada u regiji. Srpska kompanija "Bambi", u vlasništvu "Coca-Cole HBC", poslednje dve godine ostvarivala je profitnu maržu od 17 i 18 odsto. Beogradski "Štark", proizvođač slatkiša i čokolada u vlasništvu "Atlantikove" Droge Kolinske, prošle je godine imao profitnu maržu gotovo dvostruko veću od Kraševe, 9,2 odsto."Zvečevo" je prošle godine ostvarilo profitnu maržu od pet odsto, a lošiji od "Kraša" u krajnjem rezultatu bio je osječki "Kandit", s maržom manjom od jedan odsto. "Kandit", međutim, ima višu EBITDA maržu – operativna dobit, pre obračuna kamata, poreza i amortizacije – 12,1 odsto prema "Kraševih" 11,4 odsto.

Kappa i Pivac misle da "Kraš" mora poslovati bolje

EBITDA je inače metrika kroz koju se najčešće računa vrednost neke kompanije, posebno onih koje nisu na berzi, s obzirom na to da najbliže održava višak stvoren kroz poslovanje. S 23 odsto EBITDA marže u 2018., "Zvečevo" je bilo dvostruko bolje od "Kraša", "Bambi" gotovo trostruko, a bolje od "Kraša" stoje i ostale konditorske kompanije iz regiona.

Za pretpostaviti je da predstavnici "Kappa grupe" smatraju da mogu značajno optimizovati poslovanje "Kraša", odnosno postizati iste profitne marže kao u svojim kompanijama koje deluju u konditorskom sektoru. Ako je njihova procena barem donekle tačna – a rezultati kompanija u regionu daju im za pravo – dva i po puta viša cena po deonici više ne zvuči toliko nerazumno.Mesna industrija braće Pivac, najveći deoničar "Kraša", takođe smatra da se poslovanje može unaprediti. U obrazloženju uz javnu ponudu rekli su: "Kraš ima snažan potencijal da, uz daljnja ulaganja, postigne znatno bolje poslovne rezultate te zadrži i dodatno ojača svoj položaj na domaćem, regionalnom i svetskom tržištu".

Uprava Kraša hvali moguću sinergiju s braćom Pivac

Uz to, verovatno računaju na određenu naklonost deoničara-radnika. Iako su njihovu ponudu od 430 kuna ocenili preniskom, menadžment "Kraša" pozitivno se izjasnio po pitanju moguće sinergije s braćom Pivac. "Njihovi strateški planovi kompatibilni su s dugoročnim i kratkoročnim planovima Kraša", kažu u dokumentu o javnoj ponudi.

Prema svemu sudeći, ni vođstvo "Kraša" nije sigurno u cenu koju mogu postići. Tokom poslednje dokapitalizacije pre manje od godinu dana, kada je emitovano 125 hiljade novih deonica, cenu su postavili na 400 kuna (većinu izdanja upisala su upravo braća Pivac, 94 odsto novih deonica, čime su svoj udeo povećali s 25 na 30,7 odsto). Danas za 430 kuna kažu da je prenisko u odnosu na prosečnu cenu deonice na berzi od 427 kuna.

Prije nekoliko dana hrvatski i srpski mediji objavili su da je "Kappa Star grupa" došla do više od 25 posto deonica "Kraša", za šta je uložila oko 400 miliona kuna. Prelazak granice od 25 odsto u preduzeću izlistanom na berzi inače bi značio da "Kappa" po zakonu mora da objavi ponudu za preuzimanje – no, kako braća Pivac imaju više deonica od njih, zakon ih oslobađa te obaveze.

Netržišne prepreke

Ko će na kraju uzeti kontrolni paket "Kraša"? Ponuda braće Pivac važeća je do kraja ovog meseca, nakon čega će biti jasnije koliko će se malih deoničara odlučiti za njih. Dokle god ima manji postotak udela od njih, "Kappa grupa" nije dužna da formalno objavi svoju ponudu, a još krajem septembra rekli su da to ne nameravaju napraviti dok ih zakon na to ne obaveže.

U međuvremenu su se u medijima pojavile spekulacije o mogućem insajderskom trgovanju deonicama; objavljeno je da je Marica Vidaković kupovala deonice neposredno pre ponude braće Pivac. Govori se o mogućim netržišnim preprekama "Kappinom" ulasku u "Kraš", i nagađa o mogućem dogovoru braće Pivac i Nebojše Šaranovića.

Čitavu situaciju komplikuju široke ovlasti Nadzornog odbora i Uprave. Prema statutu iz 2003. godine, Uprava i Nadzorni odbor "Kraša" imaju pravo samostalno, bez skupštine, dodatno dokapitalizovati društvo i isključiti pravo prvenstva određenih deoničara pri upisu deonica.

"Nejasno zašto Uprava ima tako široko ovlaštenje"

Na mogućnost da se takav instrument primeni kao zaštita od preuzimanja, vlasnik "Kappa grupe" Šaranović reagovao je oštro.

"Nejasno je zašto je Upravi dato tako široko ovlašćenje, bez ikakvih smernica o ceni deonica, pa čak i s mogućnošću isključenja prava prvenstva samo nekim dioničarima", kazao je za Jutarnji.

"Očekujemo da Kappa Star Limited ima jednak tretman kao svi drugi deoničari Kraša. Verujemo da se ova odredba, odnosno ovlašćenje dato Upravi, neće zloupotrebiti time što bi bilo koji deoničar bio isključen iz prava prvenstva ili što bi nove deonice bile izdate po neprimereno niskoj ceni", izjavio je Šaranović.

Relevantni izveštaji o svetskoj konditorskoj industriji predviđaju dalji rast prihoda, uz prosečnu stopu rasta od 3 do 4 odsto godišnje do 2025. godine.

Tokom prošle godine, cena paladijuma je skočila za čak 70 odsto, da bi početkom ove godine, cena ovog plemenitog metala premašila cenu zlata.

Cena zlata se trenutno kreće oko 1.450 dolara za uncu, dok je cena paladijuma od septembra prešla nivo od 1.650 dolara za uncu.

Zašto je ovaj metal toliko vredan i skup?

Paladijum i platina koriste se kao katalizatori koji kontrolišu emisiju štetnih gasova prilikom sagorevanja goriva. Paladijum se pre svega koristi kao katalizator u motorima koji rade na benzin, dok se platina koristi u motorima koji rade na dizel. U razvijenom svetu, motori na benzin su već neko vreme popularniji, što je imalo značajan pozitivan uticaj na potražnju za paladijumom.Sve oštriji standardi o emisiji štetnih gasova u Evropi i Kini podstiču prelaz na motore koji koriste benzin. S druge strane, snabdevanje paladijumom je ograničeno, sa Rusijom i Južnom Afrikom kao najvećim proizvođačima, što je jedan od ključnih faktora upornog rasta cene.Najveću prepreku daljem rastu cene paladijuma predstavljaju nedavno usporavanje svetskog ekonomskog rasta i produženi trgovinski rat. Ovi faktori mogu negativno uticati na automobilsku industriju, a samim tim i na potražnju za paladijumom.Cena paladijuma za sada ne pokazuje znake posustajanja, ali negativni ekonomski podaci iz SAD objavljeni prošle nedelje šalju signal upozorenja. Međutim, ukoliko ekonomija Sjedinjenih Američkih Država nastavi da se razvija, a Kina i SAD postignu trgovinski sporazum, postoji nezanemarljiva šansa da će cena paladijuma nastaviti sa rastom u narednom periodu.

Skupština je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja, ali će se primenjivati od 1. januara 2020. godine. Odredbe koje se odnose na nova poreska oslobođenja i one koje se odnose na ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, primenjuju se od dana stupanja na snagu, odnosno od 15. oktobra 2019. godine.

Stručnjaci iz Računovodstvene kuće Unija BG analzirali su za naš portal najznačajnije izmene.

- Za državu će svakako od značaja biti uvedeno poresko oslobođenje koje se odnosi na realizaciju projekata izgradnje auto-puteva za koje je zakonom utvrđen javni interes - navode iz Unije.

Druga važna promena za poreski sistem Srbije je i izmena u vezi sa evidentiranjem stranog lica u sistem PDV-a. Do sada je važilo da strano lice koje vrši oporezivi promet dobara i usluga u Srbiji ima obavezu evidentiranja u PDV sistem. Od 1. januara 2020. obavezu evidentiranja imaće i strana lica koja na teritoriji Srbije vrše promet koji je oslobođen PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza.

- Važna izmena je i izmena mesta prometa dobara i usluge prodaje jela i pića za konzumaciju na licu mesta koji se vrši na brodu, letilici ili vozu. Mestom prometa će se ubuduće smatrati mesto polaska broda, letilice ili voza. Na primer, ako avion kreće iz Beograda, i na njemu se vrši prodaja jela za konzumaciju na licu mesta, onda se mestom prometa smatra Srbija i porez se plaća Srbiji. Ovo će značiti da će ta strana pravna lica koja vrše prevoz putnika brodom, vozom ili avionima imati obavezu da odrede svog poreskog punomoćnika, ukoliko već nisu. Dakle, još priliva u Budžet RS - objašnjavaju iz Unije.

Za krajnjeg potrošača, u ovom slučaju putnika koji u Srbiji nema prebivalište, ni boravište, svakako je značajna izmena granične vrednosti za ostvarivanje prava na refakciju koja sada iznosi 6.000 dinara sa PDV-om i produženje roka sa 6 na 12 meseci za ostvarivanje ovog prava.

- Osim toga, izmenama je propisana obaveza za obveznika PDV (trgovca) da na zahtev putnika izda dokumentaciju na osnovu koje taj putnik može ostvariti povraćaj PDV-a. Ova obaveza do sada nije postojala. Putnici su se oslanjali na dobru volju i dobru poslovnu praksu - navode.

Privredi će pomoći poresko oslobođenje koje se odnosi na popravke dobara u garantnom roku. Naime, do sada je poresko oslobođenje važilo samo za zamenu u garantnom roku.

- Očekujemo da će preciziranje odredaba o određivanju poreskog dužnika biti od pomoći kompanijama koje posluju u oblasti građevinarstva. Kod pružanja usluga iz oblasti građevine je specifičan način oporezivanja. Zakon o PDV propisuje da je kod ovih usluga primalac usluge u obavezi da obračuna PDV na primljen račun, a ne pružalac, ali samo ukoliko su i pružalac usluge i primalac usluge registrovani za PDV sistem. Zakon to sada i potvrđuje. Sada je dovoljno da primalac usluge proverom u odgovarajućem registru utvrdi PDV status svog poslovnog partnera. Ranije ovo nije bilo dovoljno, što je kompanije dovodilo u ozbiljan rizik - kažu iz Unije.

Naši sagovornici napominju da će odredbe poput poreskog oslobođenja koje se odnosi na popravke u garantnom roku i refakcija stranom državljaninu imati pozitivan uticaj, kako na privredu, tako i na krajnjeg potrošača, a time i na sliku o fiskalnom sistemu u Srbiji.

Javno preduzeće za razvoj planinskog turizma Stara planina iz Knjaževca objavilo je javni poziv za dostavljanje zatvorenih pismenih ponuda za davanje u zakup nepokretnosti - hotela Stara planina, na kome je nosilac prava svojine Javno preduzeće u kome poziva sve zainteresovane ponuđače da dostave ponudu za zakup Hotela Stara planina.

Nedaleko od Knjaževca nalazi se Stara planina, najveća planina u istočnoj Srbiji. Stara planina predstavlja prirodno bogatstvo izvanrednog značaja i u prvoje je kategoriji prirodnih bogatstava pa samim tim predstavlja ogroman potencijal za razvoj turizma. Planinski vrh Babin zub koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1.758 metara jedan je od najlepših lokaliteta Stare planine.Hotel Stara planina, u sklopu turističkog rizorta Jabučko Ravnište, kategorisan je visokim standardom kvaliteta i razvrstan je u hotel kategorije sa 4 zvezdice.

Hotel je spratnosti Po+Su+Pr+2+Pk+Gal i smeštajni kapacitet je vrlo respektabilan i sa stanovišta regionalne pozicioniranosti, najjači je kako u funkacionalnom, tako i u tržišnom pogledu u okviru koga ima 146 modernih i komfornih hotelskih smeštajnih jedinica. Hotel je opremljen udobnim nameštajem, prijatnim osvetljenjem i opremom modernog stila.

U neposrednoj blizini, na svega 20 metara od Hotela nalazi se ski staza i prva gondola u Republici Srbiji, koja povezuje Hotel sa ski vrhom Babin Zub i polazištem staze Konjarnik.

The public enterprise for the development of mountain tourism Stara Planina from Knjazevac has opened a public invitation for closed written bids for the renting of Hotel Stara Planina, the ownership rights over which are held by the PE.

Not far from Knjazevac is Stara Planina, the largest mountain in eastern Serbia. Stara Planina is a natural site of extraordinary importance and has great potential for the development of tourism. The Babin Zub peak at an altitude of 1,758 meters is one of the most beautiful locations on Stara Planina.
Hotel Stara Planina, a part of the tourist resort Jabucko Ravniste, is a 4-star hotel.

It has two underground levels and four floors plus a gallery. The accommodation capacity is very respectable and strong from the functional and the market aspect. It has 146 modern and comfortable accommodation units. The hotel is equipped with comfortable furniture, pleasant lighting and modern features.

Only 20 meters from the hotel is the ski track and the first gondola in the Republic of Serbia, connecting the hotel with the Babin Zub peak and the start of the Konjarnik ski track.

Republička direkcija za imovinu oglasila je prodaju vojnih kompleksa širom Srbije. Reč je o nekretninama koje nisu neophodne za funkcionisanje vojske, a prodaju se metodom prikupljanja pismenih ponuda.

Predmet prodaje su 22 vojna kompleksa u Aleksincu, Beloj Crkvi, Mladenovcu, Valjevu, Vršcu, Zaječaru, Somboru, Požarevcu, Knjaževcu, Leskovcu, Nišu, Surdulici, Užicu, Novom Sadu, Beogradu i Smederevu, koji su ponuđeni po cenama od 23.000 EUR, do čak 2,5 mil EUR, koliko iznosi početna kupoprodajna cena za kasarnu u Smederevu.

Nekretnine se otuđuju kao jedinstvene celine u viđenom stanju, bez prava kupaca na naknadne reklamacije.

Rok za podnošenje ponuda je 15 dana od dana objavljivanja oglasa.