Stečajni upravnik preduzeća "Hidrogradnja" iz Sarajeva raspisao je javni poziv za prodaju imovine ovog nekadašnjeg građevinskog giganta.

Predmet prodaje je sva imovina i prava stečajnog dužnika u zemlji i inostransvu koji se prodaju kao celina. Početna cena je oko 96 miliona KM (49 miliona evra), a prodaja će se, ako bude zainteresovanih kupaca, obaviti 16. decembra u 12 sati.

U imovinu ulaze pogon u Briješću, Kamenolom Hadžići, Kamenolom Greben Kakanj, Sigma Sarajevo, PJ Libija, sva prava u drugim pravnim licima, pokretna imovina kao i druga prava koja ima privredno društvo "Hidrogradnja" u zemlji i inostranstvu.
Ovo je drugi javni oglas za prodaju imovine Hidrogradnje. Prvi pokušaj prodaje po istoj ceni je propao jer niko nije poslao ponudu.

"Niko ne želi da kupi imovinu jer je to, izgleda, veliki novac. Tender su preuzele dve firme, jedna iz Australije i druga iz Distrikta Brčko, ali niko nije poslao ponudu", rekao je tada Zijad Fazlagić, stečajni upravnik "Hidrogradnje".

Ministarstvo zaštite životne sredine planira da u narednoj godini uradi Program za cirkularnu ekonomiju, koji će dati strateški okvir za ovu oblast u Srbiji, izjavila je za eKapiju Aleksandra Vučinić, rukovodilac Grupe za kružnu i zelenu ekonomiju u okviru Ministarstva.

Kako je navela, ovaj dokument će sadržati Akcioni plan od koji će važiti od 2021. do 2024. godine, kao i konkretne aktivnosti koje će ministarstvo u naredne tri godine sprovoditi kako bi sprovelo tranziciju sa linearne na cirkularnu ekonomije.

Govoreći na panelu Privredne komore Srbije posvećenom cirkularnoj ekonomiji, održanom u okviru upravo završenog multikongresa Serbian Visions u Beogradu u organizaciji AHK Arbija, ona je istakla da je uređivanje oblasti cirkularne ekonomije i jedna od prioritetnih mera u programu ekonomskih reformi Vlade.

Dodala je da je uz pomoć PLAC 3 projekta koji finansira EU, već urađen pripremni dokument u smislu prvih koraka ka uređenju oblasti cirkularne ekonomije.

- Cirkularna ekonomija nije samo upravljanje otpadom, iako jeste najvećim delom, tako da ćemo se pored upravljanja otpadom, za koji se radi nova strategija i novi zakonodavni okvir, fokusirati i na oblasti kao što su zelene javne nabavke – rekla je Vučinić i dodala da Predlog strategije javnih nabavki već prepoznaje zelene javne nabavke kao posebnu kategoriju.

Prema njenim rečima, u pripremi je i Strategija industrijskih politika u kojoj će 4 poglavlja biti u potpunosti posvećena cirkularnoj ekonomiji, a tu su i Strategija sive ekonomije i Strategija održivog urbanog razvoja, u kojima se ona takođe pominje.

Alksandra Vučinić je istakla da će Programom sve to biti obuhvaćeno i sprovedeno kroz pomenute aktivnosti u naredne tri godine.

- Ideja je da se pokrene priča cirkularne ekonomije i da vidimo kako možemo u saradnji sa ostalim institucijama da u nju uključimo i sektor malih i srednjih preduzeća, a isto tako i civilni i akademski sektor - kazala je ona.

Vučinić je rekla da se u okviru ovog projekta radi i Mapa puta za cirkularnu ekonomiju, koja bi trebalo da olakša put prelaska sa linearne na cirkularnu ekonomiju.

Taj dokument se, dodala je, radi po uzoru na zemlje EU. Finska, Slovenija i druge zemlje Unije već su uradile takav dokument, koji, kako je istakla Vučinić, nije obavezujući, za razliku od Programa koji mora da usvoji vlada, ali daje neke smernice kuda država da ide i kako da uređuje ovu oblast.

Ona je najavila i da će završna radionica u okviru projekta biti održana 9. decembra i da će za temu imati digitalizaciju cirkularne ekonomije, s obzirom da je, kako je kazala, Evropska unija već završila tranziciju i sada se fokusira na digitalne mape puta cirkularne ekonomije.