Republička direkcija za imovinu ponudila je na prodaju državne nekretnine u 18 gradova i opština širom Srbije, a najskuplja je nekretnina na teritoriji beogradske opštine Savski venac, čija je početna cena 4,4 mil EUR.

Tu nekretninu u Maglajskoj ulici na Dedinju, osim stambenog prostora od 625 kvadratnih metara čine i pomoćni objekti, a svi se zajedno nalaze na placu većem od 33 ara.

Po početnoj ceni od 3,1 mil EUR ponuđena je nekretnina u ulici Mihaila Mike Jankovića na teritoriji Savskog venca, dok je za 1,4 mil EUR ponuđena još jedna nekretnina u Maglajskoj na istoj beogradskoj opštini.

Pored Beograda državne nekretnine koje se prodaju nalaze se u Smederevskoj Palanci, Nišu, Leskovcu, Lebanu, Kikindi, Apatinu, Loznici, Paraćinu, Pirotu, Negotinu, Ražnju, Požarevcu, Gornjem Milanovcu, Zrenjaninu, Sokobanji i Preševu.

Osim stambenih i poslovnih prostora na prodaju su ponuđeni i pomoćni objekti i zemljište a najmanja početna cena je 5,8 hiljada EUR za zemljište u opštini Ražanj.

Pismene ponude za ove nekretnine Republičkoj direkciji za imovinu mogu se dostaviti do 12. novembra, a javno otvaranje zakazano je za 14. novembar.

The Property Directorate of the Republic of Serbia has put state-owned real estate in 18 towns and municipalities throughout Serbia up for sale, the most expensive of which is a piece of property in the Belgrade municipality of Savski Venac, whose initial price is EUR 4.4 million.

This property, located in Maglajska Street in Dedinje, consists of a residential part of 625 square meters and auxiliary facilities, all of which are located on a plot of more than 0.33 hectares.

A property in Mihaila Mike Jankovica Street, in the territory of Savski Venac, has been offered at the initial price of EUR 3.1 million, whereas another piece of real estate in Maglajska Street in the same municipality is offered for EUR 1.4 million.

In addition to Belgrade, the state-owned property that has been put up for sale is located in Smederevska Palanka, Nis, Leskovac, Lebane, Kikinda, Apatin, Loznica, Paracin, Pirot, Negotin, Razanj, Pozarevac, Gornji Milanovac, Zrenjanin, Sokobanja and Presevo.

In addition to residential and office spaces, the offer includes auxiliary buildings and land and the lowest initial price is EUR 5,800 for the land in the municipality of Razanj.

Written bids may be sent to the Property Directorate by November 12, and the public opening is scheduled for November 14.

Ko je omađijao male akcionare Kraša kada ne žele da prodaju akcije srpskom biznismenu Nebojši Šaranoviću po dva i po puta višoj ceni od tržišne? Na ovo pitanje ni u Hrvatskoj niko nema odgovor, pogotovo što su isti deoničari pre gotovo godinu dana gledali kako vlasnici većinskog paketa, Mesna industrija Braća Pivac, uspevaju da uz pomoć uprave Kraša emisijom novih akcija svoj udeo uvećaju sa 25 na 30,7%.

Sada po istom principu pokušavaju da lansiraju novu emisiju deonica i da se popnu još koji procenat gore, a sve to bi da urade kako bi iz priče o dodatnoj dokapitalizaciji eliminisali Šaranovićevu Kappa star grupu.

Uprava Kraša i braća Pivac, u strahu od Kappa stara, koji se, prema zvaničnim podacima Zagrebačke berze, krajem protekle nedelje popeo na 24,59% vlasništva, već najavljuju da neće dozvoliti Šaranoviću da učestvuje u kupovini novoemitovanih akcija. Sve to ne bi bilo čudno da radnici akcije, koje su vredele 400 kuna, sada neće da prodaju za 1.050 kuna po komadu.

Inače, odlukom Skupštine akcionara od 31. avgusta 2018, izvršena je emisija 125.000 novih akcija u iznosu od 50 miliona kuna, po ceni od 400 kuna za deonicu. Od tog broja akcija, Mesna industrija Braća Pivac upisala je 117.284 akcije, što čini čak 93,8% od ukupno emitovanih deonica, čime je svoj vlasnički udeo u Krašu povećala sa 25 na 30,7%.

Pomenute akcije MI Braća Pivac platila je 46,9 miliona kuna. Nepunih godinu dana kasnije, 117.284 akcije po ceni od 1.050 kuna na Zagrebačkoj berzi vrede 123,1 milion kuna. Iz toga proizlazi da je MI Braća Pivac za deset meseci ostvarila profit od neverovatnih 76,2 miliona kuna (10,2 mil EUR), samo na osnovu emisije novih deonica iz 2018.

Postavlja se veliko pitanje zašto ostali deoničari, a među njima je i veliki broj radnika, nisu upisali deonice po ovoj izuzetno povoljnoj ceni i ostvarili profit od 650 kuna po akciji.

Možda se razlog krije u tome da se već danima u hrvatskim medijima spekuliše o pomenutoj novoj emisiji deonica, iz koje bi na bazi člana 8. stav 5. Statuta Kraša mogla biti isključena Kappa star grupa.

Imajući u vidu da se nova emisija deonica može obaviti na osnovu predloga uprave Kraša, a uz saglasnost Nadzornog odbora, postavlja se pitanje ko i zašto MI Braća Pivac omogućava ovakve pogodnosti, a diskriminiše ostale deoničare.


Misteriozni zbor radnika

Iako je zastupnica Kraša Marica Vidaković za Novosti demantovala da je sredinom oktobra održan zbor radnika, kojima je naloženo da Pivcima prodaju akcije po nižoj ceni, a da će ih oni obeštetiti, Novosti su došle u posed fotografije iz Kraša koja to opovrgava. Na slici je, kako se navodi, poziv na zbor u ponedeljak, 21. oktobra, u 13.30, u Krašovom restoranu Bombona. O čemu se razgovaralo i da li je napravljen neki scenario u kojem ima elemenata kršenja zakona, u ovom trenutku može samo da se nagađa.

Evropska unija će ustanoviti centralno telo za suzbijanje aktivnosti pranja novca nakon što je niz skandala sa visokim profilom ukazalo na slabosti Evrope u sprečavanju protoka prljavog novca kroz njene banke.

Očekuje se da će ministri finansija službeno ovlastiti Evropsku komisiju da da preporuke za novo "nezavisno" izvršno telo sa "direktnim ovlašćenjima", navodi se u nacrtu izjave koja bi trebalo da bude odobrena na sastanku u decembru, prenosi Indikator.ba.

Misija ovog tela je da bude policijska finansijska institucija u skladu sa pravilima EU o dubinskoj proveri kupaca i drugim garancijama.

Najglasnije u zagovaranju novog tela kako bi se izbegle nove krize su Francuska i Holandija.

Evropu je pogodilo nekoliko skandala od kojih je najveće otkriveno pranje ruskog novca s Danske bankom u iznosu od 30 mlrd EUR.

Skupština akcionara Beogradske autobuske stanice BAS odobrila je podizanje kredita od 12 mil EUR za izgradnju nove autobuske stanice u novobeogradskom Bloku 42.

Kredit će, kako je eKapija već pisala, biti podignut u Komercijalnoj banci a u cilju realizacije poslovnih aktivnosti vezanih za izgradnju autobuske stanice u Bloku 42 na Novom Beogradu. Kako se navodi u obzaloženju "pošto se finansijska sredstva ne mogu obezbediti iz redovnog poslovanja BAS, neophodno je da se ista obezbede uzimanjem kredita".

- Izgradnjom nove autobuske stanice se na trajan i savremen način rešava pitanje prijema i otpreme putnika i autobusa u glavnom gradu, što je zajednički interes Beograda, Beograđana i korisnika usluga, kao i više od 700 zaposlenih u BAS-u - navodi se u Odluci.

Podsetimo, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda objavila je javni poziv za podnošenje ponuda za izgradnju saobraćajnica oko Bloka 42, kojima će se obezbediti pristup novoj glavnoj autobuskoj stanici na Novom Beogradu. Tender je otvoren do 12. novembra.

Zrenjanin -- U zrenjaninskoj industrijskoj zoni Jugoistok položen je kamen temeljac za nemačku fabriku GPK, koja posluje u sklopu EKH grupe iz Berlina.
Vrednost investicije je oko 3 miliona evra.

Vlasnik kompanije Klaus Paul rekao je novinarima da je jedan od razloga zašto ulažu u Zrenjanin njegov veoma dobar geostrateški položaj."Članice EU, Mađarska i Rumunija nisu daleko odavde, u ovim zemljama, kao i u Italiji, imamo svoje klijente i namera nam je da ih odavde snabdevamo", kazao je Paul.

Ukazao je i da je drugi razlog visokokvalifikovana radna snaga u Zrenjaninu, a treći izuzetna saradnja sa lokalnom samoupravom u tom gradu i Pokrajinom Vojvodinom.

"Ovu lokaciju u Zrenjaninu ćemo dalje razvijati i uvoditi i proizvoditi nove proizvode", rekao je još Klaus Paul.

Direktor GPK u Zrenjaninu Zoran Šipka rekao je da će u prvoj fazi biti izgrađen proizvodni objekat i da će biti zaposleno 15 do 20 ljudi, a da će taj broj biti i daleko veći u drugoj fazi.

Kako je naveo, firma će se baviti proizvodnjom delova od plastike i gume, prevashodno točkova za kontejnere i kante.

"Završetak izgradnje bi trebalo da bude u julu naredne godine, a početak proizvodnje u avgustu", dodao je Šipka. Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić izrazio je zadovoljstvo zato što su napori na promociji industrijske zone i Zrenjanina kao dobrog mesta za investiranje urodili plodom.

U industrijskoj zoni Jugoistok posluju firme iz Italije, Belgije, Južne Koreje, a fabriku na 500.000 kvadratnih metara gradi kineska kompanija Šandong linglong tajer.

Beograd -- Kompanija Politika AD po treći put ponudila je na prodaju zgradu u beogradskom Bulevaru Despota Stefana Lazarevića koja je procenjena na 551 milion dinara.
Građevinska površina zgrade poslovnih usluga koja se prodaje prikupljanjem pismenih ponuda je 2,9 hiljada kvadratnih metara.

Za učešće u prodaji mora se uplatiti depozit, a ponude za ovu nekretninu Politike AD mogu se dostaviti u roku od 21 dan.

Bor -- Kineska kompanija Ziđin najavila je da će od kompanije Friport Makmoran kupiti donju zonu rudnika bakra i zlata "Čukaru Peki" kod Bora za 390 miliona dolara.
Time će postati jedini vlasnik tog rudnika, i time znatno povećati resurse oba metala, prenosi Rojters.

Ziđin već ima 100 odsto udela u gornjoj zoni ležišta koju je kupio od kanadskog Nevsuna, a u tom paketu kupovine dobio je i 60,4 procenta donje zone, dok je ostalo pripadalo Friportu.
Kineska kompanija očekuje da će transakcija biti završena najkasnije 29. februara 2020.

Kako se navodi u podnesku hongkonške berze, Ziđin će platiti Friportu početnih 240 miliona dolara za donju zonu rudnika, plus 0,4 procenta neto prihoda od prodaje kada počne proizvodnja, do ukupnog maksimalnog iznosa od 150 miliona dolara.

Rojters ocenjuje da ovaj potez predstavlja nastavak kupovine rudnih rezervi kompanije Ziđin koja je stekla uporište na Balkanu ulazeći u Srbiju preuzimanjem RTB Bor 2018. godine, pre nego što je završio kupovinu kompanije Nevsun Resources (rudnik Čukaru Peki) za 1,4 milijarde dolara ove godine.

Navodi se i da će ovaj potez Ziđinu povećati ukupni kontrolisani bakarni resurs za 7,72 miliona tona, ili 15,6 procenata, na 57,24 miliona tona u kapitalu, dok će se njegovi zlatni resursi povećati za 161 tonu, ili za 9,3 procenta.

Očekuje se da eksploatacija gornje zone rudnika Čukaru Peki započne 2021. godine.

Pozna jesen je i ove godine rezervisana za Konferenciju Beogradske berze koja je svojom dugogodišnjom tradicijom i kvalitetom prepoznata kao jedan od najznačajnijih poslovnih događaja u zemlji i regionu.

Međunarodna konferencija Beogradske berze "UPGRADE IN BELGRADE 2019" održaće se po 18. put 12. novembra 2019. godine u hotelu Hyatt Regency sa početkom u 9 sati. Okupljeni učesnici-domaći i inostrani stručnjaci iz finansijskog sektora, predstavnici kompanija čijim se hartijama od vrednosti trguje na domaćoj i berzama u regionu, kao i domaći i strani investitori, imaće mogućnost da podele svoja znanja, razmene mišljenja i ostvare poslovne kontakte. Kao i do sada, Konferenciji će prisustvovati i brojni predstavnici medija.

Okosnicu ovogodišnje konferencije čine tri panel diskusije koje, prema našem mišljenju, predstavljaju najaktuelnije trendove na domaćem i svetskim tržištima kapitala.

O "Makroekonomskim perspektivama Srbije", o tome šta nas to čeka u budućnosti i da li su dosadašnji rezultati dovoljno dobri, na prvom panelu Konferencije razgovaraće najeminentniji eskperti iz javnog i privatnog sektora. Uvodne napomene i diskusiju moderiraće profesor dr. Saša Ranđelović sa Ekonomskog fakulteta dok će svoje viđenje naše privrede i aktuelne ekonomske politike predstaviti: Pavle Petrović predsednik Fiskalnog saveta Republike Srbije, Zsuzsanna Hargitai regionalni direktor za Zapadni Balkan u EBRD-u, dr. Dragan Lončar profesor Ekonomskog fakulteta i Zoran Drakulić, predsednik kluba Privrednik.

U okviru drugog panela koji nosi naziv Strategija razvoja tržišta kapitala razgovara se o šansama da Srbija iskoristi tržište kapitala kako bi smanjila zaostatak za razvijenim ekonomijama, povećala privatne investicije i ubrzala rast. Šta je neophodno da se uradi u okviru Minstarstva finansija, Komisije za hartije od vrednosti i Beogradske Berze da bi se olakšao pristup izvorima finansiranja domaćim kompanijama. Najpozvaniji da odgovore na ova i mnoga druga pitanja, koje će im postaviti Danijela Mirkov-Arkula iz CFA Society Serbia kao moderator ovog razgovora, Marko Janković predsednik Komisije za hartije od vrednosti, Siniša Krneta direktor Beogradske berze, Zsolt Bangó Viši stručnjak za finansijski sektor u Svetskoj banci i Ognjen Popović iz Ministarstva finansija Vlade Republike Srbije.

Na koji način bi kriptoimovina mogla da bude opšte prihvaćena klasa investicione aktive? Kakav je pravni okvir neophodan i da li poreski tretman može biti komparativna prednost? Da li se zaostajanje domaćeg finansijskog sektora može nadoknaditi visokim stepenom Fintch inovacija? Na gore navedena pitanja odgovore na panelu "Regulatorni okvir kriptoimovinskih prava" daće Dušan Romčević iz Komisije za hartije od vrednosti, Željka Motika osnivač Motika Law Office-a, Aleksandar Arsić poreski savetnik, PwC Srbija, i Aleksandar Matanović, dok će moderator ovog razgovora biti Ana Odorović sa Pravnog fakulteta.

Na ovogodišnjoj konferenciji biće održana i tri specijalna predavanja

1. Fondovi nekretnina (REIT) - koje će predstaviti direktor Bugarske berze
2. Kvantitativni pristup upravljanju investicijama-Elmar Voggenhuber - Refinitiv
3. Šta je Crowdinvesting? - BDO Srbija

U saradnji sa kompanijom WOOD & Company održaće se deveta po redu Regionalna Investitorska konferencija koja će okupiti predstavnike 13 najvećih listiranih kompanija iz Srbije, Slovenije, Hrvatske i Severne Makedonije koji će u direktnim bilateralnim kontaktima predstaviti svoje poslovne planove profesionalnim investitorima.

I na kraju, sa velikim zadovoljstvom, uručićemo plakete kompanijama koje su se u protekloj godini na osnovu svog predanog rada i aktivnosti izdvojile kao kompanije koje imaju najbolji odnos sa investitorima, odnosno kompanije koje su postigle najveći napredak u kvalitetu odnosa sa investitorima.

Zlatni sponzor ovogodišnje konferencije je kompanija NIS a.d Novi Sad, a među sponziroma su i Udruženje banaka Srbije, Univerzitet Singidunum, WOOD&Company i Komercijalna banka a.d. Beograd.