Kineski Zijin ubrzava aktivnosti za otvaranje rudnika bakra Čukaru peki kod Bora i početak eksploatacije se očekuje već za godinu ili dve, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Stevica Deđanski.

- Od Zijina kao strateškog partnera RTB Bor ocekujemo pojačani nivo investicija u eksploataciju mineralnih sirovina. Ta kompanija radi u 11 država širom sveta i jedna je od najdinamičnijih kineskih kompanija - rekao je Deđanski na otvaranju devete Međunarodne konferencije o mineralnim resursima u Srbiji, koja se održava pod sloganom "Pokretačka snaga ekonomskog razvoja".

Naveo je da će Zijin investirati 1,26 mlrd USD u narednih šest godina.

- Zijin je na berzi kupio kanadsku kompaniju Nevsun koja je počela da razvija projekat Čukaru peki i dramatično ubrzavaju aktivnosti za otvaranje tog rudnika i već možemo očekivati za godinu do dve početak eksploatacije - naveo je on.

Takođe, kaže da je RTB Bor prošle godine proizveo 42.000 tona katodnog bakra iz sopstvenog koncentrata, a da se ove godine očekuje 47.000 tona.

- Po završetku tog investicionog ciklusa i otvaranju rudnika Čukaru peki, očekuje se proizvodnja od 200.000 do 250.000 tona, a možda i 300.000 tona.

The Chinese company Zijin is accelerating its activities toward the opening of the Cukaru Peki copper mine near Bor and the exploitation is expected to begin in a year or two, the state secretary at the Ministry of Mining and Energy, Stevica Dedjanski, said today.

– We expect Zijin as a strategic partner of RTB Bor to increase the level of investments in the exploitation of minerals. The company is active in 11 countries in the world and is one of the most dynamic Chinese companies – Dedjanski said at the opening of the ninth International Conference on Mineral Resources in Serbia, held under the slogan “The Driving Force of Economic Development”.

He said that Zijin would invest USD 1.26 billion over the next six years.

– Zijin has bought the Canadian company Nevsun, which began developing the Cukaru Peki project. They are dramatically accelerating their activities toward the opening of the mine and we can expect the exploitation to begin in a year or two – he said.

He also says that RTB Bor produced 42,000 tons of cathode copper from its own concentrate last year and that 47,000 tons is expected this year.

– Upon the completion of this investment cycle and the opening of the Cukaru Peki mine, the production is expected to reach the volume of 200,000 to 250,000, maybe even 300,000 tons.

Nemačka grupa Štada Arcnajmitel objavila je danas akviziciju češke zdravstvene kompanije Valmark od Mid Europe Partnersa. U saopštenju Štade nije navedena vrednost transakcije.

Valmark, osnovan 1990. godine sa centralom u Češkoj Republici, jedan je od, kako napominju iz Štade, vodećih proizvođača zdravstvenih proizvoda široke potrošnje u centralnoj Evropi.
Direktno je prisutan u devet zemalja Evropske unije, uključujući Češku, Slovačku, Poljsku, Mađarsku, Bugarsku, Rumuniju, Litvaniju, Letoniju i Estoniju, i prodaje svoje proizvode u preko 40 zemalja širom sveta. Zapošljava više od 540 ljudi i snažno je fokusiran na inovacije.

Iz Štade ističu da će integrisati Valmarkov visoko-kvalitetni proizvodni objekat u Trinecu u svoju globalnu proizvodnu mrežu."Sa Valmarkom dodatno jačamo Štadin globalni portfolio brendiranih proizvoda. Akvizicija Valmarkovog OTC portfolija u potpunosti je usklađena sa našom strategijom lidera u segmentima brendiranih zdravstvenih proizvoda široke potrošnje i generike"”, izjavio je generalni direktor Štade, Peter Goldšmit.

Mid Europa je u decembru 2012. godine kupila 50 odsto Valmarka od akcionara-osnivača.

Pojačano trgovanje zabeleženo je danas, posle duže vremena, na domaćem tržištu akcija, pri čemu su strani investitori bili vrlo aktivni kako u trgovanju akcijama, tako i na tržištu državnih dužničkih hartija.

Ukupan promet na Beogradskoj berzi iznosio je oko 103,3 miliona dinara (879 hiljada evra).

Indeks BELEX 15 je izgubio 0,3 odsto vrednosti, spustivši se na 751,45 poena, a BELEXlajn je skliznuo za 0,1 procenat na 1.619,71 poena.

Na tržištu akcija je vladala prava jagma za običnom akcijom Komercijalne banke, s obzirom na to da je u 25 transakcija istrgovana za čak 38,1 milion dinara, po nepromenjenoj ceni od 3.280 dinara.

Vodoprivredno društvo "Dunav" iz Bačke Palanke je danas izgubilo deo dobitaka ostvarenih u ponedeljak, zaključivši trgovanje u padu za 6,0 procenata na nivou od 24.235 dinara, a isprometovano je za nešto više od 2,5 miliona dinara.

Naftna industrija Srbije je takođe oslabila, i to za 1,0 odsto na 672 dinara uz realizaciju od 0,6 miliona dinara, a identičan promet imala je i akcija Aerodroma "Nikola Tesla", koja se zadržala na ranijem cenovnom nivou od 833 dinara.Valjaonica aluminijuma Impol Seval iz Sevojna je skliznula za 0,6 posto na 3.330 dinara, a ostvarila je trgovanje vredno 0,4 miliona dinara.

Gornjomilanovački Metalac je ostao stabilan na ceni od 1.920 dinara, uz promet u iznosu od 0,3 miliona dinara, dok je proizvođač i duistributet tehničkih gasova Mešer Tehnogas pao za 1,1 procenat na 12.557 dinara, uz realizaciju od nepunih 0,2 miliona dinara.

Strani investitori su u ukupnom prometu na tržištu akcija imali udeo od 80,69 odsto, i to u kupovini 87,6 procenata, a u prodaji 72,79 posto.

Četiri serije državnih dinarskih obveznica istrgovane su zajedno za 58,8 miliona dinara, pri čemu je najveći promet, u iznosu od preko 22,7 miliona dinara, imala serija RSO16142 koja dospeva u julu 2023. godine. Neznatno nižu realizaciju, vrednu 21,3 miliona dinara, zabeležila je dinarska obveznica serije RSO19182, s rokom dospeća u januaru 2022. godine.

Strani investitori su u prometu državnih dužničkih hartija učestvovali sa 60,67 odsto.

Vlasnici i menadžeri kompanija iz Srbije očekuju da će 2020. godina za domaću privredu biti uspešnija od ove godine i da će doneti povećanje prodaje, zaposlenosti i investicija.To pokazuje anketa u 27. redovnom godišnjem Ekonomskom istraživanju Evrokomore (Eurochambres), koje je danas predstavljeno u Briselu.

„Mada, kao i evropske kompanije strahuju od mogućeg pada tražnje na domaćem i stranom tržištu i rasta cena energenata i sirovina, usled globalnih trgovinskih sporova, zbivanja oko Bregzita i posledičnog usporavanja evropskih ekonomija, srpski privrednici pokazuju više optimizma od evropskih kolega i njihova poslovna očekivanja su povećana u odnosu na prethodnu godinu“, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež, komentarišući rezultate ove ankete.

Veći stepen optimizma i poslovnog samopouzdanja domaćih privrednika, po rečima Čadeža, analitičari Evrokomore vide kao rezultat boljih unutrašnjih prilika – napretka ekonomskih reformi, koje Srbija sprovodi kroz proces evrointegracija i realizaciju sporazuma sa MMF-om.

Tome su, kako je dodao Čadež, doprinele i aktivnosti PKS na zastupanju inicijativa privrede za poboljšanje poslovnog, investicionog ambijenta i uslova finansiranja, kao i snažna podrška u internacionalizaciji poslovanja domaćih kompanija koja im je omogućila kontakte sa partnerima iz celog sveta i bolje pozicioniranje na međunarodnom tržištu.

Anketirani privrednici iz Srbije, glavne izazove u narednoj godini očekuju na polju domaće i strane tražnje i cena energenata i sirovina.

Uprkos eksternim rizicima, veruju da će u 2020. uspeti da poboljšaju rezultate na domaćem i stranom tržištu, povećaju broj zaposlenih, više investiraju i zabeleže bolji poslovni učinak nego u ovoj godini ili da, u najmanju ruku, ponove ovogodišnji rezultat.

„Za razliku od prošle godine, kada je polovina anketiranih procenila da će im se u 2019. smanjiti prodaja na stranim tržištima, što se na sreću nije dogodilo, pad izvoza sada očekuje zanemarljiv procenat, samo 4,1 odsto anketiranih. Takođe, znatno veći broj ispitanih privrednika, njih 45,7 odsto, u odnosu na prošlogodišnjih 8,3 odsto, smatra da su uslovi finansiranja poboljšani, što je značajan podsticaj za povećanje proizvodnje i izvoza“, objasnio je Čadež, saopštila je PKS.

Rezultati ovogodišnje ankete, u kojoj je učestvovalo 53.000 privrednika iz 28 zemalja, pokazali da kompanije iz EU, koje su već suočene sa ovogodišnjim smanjenjem privrednih aktivnosti i posustajanjem svojih ekonomija, izražavaju zabrinutost da će pad domaće trgovine i izvoza i povećanje troškova rada ograničiti mogućnosti za investiranje i rast privatnog sektora u narednoj godini.

Stoga su manje optimisti kada je reč o prodaji, zapošljavanju i investicijama nego u prošlogodišnjoj anketi, pa je ovoga puta zabeležen stepen poslovnog poverenja najniži u poslednjih pet godina, navedeno je u saopštenju PKS.

Najveći broj anketiranih glavne poslovne izazove u 2020. godini vidi u smanjenju tražnje na domaćem tržištu, manjku kvalifikovanih radnika i rastućim troškovima rada.

Mada je Bregzit niže rangiran, moguće posledice izlaska Velike Britanije iz EU, najviše zabrinjavaju irske i nemačke privrednike.

Sve veći broj evropskih firmi, posebno u Francuskoj, Nemačkoj i nekim istočnoevropskim zemljama, brine i zbog rastućih cena energenata i sirovina.

Zbog svega što se dešava u globalnim okvirima i na evropskom ekonomskom terenu, anketirane evropske kompanije očekuju neznatno smanjenje unutrašnje trgovine, broja zaposlenih i investicija, ali i usporavanje izvoza i značajnije smanjenje prihoda od prodaje van nacionalnog tržišta do najnižeg nivoa iz 2010. godine.

Predsednik Evrokomore Кristof Lajtl pozvao je donosioce odluka, pre svega buduću Evropsku komisiju, da uvaži preporuke svoje privrede pri kreiranju politika i mera bitnih za poboljšanje uslova poslovanja u situaciji kada u Evropi opadaju optimizam i poslovno poverenje privrednika i raste zabrinutost privatnog sektora zbog mogućeg smanjenja privrednih aktivnosti.

Prema oceni Lajtla, rezultati ovogodišnje ankete šalju budućim evropskim političarima na početku novog mandata poruku da je evropskim firmama potrebno jače jedinstveno tržište, povoljno okruženje za trgovinu i mere za rešavanje nedostatka kvalifikacija i veština radne snage u skladu sa zahtevima tržišta rada.