Republika Srbija je na jučerašnjem reotvaranju postojeće emisije evroobveznica - Srbija 2029, izdate 26. juna ove godine, na međunarodnom tržištu kapitala, prodala 550 miliona evra obveznica sa prinosom od 1,25 odsto, što je niže za čak 37 baznih poena u odnosu na inicijalnu stopu prinosa na obveznice koje su emitovane u junu ove godine, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

"To je najniži prinos ikada ostvaren na obveznice Republike Srbije emitovane na međunarodnom finansijskom tržištu. Bolja cena koju smo ostavrili pokazuje da smo dodatno smanjili rizik zemlje u roku od svega pet meseci. To je potvrda poverenja investitora u rezultate koje Vlada Republike Srbije ostvaruje i još jedna potvrda ekonomskih reformi”, istakao je ministar finansija Siniša Mali i dodao da je javni dug Srbije u poslednjih nekoliko godina smanjen sa preko 70 odsto BDP-a na sadašnjih 51,9 odsto BDP-a.

Ministar je podsetio i da je prosečna ponderisana kamatna stopa na ukupan portfolio duga u septembru ove godine iznosila 3,4 odsto, a da je 2016. godine bila 4,5 procenata.

Novoemitovane obveznice će biti konsolidovane i predstavljaće jednu seriju sa obveznicama koje je Republika Srbija emitovala na međunarodnom finansijskom tržištu u junu ove godine. Kuponska stopa od 1,5 odsto godišnje i datum dospeća 2029, ostaju isti, a nove obveznice će biti takođe listirane na Londonskoj berzi, jednom od najvećih i najreprezentativnijih tržišta na svetu, ističu iz Ministarstva finansija.

Nakon prezentacije ostvarenih rezultata Republike Srbije, 5. novembra se pristupilo prikupljanju ponuda za emisiju obveznica u vrednosti od 550 miliona evra. Ostvarena je tražnja od preko 1,7 milijardi evra, što je trostruko više od ponuđene vrednosti emisije, a od strane respektabilnih svetskih fondova, osiguravajućih kuća i banaka uz veoma dobru geografsku disperziju. Prikupljanje ponuda započeto je na nivou od 1,45 odsto.Ministar Mali kaže da su uspešni rezultati koje Republika Srbija kontinuirano ostvaruje, zajedno sa povoljnim uslovima na međunarodnom finansijskom tržištu kapitala, rezultirali da se nove obveznice prodaju po istorijski najnižoj stopi prinosa od 1,25 odsto.

"Iz perspektive finansijskog tržišta, ovo je veliki rezultat za našu zemlju. Uspeli smo da se u ovoj godini dva puta pojavimo na međunarodnom finansijskom tržištu i potvrdimo najniže kamatne stope na državne hartije od vrednosti koje je Republika Srbija do sada izdala. Nakon emisije obveznice u iznosu od jedne milijarde evra u junu mesecu ove godine kada je interes investitora takođe bio značajno veći od ponude, odlučili smo da još jednom iskoristimo veoma povoljne uslove na međunarodnom tržištu i proširimo obim emisije za dodatnih 550 miliona evra", rekao je ministar finansija Siniša Mali.On je dodao da će emitovanje ove obveznice, po istorijski najnižoj stopi prinosa od 1,25 odsto, doprineti daljoj fiskalnoj konsolidaciji kroz značajno smanjenje troškova kamata u budžetu Republike Srbije, poboljšanju valutne strukture i javnog duga.

Sredstvima nove emisije Srbija otplaćuje deo obveznice denominovane u dolarima, koja je emitovana 2013. godine po znatno višoj stopi - 4,875 odsto, a koja dospeva u februaru 2020. godine. U postupku otkupa dolarskih obveznica, koji je trajao od 28. oktobra do 4. novembra 2019. godine, prijavljeno je 590 miliona dolara, odnosno 73,7 odsto vrednosti obveznica u odnosu na nedospeli iznos od 800 miliona dolara i koje će biti otkupljene sredstvima nove emisije.

U Srbiji će biti uloženo skoro tri milijarde dolara u narednih šest godina u otvaranje rudnika Čukaru peki kod Bora i rudnika "Jadar" kod Loznice, kao i u RTB Bor, izjavio je danas pomoćnik ministra rudarstva i energetike Ivan Janković.

To su strateški projekti za Vladu Srbije, istakao je Janković na otvaranju drugog dana devete Međunarodne konferencije o mineralnim resursima u Srbiji "Pokretačka snaga ekonomskog razvoja" i dodao da je zato planiran dodatni nivo investicionih ulaganja.
"Sa početnim ulaganjima od blizu 500 miliona dolara za otvaranje rudnika Čukaru Peki od strane kompanije Rakita (Zidjin), zatim za otvaranje rudnika Jadar preko jedne milijarde dolara od strane kompanije Rio Tinto, kao i predviđenim ulaganjima od 1,26 milijardi dolara u RTB Bor i rudnik Majdanpek dolazimo do blizu tri milijarde dolara koji će biti investirano u sektor rudarstva u narednih šest godina", rekao je Janković i dodao da se ta ulaganja samo na metalične mineralne sirovine.

On je naveo i da je u našoj zemlji prisutan veliki broj kompanija koje se bave rudarstvom, zato što se aktivno radi na unapređenju ambijenta za poslovanje.

U Srbiji je pokrenut snažan investicioni ciklus u sektoru rudarstva, geoloških istraživanja i u delu eksploatacije, naveo je Janković. Dodao je da, na primer, do 2010. bilo 108 istražnih polja sa ulaganjima od 24 miliona evra, a da je 2018. bilo 140 istražnih polja 2018. samo u centralnoj Srbiji sa ulaganjima oko 100 miliona evra.

Poslovna aktivnost u evrozoni je prošlog meseca porasla nešto više od očekivanog, ali je ostala blizu stagnacije, pokazali su danas objavljeni rezultati jednog istraživanja.

Kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI) za evrozonu, koji služi kao dobro merilo ekonomskog zdravlja tog bloka, porastao je na 50,6 poena u oktobru sa šestogodišnjeg minimuma od 50,1 poena u septembru, saopštila je londonska kompanija IHS Markit koja izračunava taj indeks.Najnoviji podatak je bolji u odnosu na preliminarnu procenu od 50,2 poena, ali je i dalje blizu granice od 50 poena koja razdvaja rast od smanjenja poslovne aktivnosti, ocenjuje agencija Rojters.

"Evrozona je u oktobru ostala blizu stagnacije, a smanjenje porudžbina sugeriše da su rizici trenutno nagnuti prema padu ekonomije u četvrtom tromesečju", ocenio je Kris Vilijamson, glavni ekonomista IHS Markit-a.

Vilijamson je rekao i da je kompozitni PMI trenutno u skladu sa kvartalnim rastom bruto domaćeg proizvoda evrozone od 0,1 odsto. U prošlomesečnoj anketi Rojtersa je za ovaj kvartal predviđan rast od 0,2 odsto.

U svim delovima IT sektora i IT industrije u Srbiji zabeležen je konstantan rast, a trenutno na tržištu posluje 2.349 IT preduzeća koja pojedinačno imaju godišnji prihod veći od milion dinara, izjavio je danas Milan Dobrojević iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Na otvaranju dvodnevne, šeste po redu regionalne biznis i IT konferencije BIZIT, Dobrojević je rekao da se broj IT preduzeća povećao za 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Naglasio je da je samo u prvih osam meseci osnovano 229 novih programerskih firmi što je, dodaje, više nego ikada pre u jednoj godini.Kako je rekao, IT tržište raste stopom od 10,2 odsto godišnje i trenutna vrednost je 538,5 miliona evra, dok na telekomunikacionom tržištu prihodi iznose 198 milijardi dinara što je takođe rekordna vrednost, i za 3,9 odsto su veći nego prethodne godine

Dobrojević, koji je rukovodilac grupe za razvoj Digitalne agende u Ministarstvu trgivne, turizma i telekomunikacija, naveo je da je ukupan iznos IT investicija u 2018. godini bio 452,7 miliona evra i naglasio da su kadrovi ključna stvar za razvoj.

Očekuje da će uvođenje obaveznog predmeta informatika u peti razred osnovne škole i informatičkih odeljenja u osnovne i srednje škole dosta doprineti da bude više studenata u ovoj oblasti.Kaže da raste broj brucoša koji se upisuju na IT programe na fakultetima i da ih je ove godine 9.747 spram 5.523 koliiko ih je bilo 2012. godine. "To je skok od nekih 76,5 osto za šest godina", rekao je Dobrojević ali i naveo da to nije dovoljno i da se mora raditi na tome da ih ima još više.

Naveo je da su programi prekvalifikacije dali dobar rezultat, kao i da je u planu skoro donošenje strategije razvoja digitalnih veština o kojoj je završena rasprava. Plan je, kaže, aukcija za 5G mreže u drugoj polovini sledeće godine koja će, kaže, uticati na modele poslovanja i industriji doneti brojne benefite.Od razvojnih porjekata koji su planirani izdvojio je dva koja su na listi najviših prioriteta Vlade Srbije, a to su digitalizacija obrazovanja i pokretanje programa podrške države investicijama u optičku infrastrukturu u ruralnim predelima. Poručio je da živimo u vremenu u kome digitalizacija predstavlja "biti ili ne biti" i naveo da u Srbiji 73,4 odsto gradjana koriste internet usluge.

Svi mladi između 16 i 24 godine koriste internet, kao i više od 90 odsto građana u katergoriji do 54 godine, a da 99,3 odsto preduzeća u Srbiji koristi internet vezu, naveo je Dobrojević.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da se intenzivno pregovara o uključenju Srbije u "Juroklir banku" (Euroclear Bank") i da očekuje da će se do kraja godine to i realizovati.

"Pregovaramo intenzivno i mislim da ćemo sledećih par nedelja, odnosno do kraja godine biti uvršćeni u "Juroklir banku"  što će dodatno povećati tražnju za našim hartijama od vrednosti", izjavio je Mali novinarima. Prethodno danas se sastao i sa direktorkom Centralnog registra za hartije od vrednosti i ocenio da taj proces ide po planu.
"To je pitanje sledećih nekoliko nedelja, odnosno do kraja godine mislim da ćemo biti uvršćeni u "Juroklir banku" što će dodatno povećati tražnju za našim hartijama od vrednosti" istakao je Mali.

"Juroklir banka" je belgijska kompanija za finansijske usluge koja je specijalizovana za izmirenje transakcija hartijama od vrednosti, kao i za čuvanje i servis imovine ovih hartija.