Novosadsko naselje Rumenka dobilo je urbanističku podlogu za izgradnju novog centra naselja koju je izradilo JP Urbanizam Novi Sad. Planom detaljne regulacije centra Rumenke, koji se nalazi na javnom uvidu do 28. decembra, obuhvaćeno je područje površine 4,07 ha, u centralnom delu građevinskog područja Rumenke.

Obuhvaćeni prostor deo je potesa centralnog dela Rumenke uz Ulicu oslobođenja, u okviru kojeg je preovlađujuća namena porodično stanovanje, ali i objekti obrazovanja, kulture, zdravstva, poslovanja, verski objekti i ostali sadržaji.

Shodno Planu, u centru će biti zadržani sadržaji lokalne samouprave, objekati zdravstva, kompleks pravoslavne crkve i pijaca.

- S obzirom na ograničenja postojećeg centra, prvenstveno prostorna, predviđa se organizacija novog centra u južnom delu građevinskog područja naseljenog mesta Rumenka - navedeno je u dokumentaciji i dodaje da sadašnji centar treba unaprediti u cilju boljeg povezivanja sa ostalim delovima Rumenke i rešavanja stacionarnog saobraćaja.

Prema planu, 44,11% novog centra činiće stambene zgrade. Preporuka je da se poslovni sadržaji u zoni centra, prevashodno u domenu trgovine i zanatstva, realizuju u prizemlju stambenih objekata.

Takođe, planira se proširenje pijace na jug, u cilju rešavanja problema snabdevanja, kao i parkiranja njenih korisnika.

U planu je i uređenje prostora oko postojećeg prizemnog objekta zdravstvene stanice sa apotekom, uz mogućnost rekonstrukcije i dogradnje.

Predlaže se da se sadašnji društveni dom - bioskop, koji se trenutno nalazi u zoni centra, premesti u novi centar Rumenke. Postojeći verski, i kompleks protivpožarne zaštite se zadržavaju u sadašnjem centru, uz mogućnost dogradnje i rekonstrukcije.

Planom je previđena i izgradnja biciklističke staze i parking mesta u skladu sa potrebama.

U dokumentaciji je navedeno i da je u novom centru naselja planirana rekonstrukcija postojeće nadzemne elektroenergetske mreže, demontaža postojeće trafostanice na uglu ulica Oslobođenja i Vojvođanske i izgradnja nove, podzemne elektroenergetske mreže i trafostanice.

- Takođe je potrebno izvršiti rekonstrukciju mreže javnog osvetljenja - stoji u dokumentu.

U domenu elektronske komunikacije planirana je izgradnja privodnih kablova i Wi-Fi pristupnih tačaka, kao i postavljanje sistema za video-nadzor u okviru regulacija površina javne namene (na stubovima javne rasvete, semaforima, reklamnim panoima i sl.), kao i na objektima.

U postojećem centru u planu je, između ostalog, i oplemenjivanje ozelenjenog skvera u blizini objekta zdravstvene stanice dekorativnom vegetacijom i adekvatnim mobilijarom.

Izazovi koji pogađaju životnu sredinu, poput klimatskih promena, ljudska prava, nedostatak radne snage kao i projekti koji naredne godine očekuju glavni grad Srbije bili su glavne teme na otvaranju konferencije "Ekonomist: Svet u 2020" u Beogradu.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je kazao da je
među rizicima sa kojima će se biznis u svetu suočavati i nedostatak radne snage, koji će, prema njegovom mišljenju, 2020. biti vidljiviji i na nivou problema.

- Firme u Srbiji još nisu spremne za sve to, ali ni u svetu. Moja poruka je da treba da se pripreme za najgore - kazao je Đorđević, podsećajući na svetsku ekonomsku krizu 2008. godine i naveo da ekonomisti i uče tako da kada su na vrhuncu treba da se spremaju za najgore.

Ministar je rekao da se resorno ministarstvo u sferi rada već sada suočava sa rizicima koji se očekuju u budućnosti, a podrazumevaju smanjenje ekonomskih migracija i borbu za kvalitetnom radnom snagom. Kako je naveo, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, sprovedene su prekvalifikacije radnika u IT sektor, a planirane su i u drugim oblastima, kako bi tržište rada imalo kvalitetnu radnu snagu, a naši građani bili zadovoljniji.

- Nezaposlenost u Srbiji je trenutno 9,5%, ali cilj je da ona bude još manja, između četiri i pet odsto. Industrijska revolucija stvara jaz u sferi rada i kapitala, omogućava onlajn rad, ali donosi i određene rizike, a to je da će konkurencija vremenom biti sve veća. S obzirom na to, Srbija je, po uzoru na Nemačku, pristupila izradi Strategije ekonomskog razvoja Srbije do 2050. - naveo je Đorđević.

Kako kaže, ekonomske migracije su još jedan problem sa kojim se susreće Srbija, ali i ceo svet. Cilj Koordinacionog tima za sprečavanje ekonomskih migracija, na čijem je čelu, jeste da se omogući bolja poslovna klima i uslovi života, kako bi se smanjili odlasci mladih, ali i vratili svi oni koji su otišli iz naše zemlje i privukli strani državljani.

Preduzeće Budućnost u stečaju iz Sevojna prodato je kompaniji Nebos doo, takođe, iz Sevojna koja se bavi otkupom sekundarnih sirovina.

Preduzeće je prodato za 33 miliona dinara, navodi se u saopštenju Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Inače, procenjena vradnost stečajnog dužnika iznosi 160,5 miliona dinara, a preduzeće je ponuđeno na drugom javnom nadmetanju, održanom 8. novembra, po početnoj ceni od 32,1 miliona dinara.

Početna cena na prvom nadmetanju iznosila je 80,2 miliona dinara.

Podsetimo, Budućnost iz Sevojna, je preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Od nepokretne imovine poseduje dve proizvodne zgrade tekstilne industrije i više pomoćnih objekata u Sevojnu.

Kancelarija za IT i eUpravu i Projekat za unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji, koji sprovodi Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Grupacije Svetske banke, uz podršku Fonda za dobru upravu Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade u Beogradu, najavili su novu digitalnu platformu eDozvola za izdavanje dozvola, licenci i saglasnosti za privredu.

Zahvaljujući novoj digitalnoj platformi, u prvoj fazi, biće digitalizovano 100 procedura, 30 u prvoj polovini 2020, a ostalih 70 do kraja 2020, što će i privredi i državi doneti velike uštede u vremenu i novcu.

- Osim toga, ono što je za privredu i državu veoma važno jeste da će nova platforma servisa eDozvola u budućnosti objediniti postojeće servise i prerasti u sveobuhvatnu platformu za izdavanje elektronskih rešenja. Država će zahvaljujući novoj platformi imati mogućnost digitalizovanja različitih administrativnih procedura i u budućnosti - navodi se na sajtu Kancelarije.

Za privredu danas, najčešće, svaki administrativni postupak podrazumeva odlazak od šaltera do šaltera. Pojedini postupci delimično su digitalizovani i mogu se odraditi onlajn - preko digitalnih servisa, dok se pojedine faze, kao što su podnošenje zahteva, plaćanje ili odlazak po rešenje, obavljaju i dalje dolaskom na šalter.

- Nova platforma omogućiće da ceo proces dobijanja rešenja bude digitalizovan u potpunosti, i za korisnika i za instituciju koja određeno rešenje izdaje. Nova platforma omogućiće elektronsko podnošenje zahteva, elektronsko plaćanje i korišćenje elektronskog potpisa, dok će organi nadležni za određeni postupak imati elektronski pristup podacima po službenoj dužnosti. Zahvaljujući najsavremenijem softverskom rešenju za upravljanje poslovnim procesima, koje obezbeđuje Kancelarija za IT i eUpravu, pribavljanje podataka i provera uslova će se obavljati automatski, razmenom podataka sa zvaničnim registrima, što dovodi i do značajnog skraćivanja rokova. Sve strane imaće mogućnost praćenja statusa celog procesa, što uz definisane rokove, smanjuje potencijalnu neizvesnost u svim fazama postupka. Rezultat postupka će biti izdavanje elektronskog rešenja, koje će istovremeno trajno biti dostupno u elektronskom obliku korisniku i nadležnim državnim organima - navodi se.

Što više postupaka bude uključeno u servis, izrada novih usluga će biti kvalitetnija i brža, zbog formiranja novih registara i automatskog preuzimanja podataka.

- Cilj trogodišnjeg Projekta za unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji, koji sprovodi Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Grupacije Svetske banke u saradnji sa Vladom Srbije, i uz podršku Fonda za dobru upravu Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade u Beogradu, jeste smanjenje administrativnog opterećenja za privredu, pojednostavljivanje 1.750 administrativnih postupaka – licenci, dozvola, saglasnosti i drugih postupaka, omogućavanje elektronskog izdavanja 100 dozvola i uklanjanje praksi koje negativno utiču na razvoj konkurencije. Očekuje se da će oko 600 dozvola, saglasnosti i odobrenja biti pojednostavljeno - navodi se.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je saopštila da je njena saradnja sa Fondom za zelenu klimu i Vladom Luksemburga dovela do podrške malim i srednjim preduzećima u Srbiji. Naime, otkrila je da su odvojili 20 mil EUR preko UniCredit Leasinga Srbija doo za projekte ublažavanja posledica klimatskih promena i otpornost na njih.

Lokalna finansijska kuća je prva u svom sektoru u zemlji ušla u liniju lizinga za finansiranje zelene ekonomije (Green Economy Financing Facility - GEFF Leasing), piše Balkan Green Energy News.

Firme iz kategorije poznate po akronimu MSP na raspolaganju imaju novac za investicije u tehnologiju velike efikasnosti u korišćenju energije, vode i zemljišta. Fond za zelenu klimu, poznatiji kao GCF, učestvuje uz podršku Luksemburga sa 5 mil EUR koncesionog finansiranja.

Korisnici mogu da se opredele za rešenja za energetski efikasnu poljoprivrednu, komercijalnu ili opremu za navodnjavanje i prikupljanje kišnice. Tehnologije koje su u vezi sa kliamtskim promenama su u bazi podataka Selector Technology, a tim za tehničku pomoć iz GEFF Serbia Leasinga je tu da se nađe onima koji odabiraju.