Na kraju 2019. godine Komercijalna banka očekuje istorijski najveću dobit od 74 mil EUR, izjavio je u intervjuu za Blic predsednik izvršnog odbora te banke Vladimir Medan, prenosi Tanjug.

- Komercijalna banka je tokom ove godine dokazala da i u uslovima promene vlasništva može da se razvija i da raste. Drugim rečima, Komercijalna banka će i nadalje poslovati u punom kapacitetu bez obzira na to ko bude njen vlasnik - rekao je Medan na dan kada ističe rok za dostavljanje obavezujućih ponuda za prodaju ove najveće državne banke u Srbiji.

On je podsetio na to da je u 2019. godini banka imala značajne promene u vlasništvu, država je otkupila udele tri značajna akcionara i postala vlasnik 83% kapitala banke, koja je istovremeno uspela da raste i zadrži sve parametre sigurnosti i stabilnosti.

Prema njegovim rečima, u toku prodaje banke u ovoj godini uspeli su da povećaju nivo devizne štednje za 70 mil EUR, a osim povećanja produktivnosti radnika za 20% za četiri godine, povećali su i aktivu po zaposlenom za 18%.

Medan smatra da je realno očekivati da za dve godine euribor uđe u nultu, pozitivnu fazu, a možda čak i sledeće godine.

Rok za za dostavljanje obavezujućih ponuda za prodaju Komercijalne banke ističe danas 16. decembra u 15. 30 časova. Prema našim informacijama, nakon toga, biće otvorene koverte sa ponudama u kojima su potencijalni kupci, osim cene i udela u banci koji žele da kupe, morali da navedu i strateške planove koje bi sprovodili u banci.

Koverte će biti otvorene u resornom ministarstvu, a otvaranju će pored predstavnika države, prisustvovati i predstavnici svih kompanija koje su dostavile obavezujuće ponude.

Prema poslednjim informacijama koje su u javnosti prisutne već duže vreme, četiri dostavljene neobavezujuće ponude kretale su se u rasponu od 390 miliona evra, koliko je ponudila Rajfajzen banka, preko 430 miliona koliko je prema nezvaničnim informacijama ponudila AIK banka, do 450 miliona koliko je ponudila NLB banka. Ponuda četvrte zainteresovane kompanije američkog fonda Riplud Advajzers nije poznata ni nezvanično.
U poslednjih 15 dana u javnosti su odjeknule dve izjave visokih zvaničnika, a vezano za prodaju Komercijalne banke.

Guverner Jorgovanka Tabaković nedavno je izjavila u intervjuu za "Blic Biznis" da je "Srbija sposobna da upravlja Komercijalnom bankom i da je ne bi prodavala".Potom je, takođe u intervjuu za "Blic Biznis", koji je objavljen danas, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Vladimir Medan izjavio da je "Komercijalna banka dokazala da može da raste bez obzira na to ko su njeni akcionari i vlasnici".

"Pitanje vlasništva je pitanje akcionara, a posao menadžmenta da isporuči rezultat i obezbedi sigurnost banke. Mi smo pokazali da i tokom procesa prodaje i neizvesnosti u pogledu strukture vlasništva, možemo da rastemo i da budemo stabilni i to na nivou kojim se ne mogu pohvaliti mnoge banke. Takođe, u toku prodaje banke u ovoj godini uspeli smo da povećamo nivo devizne štednje za 70 miliona evra. Zaključak je da je Komercijalna banka insitucija koja će bez obzira na strukturu vlasništva obezbediti ono što je potrebno i klijentima i srpskom finansijskom tržištu", ocenio je Medan.Na ovakve informacije reagovala je i akcija Komercijalne banke koja već neko vreme ima blagi silazni trend. Jutros je njena deonica na Beogradskoj berzi vredela 3.169 dinara.

Pre mesec dana akcijom Komercijalne banke se trgovalo po ceni od 3.300 dinara. Njena najviša cena u poslednjih godinu dana je zabeležena polovinom jula ove godine kada je vredela 3.489 dinara.

Država je danas vlasnik 83 odsto udela Komercijalne banke . Ova banka će 2019. godinu završiti sa profitom od 74 miliona evra, što je njen najbolji istorijski rezultat. Osim u Srbiji banka posluje u Crnoj Gori i BiH, a prema nedavnim izjavama njenog predsednika Vladimira Medana, cilj banke je izlazak i na tržište Severne Makedonije.

Beograd -- Srbija je iz budžeta isplatila tačno 21,99 miliona evra na osnovu zajmova koje su premijeri Josipa Broza Tita uzimali tokom sedamdesetih i osamdesetih godina.
Zajmovi su uzimani od svetskih kreditora, a 17,87 miliona evra odnosi se na glavnicu. Na kamatu se odnosi čak 4,12 miliona evra.

Reč je o otplati obaveza po reprogramiranim dugovima nastalim sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka, odnosno obavezi prema Svetskoj banci.Obaveza prema Svetskoj banci je dospela na naplatu još juče, 15. decembra 2019. godine, ali je dug isplaćen jutros s obzirom na to da je juče bila nedelja.

Ove informacije potvrđene su iz Narodne banke Srbije, iz koje su naveli da će se periodu od 2020. do 2024. godine, godišnje otplaćivati oko 213 miliona evra.

Od 2025. godine godišnje će se otplaćivati otplaćivati oko 86 miliona evra, prenosi portal Bankar.

Prema Pariskom klubu poverilaca, po planu otplate, obaveze dospevaju do 2041. godine, prema Svetskoj banci do 2031. godine, dok prema Кuvajtu obaveze dospevaju do 2034. godine.