SLOVENAČKA NLB banka je za kupovinu 83,23 odsto Komercijalne banke ponudila 450 miliona evra, nezvanično saznaju "Novosti". Prostom računicom, iz ovoga proizlazi da celu banku cene ukupno 540 miliona evra, a jednu akciju Komercijalne 32,15 evra. Ovo je najbolja obavezujuća ponuda zainteresovanih kupaca, od tri ponuđene, koliko je u roku stiglo na adresu Ministarstva finansija.
Mišljenja stručnjaka o prodaji Komercijalne su oprečna. Dok jedni smatraju da je treba zadržati u sopstvenom vlasništvu, drugi se kunu da formula državnog upravljanja bankom nikada ne može biti dobra kao kad je u privatnim rukama.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić postavlja pitanje bankarske reputacije najboljeg ponuđača.

- NLB banka Ljubljana, ipak, nudi manju cenu od one po kojoj je Srbija otkupljivala vlasništvo od drugih suvlasnika Komercijalne - kaže Arsić. - Jedan od problema je što NLB nije baš najbolji kandidat za novog vlasnika Komercijalne banke. Možda bi bilo bolje da je najbolju ponudu dala neka druga banka. Ne treba po svaku cenu da gledamo samo da zaradimo, već da se obezbedi bolje upravljanje bankom.

Pročitajte još - Država kupila 34 odsto akcija Komercijalne banke

Arsić podseća da je Slovenija pre samo nekoliko godina pokrivala gubitke u NLB banci. Ona je lane privatizovana i, po Arsićevom mišljenju, "još nema veliku reputaciju".

Slovenačka NLB banka u svom vlasništvu već ima istoimenu banku u Srbiji, sa ukupnom aktivom od 66,9 milijardi dinara. U slučaju kupovine Komercijalne banke, njen tržišni udeo skočio bi na visoko drugo mesto na srpskom tržištu.Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, zastupa stav da Komercijalnu, koja ostvaruje profit iznad proseka, ne treba prodavati.

- Polazeći od nacionalnih interesa, Vlada i centralna banka ne bi smele da prepuste strancima uspešnu, sistemski važnu banku koja ima najveću deviznu štednju građana, ogroman broj ekspozitura koje čine lako dostupnim širok spektar bankarskih proizvoda i usluga građanima - smatra Đukić. - Ukoliko to učine, lišiće Srbiju jednog od odbrambenih mehanizama od budućih ekonomskih šokove uzrokovanih rastućim geopolitičkim poremećajima u svetu i od nove svetske ekonomske krize.

Đukić podseća da će sa prodajom Komercijalne, strane banke u aktivi bankarskog sektora učestvovati sa više od 85 odsto. On ističe da bi prepuštanje gotovo celokupnog bankarskog sektora strancima rezultiralo gubitkom monetarnog suvereniteta zemlje koji je ionako ograničen izuzetno visokim stepenom evroizovanosti privrede Srbije.

- U krajnjoj liniji to bi predstavljalo pretnju spoljnoj bezbednosti zemlje - navodi Đukić.

PROFITABILNA

Komercijalna banka je treća po veličini bilansne sume u Srbiji. Za prvih devet meseci 2019. upisala je profit od sedam milijardi dinara.

Galenika je u 2019. rastom prodaje napravila pomak sa četvrtog na drugo mesto po tržišnom učešću u Srbiji, proširila portfolio za osam proizvoda i povećala proizvodnja palete sopstvenih proizvoda za 32 odsto u odnosu na 2018, saopštila je danas ta beogradska farmaceutska kompanija.
„Od 2020. godine Galenika će po prvi put biti nosilac dozvola za svoje proizvode na teritoriji EU. Uspešno je realizovana registracija drugog proizvoda u EU i u toku je proces registracije za dodatna tri nova proizvoda“, navodi se u saopštenju.

Galenika je, pored rasta prodaje u regionu za 39 odsto (Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija), udvostručila prodaju na međunarodnim tržištima van regiona u odnosu na ugovorene poslove tokom 2018. U 2020. godini očekuje se rast prodaje na međunarodnim tržištima van regiona od 100 odsto.

„Ovu godinu završavamo sa ispunjenim ciljem, a to je visoka druga pozicija na tržištu farmaceutskih kompanija u Srbiji. Ponosni smo na višestruke ostvarene ovogodišnje rezultate, na značajan rast i postignuti razvoj na ljude i brend u koji verujemo. Dosadašnje investicije predstavljaju tek početak na našem odlučnom putu napred, i u naredne tri godine Galenika planira rast prodaje, dodatni razvoj tima i uvođenje inovacija na srpskom tržištu“, rekao je izvršni direktor za operativno poslovanje Galenika Rikardo Vian Markes (Ricardo Vian Marques).

Galenika je osnovana 1945, a posle privatizacije 2017. godine postala je deo NC grupe, najveće farmaceutske kompanije iz Latinske Amerike.