Ako je situacija na tržištu nepredvidiva, čas je u porastu pa malo pada, možda malo ide i "postrance"... kako se ponašati?

Finansijska situacija svakog ulagača je različita, upozorava NBC News. Ono što je dobar savet za 21-godišnjaka možda i nije najpametniji za nekog od 65 godina. Neki ulagači mogu podneti malo rizika u portfoliju, a drugi ni toliko. Potom, neki samostalno odlučuju kuda će sa svojim novcem, a drugima treba savetnik da se probiju kroz različite opcije.

No, svi bi prema tekstu objavljenom na NBC Newsu trebali da imaju na umu sledeće:

Diverzifikacija: Čuli ste za izraz "ne stavljati sva jaja u istu korpu". Isto važi i za portfolije.

Ako su sva vaša ulaganja u istoj kategoriji, a dogodi se udar baš na tu kategoriju, pretrpećete svu štetu. Ukoliko su ulaganja raspoređena po različitim kategorijama, veliki udar doneće vam samo manju štetu. Zato se mnogi ulagači odlučuju na ulaganje u raznu imovinu poput obveznica i akcija. Potom idu i korak dalje, raspoređujući ulaganja između velikih i malih kompanija.

Alokacija imovine: Odlučili ste se na diverzifikaciju, šta dalje? U osnovi to zavisi od vaših godina i apetita za rizikom. Uopšte gledano, što ste stariji manje rizika želite u svom portfoliju, jer ćete gubitke teže nadoknaditi tokom vremena. Zato će stariji želeti više obveznica nego deonica koje se smatraju rizičnijim. S druge strane, mlađi ulagači pristaće na veći rizik u potrazi za većim prinosima, pa će im izbor pasti većim delom na akcije.

Viši nivo:

Za spretnije ulagače, pad tržišta ne znači nužno i gubitak već stvara prilike. Na primer, za kupovinu hatija od vrednosti sa dobrim potencijalom rasta, koje se trenutno trguju po niskim cijenama. Tu na scenu stupaju istraživanja i strategija, te dubinsko poznavanje:

1. razlike između naloga za kupovinu i stop naloga (nalog za kupnju izvršava se što pre po najbližoj zadatoj cijeni, dok se stop nalog izvršava po ispod ili iznad zadate cene)

2. razlike između growth stocks (hartije od vrednosti čija cena kontinuirano raste nezavisno od kretanja ekonomije), te value stocks (hartije od vrednosti čija je tržišna vrednost niža od fundamenata, odnosno one koje imaju potencijal rasta)

3. uzimanje u obzir razlike u riziku kad se ulagač odlučuje na ‘long pozicije’ (kladeći se na povećanje vrednosti) te ‘short pozicije’ (klađenje na pad cene) hartija od vrednosti

4. poznavanje osnovnih pokazatelja poput P/E odnosa (odnos cene akcije i zarade po akciji), kao i bete (mera volatilnosti i sistemskog rizika)

5. bar načelno poznavanje put i call opcija (put opcija daje mogućnost vlasniku pravo, ali ne i obavezu, prodaje hartije od vrednosti po unapred utvrđenoj ceni u određenom vremenu, dok call opcija vlasniku daje isto pravo samo kupovine hartije od vrednosti)

Osim navedenih, postoji niz raznih strategija i teorija, od tehničke analize nadalje, a opcija je i da za vas to učini profesionalni finansijski savetnik.

Nadzorni odbor HIP Petrohemije razmatrao je predviđene investicije od 15,4 mil EUR za 2020. godinu i doneo zaključak da je ključna promena rad na povećanju kapaciteta prerade, objavljeno je u kompanijskom glasilu (Informatoru) ovog državnog preduzeća.

Kako se navodi, petrohemijska prerada bi trebalo da se uveća sa sadašnjih 1.370 tona na dan na 1.550 tona dnevno, što je, kako se dodaje, veliki izazov, a daje mogućnost "za povećanje prisustva na tržištu" i predstavlja korak ka maksimalnom iskorišćenju kapaciteta fabrike Etilen.

Nadzorni odbor usvojio je izveštaj o poslovanju za oktobar i deset meseci ove godine i izrazio zabrinutost zbog trenda rezultata poslovanja, pošto EBITDA (profit pre nego što se oduzme kamata, porez na dobit i amortizacija) za 10 meseci iznosi "minus 740 miliona dinara" što je, kako se kaže, lošiji rezultat od planiranog.

- Naredna godina će predstavljati izazov za poslovanje petrohemijske industrije zbog negativnog trenda cena petrohemijskih proizvoda na svetskom tržištu, a planom poslovanja u 2020. godini predviđena je EBITDA u iznosu od plus 100 miliona dinara - objavljeno je u Informatoru.

The Supervisory Board of HIP Petrohemija has considered the planned investments of EUR 15.4 million for 2020 and concluded that the key change was to increase the processing capacities, as announced in the state companys journal.

As said, petrochemical processing should increase from the current 1,370 tons a day to 1,550 tons a day, which, as added, is a great challenge and will provide the company with the possibility of “increasing the market presence”, while also being a step toward a maximum usage of the capacities of the ethylene factory.

The Supervisory Board adopted the business report for October and the first ten months of the year and expressed concern over the business result trends, since the EBITDA in the first ten months is “minus RSD 740 million”, which, as said, is lower than planned.

– The next year will be a challenge for the petrochemical industry due to the negative trend of the prices of petrochemical products in the world market, and the business plan for 2020 envisages an EBITDA of plus RSD 100 million – the journal writes.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspisalo je javnu nabavku za rekonstrukciju i izgradnju terminala za rasuti i pojedinačni teret u Luci Smederevo.

Radovi se finansiraju sa po 50% iz kredita Evropske investicione banke (EIB) i republičkog budžeta.

Radovi obuhvataju sanaciju postojećeg lučkog područja i pristaništa od približno 3,8 ha i izgradnju novog dela luke površine 21 ha, kao produžetak postojećeg lučkog područja.

Radovi uključuju i izgradnju pristupnih saobraćajnica i pripadajuće infrastrukture.

Luka će raditi tokom izvođenja radova.

Rok za završetak radova je dve godine od potpisivanja ugovora, a rok za podnošenje ponuda je 27. februar 2020. godine.

Beograd -- IT tržište u Srbiji će u ovoj godini dostići rekordnih 580 miliona evra, a izvoz softvera mogao da bude i 1,4 milijarde evra, procenjuju u DIS.
Iz Društva za informatiku Srbije (DIS) apeluju da se dupliraju kvote za školovanje, jer će za izvoz od dve milijarde evra biti neophodno još 20.000 inženjera.

U Srbiji 80 odsto domaćinstava ima internet dok 73 odsto ima računar pa smo srednje informatički razvijena zemlja, ocenjuje predsednik DIS Nikola Marković i navodi da je u poslednje 3-4 godine značajan rezultat uvođenje nastave informatike u osnovene škole i povećanje kvote za upis na informatičke studije od 20 odsto."Imamo porast izvoza softverskih usluga koji će ove godine dostići 1,3 do 1,4 milijardi evra a da bi se nastavio eksplozivni razvoj i da bi dostigli izvoz od dve milijarde evra - Srbiji treba novih 20.000 inženjera, a to nemamo", kaže on i dodaje da se zato DIS zalaže da se za informatička zanimanja obezbedi povećanje kvota za upis od 100 procenata.

Milovan Matijević, koji godinama analizira srpsku IT oblast kroz Srpsku IT osmatračnicu (SITA), rekao je da domaće IT tržište raste treću godinu zaredom stopom većom od 10 procenata i očekuje da će rekord iz 2008. godine od 550 miliona evra biti premašen, jer će u 2019. tržište biti vredno oko 580 miliona evra.

IT industrija ima bolje parametre nego IT tržište, objašnjava on i navodi da je prošle godine bilo aktivnih 2.349 informatičkih preduzeća koja su zapošljavala više od 28 hiljada ljudi, kao i da je imala poslovni prihod veći od 2,5 milijardi evra, a sopstveni kapital od oko 670 miliona evra.

"U odnosu na 2011. broj preduzeća je veći za 700, broj zaposlenih više nego dupliran, poslovni prihodi su udvostručeni a sopstveni kapital je više nego utroštručen - to su izuzetne stope rasta", kaže on.

Informatička industrija Srbije je oko devetog mesta od 14 oblasti industrije koje se prate u Srbiji - po svojim kapacitetima odnosno broju zaposlenih, prihodima i kapitalu kojim raspolaže.

"Tu je relativno slabo pozicionirana, ali profitabilnosti u ovom sektoru je možda i najveća u kompletnoj privredi Srbije, tako da sa tom jakom dinamikom rasta, za 5-6 godina možemo da se očekuje da se IT industrija probije među prvih pet delatnosti u privredi Srbije", očekuje Matijević i dodaje da je "to šansa koju Srbija ne sme da propusti na putu svog oporavka".

Nikola Marković kaže da je Srbija usvojila najveći broj zakona potrebnih za razvoj savremenog informatičkog društva ali da se već tri godine zakon o elektronskim komunikacijama ne usaglašava sa preporukama EU.

Beograd -- U Beogradu će danas biti održan poslovni Forum "Srbija-Belorusija", čiji je cilj unapređenje i razvoj privredne saradnje dve zemlje.
U organizaciji Privredne komore Srbije i u saradnji sa Beloruskom trgovinsko-industrijskom komorom i Ambasadom Belorusije u Beogradu, u Palati Srbija biće potpisani komercijalni ugovori srpske i beloruske strane, dok će se na radnom delu Foruma održati bilateralni susreti srpskih i beloruskih firmi.

Prema vrednosti izvoza, Belorusija je 34. partner Srbije, dok je po vrednosti uvoza na 37. mestu. Srbija je, prema najnovijim dostupnim podacima, za devet meseci ove godine u Belorusiju izvezla robe i usluga u vrednosti od 41,4 miliona dolara što je povećanje od 12,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.S druge strane, beleži se pad uvoza iz Belorusije za skoro pet miliona dolara, odnosno za 9,3 procenta, pokazuje statistika.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Belorusije 2018. godine dostigla je 143,2 miliona dolara, a izvoz je iznosio 51,7 miliona dolara, što je 22,5 odsto više nego 2017. godine kada je iznosio 42,2 miliona američkih dolara.

Srbija, kao jedan od lidera u proizvodnji malina i šljiva, zanimljiva je beloruskim privrednicima kako bi od srpskog voća proizvodili voćne jogurte, dok Belorusija, s druge strane, našem tržištu može ponuditi maslac i mleko u prahu, koje nedostaje našoj konditorskoj industriji.

Robna razmena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda izmedju dve zemlje je ispod 20 miliona dolara, a može biti i do dva ili tri puta viša s obzirom na pogodnosti iz Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom.

U 2018. godini ukupna razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iznosila je 10,4 miliona američkih dolara, od čega je naš izvoz bio oko osam miliona dolara, dok je uvoz iz Belorusije iznosio 2,4 miliona americkih dolara. Za 10 meseci ove godine u Belorusiju je izvezeno poljoprivrednih proizvoda u količini od 3,4 hiljade tona, ukupne vrednosti 5,2 miliona američkih dolara, najviše stočne hrane, konzervisani kukuruz šecerac, grašak.

Iz Belorusije je u istom periodu uvezeno poljoprivrednih proizvoda u količini od 12.000 tona, ukupne vrednosti 4,7 miliona američkih dolara i to najviše mladog krompira i crnog luka.