Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je u nedelju, 29. decembra, povodom plana razvoja Srbije do 2025. godine, da javna preduzeća i njihova rukovodstva moraju da budu efikasnija.

Brnabić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, najavila da će se u reformi javnih preduzeća krenuti od Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa, pošto su to preduzeća koja mogu najviše da doprinesu privrednom rastu.

- Vodićemo računa o svakom čoveku i svakom radnom mestu - istakla je premijerka, ali i poručila da javna preduzeća i njihova rukovodstva moraju da budu efikasnija.

Ona je kazala da će se smanjivati javni dug, iako će se deo sredstava za projekte nabaviti iz novog zaduženja. Premijerka je navela da se svojevremeno vlada Mirka Cvetkovića zaduživala po kamatnim stopama od 7-8%, a sada po stopi od 1,2-1,5% čime pada javni dug i raste BDP.

Ukazuje da država sada ima bolji kreditni rejting, zadužuje se po nižim kamatama nego ranije, i tako otplaćuje skupe kredite koje su uzimale prethodne vlade.

- To znači da ćete imati veći rast i javni dug se gleda u odnosu na ekomoski rast i ne gleda se apsolutnim brojevima - objasnila je premijerka.

MMF je izračunao da svaki pad ekonomije Evrozone od 1% znači pad srpske ekonomije za četvrtinu procenta, ali premijerka smatra da privreda Srbije postaje otporna na bilo kakve udare, iako će ipak biti problema sa ubrzanjem rasta ako evropska ekonomija nastavi da usporava.

Istakla je da će rast biti 4% i pored tri velika izazova tokom ove godine, odnosno uprkos prištinskim taksama, evropskim kvotama za čelik i usporavanju ekonomija Nemačke i Italije.

Regarding the plan of development of Serbia until 2025, Prime Minister Ana Brnabic stated this Sunday, December 29, that public companies and their managements needed to be more efficient.

Brnabic said on RTS that the reform of public companies would start with Elektroprivreda Srbije (EPS) and Srbijagas, as those are companies which can contribute the most to the economic growth.

– We will take care of each job – the prime minister pointed out and added that public companies and their managements needed to be more efficient.

The IMF calculated that each drop of the economy of the Eurozone by 1% meant a drop of the Serbian economy by a quarter of one percent, but the prime minister believes that the economy of Serbia is becoming resilient to any kind of blow, although there will be problems with the acceleration of the growth if the European economy keeps slowing down.

She pointed out that the growth would amount to 4% even with the three big challenges this year, namely, the Pristina fees, the European steel quotas and the slowing down of the economies of Germany and Italy.

Država Srbija dodelila je subvenciju od 6,4 miliona evra finskoj kompaniji PKC Wiring Systems, što pokriva trećinu investicije te firme u proširenje kapaciteta fabrike kablova u Smederevu. Subvencija je odobrena ugovorom od 18. decembra 2019. godine, između PKC i Ministarstva privrede Srbije.

Vrednost investicije je 20 miliona evra, od čega Srbija pokriva 32 odsto, navodi se u ugovoru. Subvencija od 6,4 miliona evra isplatiće se u pet tranši od 2020. do 2024. godine.
Kompanija se obavezala da zaposli najmanje 1.200 novih radnika do kraja 2023. godine, čija će osnovna zarada biti najmanje 20 odsto veća od minimalca.

Ova kompanija je od 2014. do 2016. godine dobila na ime subvencija za otvaranje novih radnih mesta 7,5 miliona evra. Takođe, proizvodnu halu ovom preduzeću izgradila je lokalna samouprava Smedereva tako što je uzela kredit od 7,8 miliona evra, pa prodala zgrade i zemljište PKC-u za 6,29 miliona.

PKC Wiring Systems is Smedereva u vlasništvu je istoimene firme iz Finske, članice PKC Group koja posluje u sektoru automobilske industrije. Kako se navodi u ugovoru, ova grupa poseduje pogone u Brazilu, Kini, Nemačkoj, Litvaniji, Meksiku, Poljskoj, Rusiji, Srbiji i Sjedinjenim Američkim Državama.

Optimizam zbog "prve faze" trgovinskog sporazuma između Sjedinjenih Država i Kine gura akcije kompanija poslednjih dana ove godine do rekordnih nivoa. Uprkos tome, bankari na Volstritu smatraju da trgovina predstavlja jedan od najvećih rizika za svetska tržišta u 2020.

Iako se dve najveće svetske ekonomije približavaju potpisivanju preliminarnog sporazuma, mnogi investitori su ove godine ostali skeptični prema politici "štapa i šargarepe" kao pristupu za rešavanje trgovinskih neravnoteža, navodi američka televizija Si-En-En (CNN).

Trgovinski rat predstavlja dva rizika, tvrde predstavnici banaka na Njujorškoj berzi.

Kao prvo, ističu, Vašington i Peking su se do sada dogovorili samo o "prvoj fazi" sporazuma. Kada on bude potpisan - i ako bude - tek treba da uslede pregovori o celovitom sporazumu. A sa daljim trgovinskim pregovorima prolongiraju se i rizici u vidu negativnih medijskih naslova i obnavljanja pretnji tarifama.Eskalacija trgovinskog rata mogla bi da nanese znatnu ekonomsku štetu, pogadjajući naročito poslovnu potrošnju i zaposlenost, napisali su u nedavnom izveštaju analitičari "Morgan Stenlija"Mada je za globalni privredni rast trgovinski rat SAD s Kinom verovatno najveća prepreka koju treba otkloniti, CNN podseća da je Amerika nedavno zapretila većim uvoznim carinama i svojim evropskim saveznicima, i ocenjuje da će, na primer, pitanje tarifa na uvoz nemačkih automobila izazivati zebnju i dogodine.

Osim toga predsednik Donald Tramp je početkom decembra obnovio pretnje povećanjem carina na čelik i aluminijum iz Brazila i Argentine.

S druge strane, razvoj dogadjaja po pitanju trgovine mogao bi da iznenadi tržišta pozitivnim kretanjem, što bi moglo da predstavlja rizik za investitore koji računaju na sporiji napredak pregovora.

Primera radi, analitičari Banke Amerike naveli su u nedavnoj analizi da bi znatno širi trgovinski sporazum mogao da učini da njihove prognoze za 2020. godinu izgledaju konzervativno.Drugi najveći rizik za berze, po mišnjenju bankara, predstavlja mogućnost recesije.

Recesioni rizici su opali u drugoj polovini 2019. godine, ali, kako ukazuju, najduži privredni rast u istoriji SAD-a moraće u nekom trenutku da se završi.

Nakon snažne ekspanzije američkog BDP-a od 3,1 odsto u prva tri meseca ove godine, ekonomija je u naredna dva kvartala usporila rast beležeći stopu od 2,0 odsto i 2,1 procenat, respektivno. Predvidja se da će privredni rast SAD-a u 2020. godini dodatno usporiti.

Istovremeno, očekuje se da će globalna proizvodnja dotaknuti dno. Proizvodni sektor, kako na globalnom nivou tako i u SAD, trpi posledice trgovinskog rata koji se odrazio na pad tražnje i rast cena materijala. Ipak, ovi pokazatelji su počeli da se oporavljaju, što bi moglo da podigne vrednost akcija na tržištima.

Blagi rast globalne trgovine i smanjenje političke neizvesnosti mogli bi ovom tržištu da daju dodatni podsticaj. Ekonomisti "Morgan Stenlija" predviđaju da će se globalni rast poboljšati početkom 2020., iako očekuju da će oporavak biti prigušen.Američki predsednički izbori neće biti održani pre novembra, ali su oni politički rizik, treći najveći za berze, koji će investitori budno pratiti.

Mnogo toga zavisi od demokratskog kandidata koji će "izaći na crtu" predsedniku Donaldu Trampu. Umereniji demokrata mogao bi da umanji političku neizvesnost, kažu analitičari Banka Amerike.

Izrazito levičarski kandidat mogao bi da predstavlja rizik za odredjene sektore, kao i za fiskalni bilans zemlje. Primera radi, demokratska kandidatkinja Elizabet Voren se zalaže za potpunu zabranu vadjenja nafte i gasa fraking metodom. Na Volstritu su ubedjeni da bi administracija Vorenove bila loša za energetske kompanije. Istovremeno, izbor Vorenove bi mogao takodje da bude štetan za preduzeća, za banke i investicione kompanije.

U međuvremenu, investitore muči i pitanje šta bi u sledećoj američkoj administraciji moglo da se desi sa fiskalnim podsticajima. Trampovo smanjenje poreza 2017. godine je podstaklo ekonomiju i tržište akcija, ali su efekti te mere sada već iščezli, zaključuje CNN.