Država je sposobna da upravlja Komercijalnom bankom, ocenila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković osam dana uoči isteka roka za dostavljanje obavezujućih ponuda za prodaju najveće državne banke u Srbiji.

Ona je u intervjuu za Blic rekla da uspešnost banke ne zavisi od toga da li je privatna ili državna, već od stručnosti i posvećenosti menadžerskog tima i mehanizma kontrole.

- Od trenutka kada je država postala vlasnik 83% Komercijalne banke krajem novembra stekli su se uslovi da država pokaže koliko je odgovoran vlasnik. Ranije su mehanizmi ugovora bili takvi da država nikakvu odluku nije mogla da donese zbog veta stranih suvlasnika. Pa zar jedna nemačka banka KFW, koja je u vlasništvu države, nije dokaz da svakoj državi treba banka preko koje će sprovoditi svoje strateške projekte? - ističe Tabakovićeva.

Upitana da li bi prodala kompaniju za iznos koji ona može da zaradi za pet ili šest godina Tabaković kaže da to, naravno, ne bi učinila.

- Moja uloga kao guvernera je da pomognem državi kao akcionaru u procesu privatizacije, a ceneći reputaciju budućeg vlasnika i finasijsku stabilnost koju bi budući vlasnik trebalo da očuva - napominje ona.

Socijalno-ekonomski savet Kragujevca odlučan da zaštiti prava zaposlenih u maloprodajnim lancima
ŽELIMO da sprečimo besplatan rad u mnogim, posebno manjim trgovinama u Srbiji, gde veliki broj zaposlenih radi i po 60 sati nedeljno a evidentira im se 40 radnih sati. Uz to, najčešće rade za minimalne zarade. To je robovski rad.Ovako, za "Novosti", inicijativu da se u trgovinskoj delatnosti zabrani rad nedeljom komentariše Jugoslav Ristić, predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta Grada Kragujevca. Ristić objašnjava da je kragujevački Socijalno-ekonomski savet uputio zvaničan predlog Vladi Srbije, odnosno resornim ministarstvima, i da su odluku o pokretanju ove inicijative jednoglasno podržali svi članovi. Dodaje da inicijativa ima i humani karakter, jer takav rad dugoročno ugrožava zdravlje radnika, a negativno utiče i na njihove porodice.

- Većina ljudi koji rade u trgovinama ima samo dva slobodna dana tokom meseca. U manjim trgovinama to je već odavno postalo pravilo. Da ne govorimo o drugim vrstama zloupotreba, gde radnici i ne smeju da prijave kako i zašto dobijaju otkaze. Uobičajeno je da im poslodavac kaže: Ako nećeš, ima ko hoće - pojašnjava Ristić.Ristić, koji je i predsednik ovdašnje organizacije Saveza samostalnih sindikata, pojašnjava da je želja da se ovim predlogom radnici zaštite od zloupotreba poslodavaca, te da je cilj pronalaženje sistemskog rešenja kako bi se poštovala radnička prava:Mislim da se, prema trenutnoj situaciji, štite poslodavci koji zarađuju na nevoljama zaposlenih. Treba zaštititi radnike koji stvaraju prihod u ovoj, ali i bilo kojoj drugoj privrednoj grani.

Da nije samo Kragujevac za to da se nedelja proglasi neradnim danom za trgovce, ili da se drugačije, to jest znatno više plaća rad na taj dan, stav je i predstavnika Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS). Nakon nedavnog razgovora sa ministrom trgovine i telekomunikacija Rasimom Ljajićem, odlučeno je da se formira radna grupa koja će do kraja godine izneti razloge "za" i "protiv". Biće izneta detaljna analiza posle razgovora sa predstavnicima većih trgovinskih lanaca, malim trgovcima, nevladinim sektorom, sindikatima i poslodavcima i posle toga će dati predloge. Sindikat ASNS će tražiti da se rad nedeljom plaća više, sa uvećanjem od 120 odsto, odnosno da se izjednači sa radom za vreme verskih i državnih praznika.

Građani Kragujevca sa kojima smo razgovarali o ovom predlogu kažu da to nije dovoljno jasno obrazloženo, a ima i onih koji brinu da se iz svega toga ne izrodi nešto drugo, da veći ne progutaju male.

- Kao građanin, želim komfor, i u tom smislu hoću da budem u prilici da u svako doba mogu da kupim ono što želim. Ako bi se i usvojila takva inicijativa, trebalo bi da se posebno vodi računa o tome da novi propisi važe za sve i da se ne naruši fer konkurencija - kaže Zoran Mihajlov.

Upućeni napominju da su trajanje radne nedelje, prekovremeni rad i ostalo već uređeni zakonom, i ukoliko ima zloupotreba, to treba da rešavaju nadležne inspekcije.

U EU SE VIKENDOM ODMARAJU

U OBRAZLOŽENjU inicijative, Socijalno-ekonomski savet, između ostalog, navodi da je rad trgovina nedeljom zabranjen u devet zemalja EU, među kojima su Francuska, Nemačka, Austrija i Poljska.

Kako navode, posebno značajnim za ovu inicijativu Savet je cenio podatak da od 200.000 zaposlenih u trgovini, oko 70 odsto čine žene.

Serbian Blockchain Summit, drugi po redu, održan je u subotu 7. decembra 2019. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Organizatori su bili Centar za ekonomska istraživanja Beograd, Srpska blokčejn inicijativa, Ekonomski fakultet i Privredna komora Srbije.
Druga godišnja konferencija, koja je inače i jedina u Srbiji, okupila je učesnike iz celog sveta. U četiri segmenta govorilo se o budućnosti blokčejn tehnologije i kriptovaluta, njihovoj primeni u bankama i kod startapa.

Na samom početku Tomaš Manovicki (Manovicky) je govorio o China – CEE Blokchain Center of Excellence, čiji je cilj razvoj tehnologije, ali I podrška u implementaciji inicijative Pojas i put. Na ovaj način Kina sarađuje sa 17 zemalja centralne I istočne Evrope.

Pavel Dudek (Pawel Dudek) je potom predstavio Xcalibra platformu za trgovanje digitalnom imovinom, koju svi zainteresovani mogu da pogledaju na xcalibra.com/, dok je Daniel Dabek iz iste kompanije predstavio Safex -inovativno tržište bazirano na softveru za sigurnu prodaju i kupovinu kriptovalutama.

Revolucija pred našim očima

Prvi govornik bio je Vit Jedlička, prvi predsednik Slobodne republike Liberland, koja se nalazi na zapadnoj obali Dunava, između Srbije i Hrvatske. Ova država u fokusu ima investicije u blokčejn i poslovanje u slobodnim trgovinskim zonama.

Nakon zanimljivog predstavljanja vizije ove države i njenog funkcionisanja u budućnosti, na scenu je izašao Xerxes Voshmgir, govornik i futurista, koji je istakao da se oko blokčejn tehnologije i kriptovaluta "podigla velika prašina"(hype), zbog čega su se desile i mnoge spekulacije na ovu temu.

- Trenutno učestvujemo u revoluciji i kreiranju novog tipa ekonomije. Sve je u našim rukama. Kada se tehnologija razvije u potpunosti, moguće je iskoristiti njen pun potencijal - poručio je Voshmgir.

Ričard Čen (Richard Chen) je suosnivač WaykiChain blokčejn projekta. Ovom prilikom pokušao je da demisitifikuje blokčejn. Kao prvi mit naveo je tumačenje da su kriptovalute zaista valute. On smatra da to nije istina, te ih tumači kao imovinu.

- Decentralizacija je drugi mit. Tumači se da je ona sve, a to nije istina. Poverenje je sve, ono je ključ posla - naveo je Čen.

Takođe je napomenuo da blokčejn nije jedinstven, te da se razlikuju po svom obimu i svrsi. Istakao je i da je su kripto tokeni i stablecoins (kriptovaluta sa stabilnom cenom) zajedno sredstva za web 3.0.

Kako se u Srbiji primenjuje blokčejn?

Nikola Sologub izvršni direktor kompanije The Best Practice smatra da je Srbija na jako dobrom putu kada se govori o blokčejn tehnologijama. Kako kaže, sve je više timove iz Srbije, koji dobro rade.

- Ono što je bitno za samu blokčejn tehnologiju je da je ljudi još ne prepoznaju i ne uspevaju da vide šta ona donosi. U toku je velika revolucija i svi tražimo načine da tehnologiju upotrebimo i da vidimo gde će nas sve to odvesti, jer je scena prilično nepoznata. Očekujem da će se ovo promeniti tek kada dobijemo pravo rešenje - kaže za eKapiju Sologub.

Dodao je da se tek kroz nekoliko godina očekuju prve ozbiljne studije slučaja kada je reč o blokčejn tehnologijama.
Jedan od govornika bio je i Vladimir Dornik, direktor digitalnih kanala OTP banke, čiji je tekst o tokenizaciji nedavno objavljen na našem portalu .

- Mi smo prepoznali blokčejn kao tehnologiju koja može da se iskoristi u bankarstvu. Pre dve godine smo u saradnji sa startapom Blinking počeli da nudimo uslugu Know Your Customer (KYC) na zatvorenom blokčejnu, gde bi svaka banka postala jedan nod. Kada klijent uradi KYC u jednoj od banaka i ostavi svoju dokumentaciju, ona se upisuje na sve pomenute nodove. Nakon toga, ako klijent želi da uzme kredit ili bilo kakvu uslugu u banci gde nikada nije bio, putem aplikacije bi mogao da dozvoli željenoj banci da pomoću tokena priđe njegovoj dokumentaciji. Na taj način onlajn može da uzme kredit ili uslugu, a da i ne ode u banku. To je dobra usluga, jer ima dosta mesta gde ne psotoje filijale banaka - rekao je Dornik za naš portal.

Kako Dornik navodi, ovaj sistem je pouzdaniji od drugih sistema, jer je svaka promena na klijentovoj dokumentaciji trajna i vidljiva, a ukoliko klijent više ne želi da se prilazi njegovim dokumentima, može da povuče token.

Prva dva noda podigle su OTP banka i AIK banka, a u Udruženju banaka Srbije tesitira se koncept za razmenu računa između banaka, slično kao kod mobilnih operatera kada može da se prenese broj.

Šta nas očekuje u budućnosti?

Sandrins Murins, kreator kripto startapa, bio je govornik na ovu temu, a za eKapiju govorio o mogućim scenarijima u budućnosti, kada je reč o decentralizaciji finansija.

- U narednih pet do sedam godina očekujem da ćemo izgraditi decentralizovane kompetencije, jer smo već izgradili decentralizovano poverenje i siteme za prikupljanje podataka. Verujem da ćemo tada više govoriti o autonomnim bankama, kada će one biti kod koji funkcioniše na mreži.

Napomenuo je i da očekuje da se u ovu temu uključe kompanije koje poseduju veliki novac, kao što su Facebook, Telegram ili Alibaba. Takođe očekuje i globalno takmičenje na temu - šta će biti novi dolar.

- Imaćemo mnogo više prostora da ljudi kreiraju sopstvene finansijske instrumente uz pomoć tehnologija. Svako na svetu moći će da kreira bolji finansijski svet za sebe - zaključio je Murins.

Sledeća konferencija očekuje se u četvrtom kvartalu 2020. godine.