Država potpisuje ugovor sa "Lazardom", novim privatizacionim savetnikom za najveću domaću banku. Zainteresovan fond biznismena Tima Kolinsa. Tender za prodaju biće raspisan krajem junaDA li će američki investicioni fond "Riplvud advajzers", u vlasništvu biznismena Tima Kolinsa biti novi vlasnik Komercijalne banke, biće poznato najranije u drugoj polovini ove godine. Ovo je samo jedno od imena koja su nezvanično "iskočila" kada je ponovo aktuelizovana priča o privatizaciji Komercijalne banke u kojoj država ima značajan udeo, od gotovo 42 odsto. Izvesno je samo da država upravo u sredu 6. februara potpisuje ugovor sa novim privatizacionim savetnikom, konsultantskom kućom "Lazard", koja treba da da odgovor na pitanje - kako najbolje privatizovati Komercijalnu, jednu od najvećih i najznačajnijih banaka u Srbiji.Privatizaciju Komercijalne banke od Srbije očekuje i Međunarodni monetarni fond, koji prodaju ove banke, baš kao i HIP Petrohemije, navodi kao ključnu u ovoj godini. Tender za prodaju očekuje se pre kraja juna, što bi značilo da novi vlasnik kupoprodajni ugovor može da potpiše već krajem ove godine. Zainteresovanih kupaca za Komercijalnu banku - ne manjka. Uz pomenuti američki fond, "u igri" su bili i Miodrag Kostić, neimenovana turska banka, ali i OTP banka, koja je u međuvremenu kupila Vojvođansku banku i obelodanila nameru kupovine i Sosijete ženeral banke.

Uz državu, udeo u vlasništu Komercijalne ima i Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD (24,4 odsto udela) i IFC, kao deo Svetske banke (10 odsto). Ukoliko država ne bi prodala Komercijalnu banku, morala bi ove akcionare da isplati sa 252 miliona evra, koliko je dogovoreno još 2006. godine. Tada, pre svetske ekonomske krize, EBRD je dokapitalizovao Komercijalnu banku sa 70 miliona evra. Potom su, nastupanjem krize akcije Komercijalne banke kupili i IFC (40 miliona evra), nemački DEG fond (20 miliona evra) i švedski Svedfond (10 miliona evra), dok je EBRD banku dokapitalizovao sa još 50 miliona evra. Privatizacija je, u nekoliko navrata, ostavljana za "bolje dane" - u smislu bolje postignute cene.AKCIJAMA Komercijalne banke trguje se na Beogradskoj berzi. Trenutna vrednost jedne akcije je 2.300 dinara. Na berzu je uključeno ukupno 16,8 miliona komada akcija ove banke. Najviše su vredele pre krize, čak 15.500 dinara, na dan 18. april 2007. Toga dana je ova banka na tržištu vredela čak - 260,7 milijardi dinara, što je, po ondašnjem kursu (za evro 81,35 dinara), više od tri milijarde evra!

Početkom marta prethodne godine, kompanija Nuktek (Nuctech), kao jedan od izlagača i učesnika Vazduhoplovnog samita jugoistočne Evrope (SEAS), imala je priliku da predstavi svoj najnoviji skener za ručni prtljag, ali i da učestvuje u diskusiji o bezbednosnim merama na aerodromima u regionu.

Samo nekoliko meseci kasnije Nuctech je ponovo posetio Beograd i još jednu konferenciju Tango Sixa, ovoga puta posvećenu tematici obezbeđivanja aerodroma.Tu priliku je redakcija portala Tango Six iskoristila da sa predstavnikom i menadžerom za civilno avio-tržište kompanije Nuctech Dejvidom Liujem Vejom (David Liu Wei) razgovara o portfoliju kompanije, o najnovijim tehnološkim inovacijama u oblasti obezbeđivanja aerodroma i budućim poslovnim planovima na Balkanu.

– Na ovoj konferenciji predstavili smo našu najnoviju tehnologiju za obezbeđivanje aerodroma, koja se pre svega ogleda u najnovijim sistemima za kontrolu putnika.

Balkansko tržište je oduvek bio značajan deo našeg biznisa, koji smo započeli pružanjem usluga carinama, policiji i ministarstvima unutrašnjih poslova tokom nekoliko godina. Trenutno, imamo veoma dobru saradnju sa aerodromima na Balkanu, kao što je na primer Nikola Tesla. Stoga, u planu nam je da ponudimo još dobrih proizvoda i usluga ovom tržištu u budućnosti. To je ujedno i veoma značajan pristup Nukteka celokupnom vazduhoplovnom tržištu – kazao je Liu Vej.