Centralne banke Nemačke i Austrije će samo još do kraja ove nedelje, tačnije do 26. aprila, izdavati novčanicu od 500 EUR.

Preostalih 17 centralnih banaka u evrozoni prekinulo je štampanje te novčanice još u januaru.

Evropska centralna banka je 2016. donela odluku da u novoj seriji novčanica sa pojačanim bezbednostnim karakteristikama više ne bude i ona najveća od 500 EUR.

Nadležni se nadaju da će ukidanje ove novčanice doprineti suzbijanju terorizma i rada na crno.

Trenutno je još u opticaju 509 miliona komada novčanica od 500 EUR nominalne vrednosti 256 mlrd EUR.

Građani će i dalje moći da koriste novčanicu od 500 EUR.

Evropska investiciona banka (EIB), kao finansijska poluga EU, u Srbiji je u javni i privatni sektor, počev od 2001, investirala više od 5,5 milijardi evra, izjavila je direktorka regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan Dubravka Negre.

Reč je o više od 70 kapitalnih projekata i 300 manjih na lokalu, rekla je Negre.

Trenutno je u toku realizacija 16 velikih projekata čija je vrednost iznad milijardu evra, navela je Negre i dodala da EIB ulaže u putnu i železničku infrastrukturu, energetiku, zdravstvo prosvetu, istraživanje i razvoj...
O tome ko je bolji klijent, država ili privatni sektor, Negre ukazuje da je privatni sektor brži, zato što ima jasan cilj da ostvari profit, dok je javni sektor tu da podigne kvalitet neke usluge.

"Javni sektor je tromiji. To nije slučaj samo u Srbiji, već generalno. Smatram da u zemljama u tranziciji treba da se jača kapacitet, efikasnost i transparentnost javnog sektora", kaže Negre.Na pitanje da li to znači da država sporije povlači odobrena sredstva, Negre objašnjava da se to u privatnom sektoru dešava u roku od godinu-dve, dok projekti u javnom sektoru traju znatno duže."Naravno da su oni kompleksni i od javnog značaja. Da treba puno procedura da se završi da bi se realizovali. Ako pripremne radnje nisu dobro planirane, onda će i kasniti povlačenje sredstava", navodi Negre.

Prema njenim rečima, Srbija je trenutno na 88 odsto povučenih sredstava, kada se posmatraju statistike u poslednjih 10 godina.

"Smatram da je to veoma dobar procenat povučenosti odobrenog novca. Podsećam da smo između 2013. i 2016. godine imali smanjenje novih investicija, zbog fiskalne konsolidacije u javnom sektoru, ali smo imali nastavak implementacija započetih projekata. Tako smo u poslednje tri godine isplatili svih 579 miliona evra za drumski Koridor 10 za izgradnju auto-puta i ka Grčkoj i ka Bugarskoj. EIB tu finansira najteže deonice auto-puta kroz Grdeličku i Sićevačku klisuru, koje su najzahtevnije i najskuplje. Prošle godine je završeno sa svim isplatama sa naše strane", rekla je Negre.

Po pitanju problema o povlačenju novca, Negre ističe da uvek ima problema u određivanju prioriteta i kod planiranja velikih investicija.

"Tu mislim pre svega na procedure koje treba da se završe u nadležnim institucijama u javnom sektoru, bilo za odobravanje različitih idejnih projekata, generalnih projekata, studija uticaja na životnu sredinu...Tu još ima uvezanosti različitih sektora, različitih tela u javnom sektoru. Donekle imate i problem obučenosti kadrova", priča Negre.Ističe da je ljudski faktor veoma bitan.

"Već tradicionalno imate ministarstva koja imaju više iskustva, bolju obučenost, a imate i one gde to nije slučaj. Zbog te razlike neki projekti idu brže, a neki slabije. Mi nismo nosioci projekta, već finansijer. Možemo da osiguramo da su sredstva dostupna, odobrena, ali isto tako moramo da nadgledamo da se sve radi po procedurama i strogim zahtevima koje EIB nalaže svojim partnerima. Te procedure su diktirane evropskim direktivama, pogotovo u zemljama koje pregovaraju za članstvo", kaže Negre.

Negre dodaje da se dešavalo da bude problema sa kašnjenjem i usaglašavanjem procedura, pogotovo po pitanju javnih nabavki, ali ističe da EIB pre svega radi u partnerskom odnosu sa privatnim i javnim sektorom.

EIB je sa 200 miliona evra uključen u projekte obnove četiri klinička centra, u koje su uključeni i budžet Srbije i donatorska sredstva EU, priča Negre.

ovori datiraju od 2006. i 2007. godine, dok je poslednji potpisan 2017. godine. Radovi na Kliničkom centru Srbije napreduju, u pripremi je raspisivanje tendera za radove na KC Novi Sad, a nadamo se da će uskoro i KC u Kragujevcu. Da je sve išlo u planiranim rokovima, verovatno bi projekat već bio realizovan, ali država ne plaća penale EIB na nepovučena sredstva, pa nema dodatnih troškova na teret građana Srbije. Jer, smatramo da javni sektor radi za javno dobro", rekla je Negre.