Kompanija "Don Don" kupila je deo imovine "Žitoprometa" – pogon pekare na lokaciji u Zaječaru, u postupku izvršenja. Zaječarski proizvođač hleba i peciva je pekara sa dugom tradicijom, ali i godinama kumuliranim gubitkom.

Stanje u kom je zatečena imovina "Žitoprometa" izazov je za kompaniju i zato je potrebno uložiti znanje, iskustvo, energiju i novac da bi se vratio stari sjaj zaječarske pekare. Kompanija "Don Don" je nadležnim institucijama podnela sve zakonom predviđene akte, kako bi što pre dobila dozvolu za nastavak proizvodnje.
Radnici su obavešteni o situaciji i sa njima su obavljeni prvi razgovori.

"Kompanija će posle dobijanja potrebne dokumentacije i saglasnosti od nadležnih državnih organa, otpočeti proizvodnju i preuzeti deo radnika", navode iz "Don Dona" i dodaju da će preduzeti sve potrebne aktivnosti da bi se što pre i na najefikasniji način pokrenula proizvodnja na toj lokaciji.

"Don Don" posluje u Srbiji od 2008. godine i do danas je u pekarsku industriju Srbije uložila više od 60 miliona evra.

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskih francima koji je rezultat kompromisnog rešenja između države, udruženja građana i banaka.

Građani će imati izbor da li će po novom zakonu da konvertuju kredite u evro ili da nastave sa sudskim sporovima.

Leks specijalis predviđa da se preostali deo duga konvertuje u evre i da iznos dobijen konverzijom bude umanjen za 38%, kao i da kamatna stopa bude ograničena na 3,4%.

Ponuđeno rešenje državu će koštati 11,7 milijardi dinara.

U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, banka je dužna da dostavi korisniku ponudu za zaključenje ugovora.

Ako prihvati da se konverzija stambenog kredita izvrši u skladu sa ovim zakonom, korisnik je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema dokumenata o tome obavesti banku i s njom zaključi ugovor o konverziji.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je ranije da će se leks specijalisom o građanima zaduženim u švajcarcima posle više od jedne decenije rešiti taj problem za njih 15.785.

- Najvažnije je da će tim zakonom biti obuhvaćeni svi korisnici tih kredita, kako bi građanima omogućili trajno rešenje problema - naglasio je Mali.

Narodna banka Srbije (NBS) je u deviznim rezervama na kraju marta ove godine imala 20,7 tona zlata ukupne vrednosti oko 862 mil USD ili oko 767 mil EUR, objavila je Nova ekonomija.

Zlato učestvuje sa 6,7% u ukupnoj strukturi deviznih rezervi, naveli su za Novu ekonomiju u NBS.

Najveći deo zlatnih rezervi, 19,7 tona ili 95%, čuvaju se u Srbiji, u trezoru NBS, dok se ostatak rezervi zlata čuva u inostranstvu.

Količina zlata koje je NBS držala u inostranstvu smanjena je u periodu od 2001. do 2005. godine za gotovo 10 tona.

NBS nije prodavala zlato od 2005, već je u okviru svoje politike formiranja deviznih rezervi kontinuirano (osim tokom 2010. godine) povećavala učešće zlata u deviznim rezervama kupovinama zlata iz domaće proizvodnje, naveli su u NBS.

Ipak, kupovina zlata nije bila jednaka tokom celog perioda nakon 2005. Od 2005. do 2012. godine količina zlata je uvećana za 2,5 tone, dok je kupovina zlata naročito bilo izražena od 2012. godine, u skladu sa "odgovornim pristupom NBS u formiranju rezervi zlata".

- Od 2012. godine do danas količina zlata NBS je uvećana za 6,4 tone što znači da je NBS samo u ovom periodu zlatne rezerve uvećala za trećinu - istakli su u centralnoj banci.

Tokom 2018. godine količina zlata u deviznim rezervama NBS povećana je za oko 1.066 kilograma, a u prva tri meseca 2019. godine za oko 326 kilograma.

Nova ekonomija je podsetila da je predsednik Srbije Alekandar Vučić guvernerki Jorgovanki Tabaković tokom 2018. sugerisao da kupuje zlato jer u slučaju nove ekonomske krize u svetu, zlato najviše vredi.

Kako je navedeno, NBS redovno prati kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima, kao i projekcije i očekivanja relevantnih tržišnih učesnika.

Pored toga, NBS otkupljuje poluge zlata iz domaće proizvodnje, i nastaviće sa dosadašnjom praksom kupovine zlata što je u skladu sa odredbama Zakona o Narodnoj banci Srbije kojim je, između ostalog, propisano da NBS može u zemlji kupovati i prodavati zlatne poluge.

Svetska banka saopštila je danas (25. aprila 2019.) da je Srbiji za Projekat unapređenja usluga elektronske uprave i Projekat modernizacije Poreske uprave odobrila 102 mil USD kredita.

To bi trebalo, kako je navedeno u saopštenju, da građanima obezbedi brže, transparentnije i jeftinije javne usluge i omogući Vladi Srbije bolju naplatu prihoda, a istovremeno da se poveća efikasnost poreskog sistema i olakša građanima izvršavanje poreskih obaveza i da se smanji korupcija.

Projektom unapređenja usluga elektronske uprave, vrednim 50 mil USD, finansiraće se registracija svih javnih usluga u Srbiji, navedeno je u saopštenju i precizirano da će 30 usluga značajnih za svakodnevni život građana biti u potpunosti digitalizovano do kraja projekta.

Dodato je da će još 120 različitih usluga važnih za život građana biti pažljivo proučeno i pripremljeno za punu digitalizaciju koju će vlada sprovesti u budućem periodu.

- Međunarodno i iskustvo u regionu pokazuje jasnu korist od digitalizacije u smislu pojednostavljivanja procedura, veće efikasnosti kao i smanjenja troškova javnih usluga za građane - kazao je šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva.

On je dodao da su koristi od takvih reformi i smanjenje šansi za korupciju, kao i u ohrabrivanju ekonomskih ulaganja.

- Tako su na primer mnoge zemlje u proteklih deset godina smanjile vreme i troškove pristupa uslugama između 25 i 50%, a što je delimično doprinelo većim privatnim investicijama i otvaranju radnih mesta - kazao je Ndegva.

Cilj Projekta modernizacije poreske uprave, vrednog 52 mil USD je unapređenje efikasnosti naplate poreza i omogućavanje građanima i preduzećima da lakše izvršavaju svoje poreske obaveze, što se u izveštaju Doing Business Svetske banke već godinama naglašava kao oblast u kojoj Srbija zaostaje.

Projektom će se finansirati unapređenje pravnog okvira kako bi se omogućilo priznavanje digitalnih dokumenata u pravnim procedurama, čuvanje dokumenata i upravljanje podacima, razmena informacija između Poreske uprave, drugih državnih institucija i trećih lica.

Takođe treba da obezbedi uvođenje procedura za automatsku razmenu podataka sa zemljama članicama EU i da pomogne u usklađivanju postojećih zakona sa evropskim standardima.

Projektom će se takođe unaprediti procesi u poslovanju kao što je automatizacija procesa izdavanja uverenja o izmirenim poreskim obavezama i omogućavanje poreskom obvezniku da je pribavi putem interneta, čime će se smanjiti transakcijski troškovi za poreske obveznike.

Kako je navedeno u saopštenju, projektom će takođe biti finansirano značajno unapređenje hardvera i softvera u samoj Poreskoj upravi, što će omogućiti bolju uslugu.

- Modernizacija poreskog sistema u Srbiji treba u krajnjoj liniji da doprinese olakšanju tereta izvršavanja poreskih obaveza za poreske obveznike kroz smanjenje vremena potrebnog za izvršenje poreskih obaveza, a što će dodatno podstaći ulaganja i rast poslovanja - kazao je Ndegva i dodao da će pomoći i Vladi Srbije u boljoj naplati poreza.